Jugoistočna Evropa se suočava sa novom krizom u snabdevanju električnom energijom, koja je rezultat gotovo dvogodišnjeg sušnog perioda. Letnji porast u konzumu trenutno se uspešno pokriva uvozom energije iz pravca Slovenije, Mađarske i manjim delom Bugarske. Ipak, ukoliko se suše nastave, rastu brige da bi se usled niskog vodostaja reka i akumulacija region na jesen i zimu mogao suočiti sa ozbiljnim problemima u redovnom snabdevanju električnom energijom.

Trgovci ukazuju da će nastavak suše neminovno rezultirati rastom cena električne energije na regionalnom, međunarodnom tržištu, što će dodatno opteretiti državne elektroprivrede koje moraju da uvoze nedostajuće količine energije. Koliko je ozbiljna situacija postalo je jasno prošle nedelje kada se rumunska Hidroelectrica, inače jedan od najvećih regionalnih izvoznika energije, usled niskog vodostaja u akumulacijama pozvala na višu silu i otkazala sve ugovorene prodaje namenjene izvozu. Balkan dodatno opterećuje rekordno nizak vodostaj Dunava, a i ostali veći vodotokovi u regionu se suočavaju sa veoma negativnim hidrološkim procenama.

U međuvremenu, u Albaniji je CEZ (operater tamošnje distribucije) 6. avgusta potvrdio da je skoro učetvorostručio uvoz električne energije na čitavih 350 gigavat-časova mesečno, sa 100 gigavat-časova uvezenih u julu mesecu. "Odluka o povećanju uvoza je potez koji su CEZ i Albanska država preduzeli radi stabilizacije energetske situacije u zemlji", navodi se u saopštenju CEZ Shperndarje. "Naša holding kompanija iz Praga je odlučila da alocira veća finansijska sredstva za nabavku energije, kako bi obezbedila nesmetano snabdevanje albanskih potrošača u dolazećim mesecima", navodi se u istom saopštenju. CEZ je objasnio da odluka o većim kupovinama sada za cilj ima čuvanje akumulacija za kasniji period u godini.

Sredinom jula Elektroprivreda Bosne i Hercegovine, takođe jedan od vodećih regionalnih izvoznika energije, saopštila je da je proizvodnja iz hidroelektrana u 2012. godini niža za čitavih 42 odsto, od 3280 GWh koliko je bilo u planu. "U prvoj polovini godine proizvodnja hidroelektrana je pokrila svega 18 procenata ukupne proizvodnje", saopštio je 18. jula Mirsad Šabanović, šef snabdevanja i trgovine EPBiH. Njegov kolega Elvedin Grabovica, generalni direktor EPBiH-a, saopštio je da se sada očekuje kako će ukupna proizvodnja EPBiH u 2012. biti 20 odsto niža od one u 2011, delom zbog remonta postrojenja od 215 megavata u termoelektrani Tuzla, a najviše zbog produženog sušnog perioda. Bosna i Hercegovina je jedini izvoznik električne energije na zapadnom Balkanu, a čak 40 procenata energije proizvodi u hidroelektranama.

Trgovci električnom energijom ukazuju na to da su i pored obilatih snežnih padavina početkom godine, neophodne vanredno velike padavine da bi se vodostaj u akumulacijama vratio na normalan nivo. "Ovo leto je u pogledu padavina čak nešto gore od leta 2011, posebno kad se uzme u obzir da su vodostaji u rezervoarima već bili na niskom nivou", kaže Mladen Apostolović, šef trgovine i portfolija u EFT Groupu. "Dodatno opterećenje predstavljao je remont značajnog broja termoenergetskih objekata u regionu, što je u drugom kvartalu godine rezultiralo većom proizvodnjom hidroenergetskih objekata i dodatnim pražnjenjem akumulacija. Proizvodnja hidroelektrana u regionu je u šestomesečnom periodu, od oktobra 2011. do marta 2012, bila najniža u poslednjih 15 godina – proizvedeno je ukupno oko 11 teravat-časova energije, što je čak 56 odsto ispod proseka", objašnjava Apostolović i ukazuje da je ovo pre svega regionalni problem jer Balkan proizvodi preko 25 odsto energije u hidroelektranama. "Ukupna proizvodnja energije u prvih šest meseci ove godine u regionu je 16 odsto manja nego prošle godine, dok je u slučaju Bosne i Hercegovine manja za čitavih 50% u odnosu na višegodišnji prosek", navodi Apostolović.

Analitičari su složni u proceni da će se zemlje Balkana suočiti sa potencijalno ozbiljnim problemom u obezbeđivanju dovoljno energije za grejnu sezonu, ukoliko izostanu velike padavine u četvrtom kvartalu godine. "Normalno snabdevanje će u tom slučaju gotovo isključivo zavisiti od pouzdanosti rada velikih termoelektrana u regionu. U svetlu toga, treba se, na primer, osvrnuti na nedavno saopštenje EPS-a da je radi remonta van pogona čak 1200 megavata kapaciteta (TENT A5, TENT B1 i Kostolac B2), i da je planirano da se ovi blokovi vrate na mrežu u toku grejne sezone, tek krajem oktobra ili početkom novembra. Zato sam siguran da će se regionalne elektroprivrede dobro pripremiti i pravovremeno obezbediti dovoljne količine energije radi podmirivanja sopstvenih sistema u slučaju potencijalno kritičnih situacija", zaključuje Apostolović.