Olimpijske igre (kraj):
Dan posle

"Otkad radimo u tri smene nisam mogla da se sastavim. U ponedeljak sam dobila slobodan dan, a menadžeri su nas obavestili da je ovo tranzicioni period do početka Paraolimpijskih igara i da ćemo raditi smanjenim kapacitetom. To znači da ćemo raditi normalno, jer smo tokom Olimpijade morali svakodnevno da ostajemo prekovremeno"

Olimpijske igre su završene, bolje smo se udali nego što smo se nadali, a sad svi na svoje radne zadatke – glasila bi, otprilike, najkraća ocena najvećeg svetskog događaja 2012. Dva dana posle završetka 30. letnjih olimpijskih igara u Londonu život britanske prestonice se vratio u "normalu" (ukoliko se život u gradu od osam miliona stanovnika i jednom od dva-tri "centra sveta" može smatrati normalnim). Na prvi pogled u prva dva postolimpijska dana, uočljivo je odsustvo navijača-maskota po ulicama i, što je još vidljivije, gužve u strogom centru Londona su jednake kao u predolimpijskom periodu.

Da podsetimo, uoči početka Igara danima se dizala dreka o preopterećenosti javnog saobraćaja u Londonu sa kataklizmičnim prognozama o opštem kolapsu saobraćajnog sistema u periodu od 27. jula do 12. avgusta. Međutim, upravo zbog toga, Oksford strit i okolne ulice bile su u tom periodu prazne kao nikad pre, ugostitelji i trgovci su se žalili na pad prometa jer nemaju vajde od tzv. olimpijskih turista, koji nešto ne zalaze u centar i ne ljube kulturne događaje, a "glasovi razuma" su pozivali pučanstvo da dođe do centra jer je idealna prilika da se na miru pogledaju pozorišne predstave za koje su se, u normalna vremena, karte čekale i po šest meseci.

Već u ponedeljak, Oksford strit i okolne ulice posle 17 časova izgledale su kao Zeleni venac 1993. Da bi se prevalila razdaljina od tačke A do tačke B u strogom centru Londona bilo je potrebno naoružati se neviđenim strpljenjem koje podrazumeva kurtoazni osmeh kojim bi se, uz klimoglav, odgovorilo na svako "sorry" nakon dobijenog lakta u bubrege ili gaženja po nogama. Još je gora bila situacija sa gradskim prevozom. Na ulazu u metro stanicu Oksford sirkus (centar centra) zagušenje i gužva – redovi kao kod Terazijske česme kad je ‘93. humanitarna organizacija Spona delila besplatan hleb. Gužva je bila i pred autobusima u koje vozači imaju pravo da puštaju optimalan broj putnika i ne kreću kad se pređe dozvoljena cifra. Optimalan broj u autobusima koji prolaze kroz centar Londona podrazumeva manjak prostora i vazduha u vozilu budući da je svaki drugi putnik natovaren kesama iz okolnih prodavnica.

Da vožnja čuvenim londonskim "dabl-dekerom" nije samo prilika za jeftino razgledanje Londona uverili su se putnici na liniji "sedam", koja saobraća od Rasel skvera do Ist aktona i prolazi kroz strogi centar. Negde u vreme najgore gužve, oko 18 časova, na sredini Oksford strita, tek što je autobus broj sedam krenuo sa stanice, odjeknula je eksplozija poput "kašikare" bačene u bunar. Pešaci sa obe strane ulice su odskočili, stali kao ukopani, pogledali ka autobusu i, posle nekoliko sekundi, nastavili tamo gde su krenuli. Autobus je stao, sačekao da putnici izađu, a vozač je izdao karte svim zainteresovanima za novu vožnju. Putnicima koji su bili na spratu, tek po silasku na "niži nivo" bilo je jasno zašto se vožnja prekida. Smrad nagorele gume mogao se osetiti i na desetak metara od "sedmice".

