Obrazovanje za XXI vek (34):
Vesti

Elektronska prijava ispita

Univerzitet u Beogradu prvi put ove godine sprovodi pilot-projekat elektronskog prijavljivanja za upis na master akademske studije, a zainteresovani kandidati mogu podneti prijave od 27. avgusta do 15. septembra. Pretprijavljivanje je moguće za studijske programe za koje su se izjasnili fakulteti, poput FON-a, ETF-a, Mašinskog, Geografskog, Matematičkog, najavila je ranije u izjavi za Tanjug prorektorka za nastavu Neda Bokan: "Ukoliko pilot-projekat pokaže manjkavosti, biće održan regularan ciklus prijavljivanja od 17. do 21. septembra ove godine", rekla je ona. Prorektorka Bokan je navela da će prijavljivanje, rangiranje i upis kandidata na fakultetima koji sprovode standardni, dosadašnji postupak biti obavljen od 17. septembra do 10. oktobra. Ukoliko nakon obavljenog upisa bude upražnjenih mesta, sprovešće se drugi upisni rok koji će Univerzitet istaći blagovremeno. Cilj pretprijavljivanja je da se poboljša organizacija nastave na master studijama i da predavanja počnu na vreme.

Sve osnovne škole u Srbiji moraće da uvedu produženi boravak za đake od prvog do četvrtog razreda kada bude usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju. Produženi boravak i celodnevnu nastavu za sada ima relativno mali broj škola u Srbiji. U Beogradu, nešto više od stotinu škola ima organizovan produženi boravak u prvom i drugom razredu i 47 u trećem i četvrtom. Celodnevnu nastavu ima tek nekoliko škola. U produženom boravku časove drži jedan, a ne dva učitelja, a tek posle nastave deca mogu da rade domaći, da se druže, tako da u školi završe sve obaveze i da budu slobodna kada dođu kući. Ovakav boravak u školi moguć je u prvom i drugom, a u Beogradu i u trećem i četvrtom razredu. Naknadu za produženi rad za učitelje, u iznosu od 15.000 dinara mesečno plaća Grad Beograd, a roditelji plaćaju hranu.

Raspust manje

Učenici osnovnih i srednjih škola u centralnoj Srbije ove godine će imati tri raspusta, umesto dosadašnja četiri. Ukinut je jesenji raspust koji je ranije trajao dva radna dana, odnosno – uz spajanje sa vikendom – četiri. Odluka ne važi za škole u Vojvodini, koje rade po drugačijem kalendaru. Školska godina za učenike osnovnih i srednjih škola počinje 3. septembra, a prvo polugodište u školama u centralnoj Srbiji se završava 28. decembra, predviđeno je školskim kalendarom Ministarstva prosvete. Zimski raspust za osnovce i srednjoškolce trajaće od 31. decembra do 15. januara 2013. godine, dok će prolećni raspust biti od 29. aprila do 6. maja. Učenici osmog razreda osnovne škole sa nastavom završavaju 24. maja, a đaci od prvog do sedmog razreda 7. juna. Maturanti gimnazija će se raspustiti 17. maja, a učenici završnih razreda trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola sedam dana kasnije, odnosno 24. maja. Za sve ostale srednjoškolce drugo polugodište se završava 14. juna. Od ove godine u školama se obeležavaju dva nova državna praznika: 21. oktobar – Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, i 22. april – Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.

Đaci manje poročni

Srednjoškolci u Srbiji manje od evropskog proseka koriste alkohol, cigarete i nelegalne droge, pokazalo je istraživanje u 36 evropskih zemalja, koje je preneo portal EurAktiv. Izuzetak su tablete za smirenje bez recepta, koje je u Srbiji probalo sedam odsto srednjoškolaca rođenih 1995. godine, dok je evropski prosek šest odsto, pokazalo je istraživanje o alkoholu i drogama u evropskim školama ESPAD, sprovedeno 2011. Sliku o Srbiji donekle kvari i povremeno opijanje, koje se definiše kao konzumiranje pet čaša alkohola u jednoj prilici, na primer 2,5 litara piva i 7,5 decilitara vina, po čemu je Srbija blizu evropskog proseka. U Srbiji je, kako se navodi, 36 odsto učenika reklo da se opilo barem jednom tokom mesec dana koji su prethodili istraživanju, dok je evropski prosek 39 odsto, a problem je što je taj procenat u Srbiji u osetnom porastu u odnosu na prethodno istraživanje iz 2007. godine, navodi se na EurAktivu. U istraživanju ESPAD-a ocenjeno je da je opšti utisak kako su učenici u Srbiji veoma umereni u korišćenju psihoaktivnih supstanci u poređenju sa ostalim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Svaki drugi učenik – 54 odsto – u 36 zemalja obuhvaćenih istraživanjem rekao je da je najmanje jedanput probao cigarete, dok je 28 odsto njih navelo da ih je koristilo u prethodnih 30 dana, a dva odsto učenika je pušilo najmanje paklu dnevno u prethodnih mesec dana. U Srbiji je 20 odsto njih navelo da je pušilo najmanje jednom u mesec dana, što je ispod proseka; visok procenat zabeležen je u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Francuskoj, Letoniji, Monaku i Sloveniji – oko 40 odsto, a nizak u Albaniji, na Islandu, u Crnoj Gori i Norveškoj (oko 12 odsto).