TRANZICIJA: Kako bilo, odmah po okončanju ceremonije zatvaranja i u naredna dva dana žiteljima glavnog grada Ujedinjenog Kraljevstva jasno je stavljeno do znanja da će u narednih 17 dana živeti u "tranzicionom periodu" između zatvaranja 30. Letnjih olimpijskih i početka Paraolimpijskih igara (29. avgust – 9. septembar) kad se očekuje nastavak euforije. Lord Sebastijan Kou, predsednik Organizacionog odbora Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Londonu 2012, u ponedeljak je izjavio da će 14. paraolimpijske igre biti prve u istoriji ovog takmičenja na kojima će karte biti rasprodate kao rezultat "produžetka uzbuđenja 2012".

Prema zvaničnim podacima objavljenim u ponedeljak, od ukupno 2,5 miliona karata za Paraolimpijske igre, već ih je bilo prodato 2,1 milion. Gotovo je sigurno da će dodatne karte za biciklizam, plivanje i atletiku, koje bi trebalo da budu puštene u prodaju iduće nedelje po ceni od deset funti (funta je oko 150 dinara), biti rasprodate. Britanski mediji su izvestili da je navala za ulaznicama usledila nakon izjave lorda Koa, inače osvajača dva olimpijska zlata 1980. i 1984. godine, da će posetioci biti zapanjeni i zadivljeni kvalitetom sporta na Paraolimpijskim igrama.

Da je u naredne dve i po nedelje u Londonu nastupio tranzicioni period između Letnjih i Paraolimpijskih igara potvrđuje "olimpijska radnica" zaposlena u sektoru čiji bi se naziv na srpski mogao prevesti kao "Koordinacioni centar za rad svih pratećih olimpijskih službi u rasponu od gradskog saobraćaja i obezbeđenja do keteringa". Ova državljanka članice EU, koja ekonomski ne stoji baš najbolje u poslednje vreme i insistira na anonimnosti "zbog klauzule ugovora o radu da je sve što vidimo poslovna tajna", kaže da se u ponedeljak prvi put ljudski naspavala još od ceremonije otvaranja Igara.

"Otkad radimo u tri smene, nisam mogla da se sastavim. U ponedeljak sam dobila slobodan dan, a menadžeri su nas obavestili da je ovo tranzicioni period do početka Paraolimpijskih igara i da ćemo raditi smanjenim kapacitetom. To znači da ćemo raditi normalno, jer smo tokom Olimpijade morali svakodnevno da ostajemo prekovremeno. Inače, sve službe rade normalno, već je počelo prilagođavanje borilišta i olimpijskog parka za Paraolimpijske igre. Ovih dana bi trebalo da zadužimo nove uniforme, koje će izgledati isto kao i olimpijske, samo im je promenjen logo", kaže sagovornica "Vremena".

Ona dodaje da je bez obzira na sve nedaće od 27. jula do 12. avgusta organizacija Igara protekla savršeno, zahvaljujući pre svega dobroj anticipaciji mogućih problema, pripremi odgovora na nepredviđene situacije i spremnosti da se u momentu rešavaju krize. Ekipa u kojoj je pored domaće i radne snage iz EU bilo mnogo zaposlenih iz Australije i Kine, država koje su organizovale letnje olimpijske igre 2000. i 2008. godine, funkcionisala je "engleski perfektno". Najveći strah imali su od kolapsa saobraćaja. Dešavalo se bar jednom svakog olimpijskog dana da neka metro linija stane na sat ili dva, ali su saobraćajni košmari rešavani gotovo momentalno angažovanjem alternativnog prevoza. Inače, ljudi koji su bili zaduženi za sređivanje saobraćajnih košmara bili su najopušteniji od svih "olimpijskih radnika".

Iako je u danima uoči otvaranja Igara svakodnevno bila svedok priča o zauzimanju poslovnih pozicija karakterističnih za Srbiju i zemlje u regionu koje podrazumevaju mobing, "smeštanje", ogovaranje i gaženje preko leševa zarad uspinjanja na lestvici, kaže da su svi postali maksimalno opušteni od ceremonije otvaranja. "Možda je to poza, ali su svi, bez obzira na mukotrpan rad, postali maksimalno opušteni, nasmejani i dobronamerni. Najprijatnije su mi iznenađenje vojnici i policajci, ipak se od njih očekuje da budu strogi i zatvoreni", kaže naša sagovornica koja očekuje da će tokom Paraolimpijskih igara situacija biti znatno mirnija i manje stresna nego za vreme 30. letnjih.

PODVLAČENJE CRTE: Kao što to obično biva, već prvih dana po okončanju "uzbuđenja 2012" počelo je svođenje računa. Odnosno, kao početak svođenja računa mogao bi se uzeti odjavni komentar BBC-jevog voditelja tokom prenosa ceremonije zatvaranja igara, koji je rekao da smo se svi (misleći valjda na Britance) bojali da nećemo ispuniti domaći zadatak iz Pekinga 2008, ali da je zadatak ne samo ispunjen nego i prevaziđen. Olimpijske igre u Londonu spektakularnije su i otvorene i zatvorene nego one od pre četiri godine u Pekingu, jednoglasno je britansko javno mnjenje. A kad je reč o onome što se moderno naziva "benifitima", među prvim dobitnicama je javni servis Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, devet od deset Britanaca ili skoro 52 miliona ljudi pratilo je olimpijska takmičenja na kanalima BBC-ja, a očekuje se da će i DVD sa najzanimljivijim momentima Igara biti najprodavaniji ove godine, odnosno da neće silaziti sa prvog mesta top-lista od oktobra, kad bude pušten u prodaju, do Božića.

Zahvaljujući dobrom poslovanju tokom Igara, najveći trgovinski lanci očekuju prihode od oko 250 miliona funti, a novi šoping-centri trebalo bi do kraja meseca da niknu širom prestonice. Parking inspektori naplatili su 372 miliona funti od nesavesnih vozača, uglavnom zbog vožnje u "olimpijskoj traci". U Londonu je znatno opala stopa kriminala tokom Igara. Olimpijski kompleks će se dogodine, uz ulaganja od oko 300 miliona funti, pretvorite u novo naselje za žitelje Londona. U atletskom centru će biti izgrađeno oko 2700 stanova, više od 7000 će se izgraditi u olimpijskom selu, a oko 800 stanova i srednja škola biće izgrađeni na prostoru košarkaške arene. Privatna firma G4S, čije je brljotine uoči otvaranja Igara morala da ispravlja vojska, uplatila je, kao znak pažnje zbog dobre saradnje, 2,5 miliona funti armiji Ujedinjenog Kraljevstva.

Ono što je glavna tekovina Igara u Londonu spada u domen nematerijalne dobiti. Reč je, naravno, o "olimpijskom duhu", koji je bezmalo zahvatio celu naciju. Britanski premijer Dejvid Kameron je u patriotski intoniranom govoru apelovao na sunarodnike da ne dozvole da "olimpijski duh" izvetri jer ih on, dakle "olimpijski duh", inspiriše na grandiozna dela. Milione ljudi koji su se posle olimpijskog mamurluka vratili na svoje radne zadatke, prvi ministar je pozvao da nastave da crpe inspiraciju iz tek završenih Igara. "Naravno, tih nekoliko zlatnih nedelja gde smo na svakih nekoliko časova slavili neku zlatnu medalju, učinile su nas ponosnim na svoju zemlju, ali to ne može trajati večno. Nadam se da to neće izbledeti samo zato što je gotovo. Videli smo stvari o Britaniji koju svi mi volimo i mi to moramo sačuvati", rekao je Kameron. U sličnom tonu, sa identičnim patriotskim nabojem, govorio je i bivši premijer Toni Bler.

Oduševljenje sadašnjeg i bivšeg premijera bezmalo dele svi stanovnici Londona, kao i mnogi sportisti, učesnici Olimpijskih igara. Četrdesetčetvorogodišnji Nik, moler i kako sam kaže neostvareni muzičar, kaže da je prvi put u poslednjih 20-ak godina osećao ponosnim što je Britanac. "Ja sam levičar, već 20 godina me smatraju marksistom, nikad se nisam ustručavao da kritikujem politiku svoje zemlje, posebno na Bliskom istoku, stideo sam se zbog tih ostataka kolonijalizma. Ispočetka sam bio zgađen patriotskom euforijom, ali, šta da ti kažem, stvarno se osetila pozitivna atmosfera. Stvarno je pobedio olimpijski duh, u najboljem smislu te reči", kaže "preobraćeni" Nik.

GERIJATRIJSKA ŽURKA: Hvalospeve na račun organizatora Igara i žitelja Londona nisu štedeli ni učesnici Olimpijade. Osvajač zlata u trci na 400 metara Feliks Sančez iz Dominikanske Republike osećao se, kako kaže, kao da je 17 dana bio u raju. "Svaki dan je bio savršen. Olimpijade zavise od atmosfere, a ovde je bila daleko najbolja. Bilo je kao na finalu trke na 100 metara svaki put kad bih izašao u grad", izjavio je Sančez. Američki sprinter Manteo Mičel, koji je polomio nogu u štafeti četiri puta 400 metara, zahvalio se žiteljima Londona uz poruku da su svim učesnicima Igara pružili nešto nezaboravno. "Rio će teško dostići nivo Londona. Bilo je divno vreme, divni ljudi, uz savršenu organizaciju i fantastične volontere osećao sam se dobro kao nikada pre", ocenio je Mičel.

Međutim, da sve nije baš idealno proteklo pokazali su komentari na ceremoniju zatvaranja. Ako je ceremonija otvaranja ostavila bez teksta ne samo cinizmu sklonu britansku javnost, "Simfonija britanske muzike" popila je prve, relativno nepovoljne kritike već idućeg dana. Glavna zamerka britanske štampe, koja je svih ovih dana besomučno udarala u patriotske talambase, jeste to što su ceremoniju izignorisale neke od najvećih muzičkih zvezda. Između ostalih, nisu se pojavili Dejvid Bovi i Kejt Buš, zamereno je da Oasis nisu Oasis bez Noela Galagera, najava Eda Šermana da će dovesti preostale članove Pink Flojda na stejdž svela se na bubnjara Nika Mejsona, pod upitnik je stavljena i smisao učešća Spice Girls na plejbek.

Uz zvezde mlađe garde, kojima verovatno nije bilo mesto na ceremoniji zatvaranja, stari asovi su izgledali kao da su upravo pobegli grobaru sa lopate, a njihovo paćenje pred publikom u skladu sa njihovim godinama na momente je izgledalo mučno. Povrh svega, nisu se pojavili Stonesi, koji su bili viđeni kao sigurne zvezde završne ceremonije, budući da ove godine slave 50 godina postojanja, a ser Pol Makartni se ispucao na otvaranju, da bi posle dva dana Ron Vud izjavio da niti su dobili ozbiljnu ponudu, niti je iko u bendu ozbiljnije razmatrao tu ideju.

Sve ove zamerke mogu se smatrati kao poslovično zakeranje cinizmu sklone britanske javnosti, ali sve to teranje maka na konac nije umanjilo opšti utisak koji kazuje da su 30. letnje olimpijske igre u Londonu dosad najbolje organizovane u svim segmentima. Bez obzira na to što je uoči otvaranja i tokom održavanja Igara stvarana panika i među domaćinima i među gostima što na temu saobraćajnog kolapsa, što na temu propusta u obezbeđivanju Igara, London 2012. je sa najvišom ocenom položio sve ispite.

"U Engleskoj, za razliku od bivše Jugoslavije, eventualni problemi se unapred naduvavaju, na vreme se traže moguća rešenja da bi na kraju sve ispalo savršeno. Kod nas je u fazi pripreme sve u redu, a kad krene realizacija onda ide ono, izvini, viša sila i u tom fazonu. Znala sam da će sve proći u najboljem redu, bez obzira na galamu oko saobraćaja ili obezbeđenja. I u Sarajevu 1984. uoči otvaranja stvari nisu izgledale sjajno, ali je sve prošlo u najboljem redu", kaže Sarajka Maja Vućićević, koja već dve decenije živi u Londonu.

Vladimir Sudar