VREME 1130, 30. avgust 2012. / EXTRA
Čovekov reljef:
Duboko dole
Uzimajući u obzir da su ljudska bića posetila svaki kutak planete i da je njegov često razorni uticaj takav da su netaknuta mesta gde ljudska noga nije kročila opstala samo kao dosadna stilska figura, sasvim ležerno smatramo da je čovek Zemlju u potpunosti osvojio. Međutim, ako skrenemo pogled nadole, videćemo da je unutrašnjost planete daleko od toga da je osvojena. Putovanje u središte Zemlje jedva da je počelo – čovek, pre svega površinski stvor, zakopao je svega hiljaditi deo Zemljine unutrašnjosti i to samo tamo gde je bio u potrazi za retkim rudama, duboko ukopanim u steni. Od površine do Zemljinog centra ima oko 6371 kilometar, a najveće dubine do kojih je čovek dosegao, u najdubljim rudnicima jedva da stižu do 4 kilometra. Krajnje negostoljubivi, gotovo pakleni uslovi na ovim mestima nagoveštavaju da će svet ispod tla dugo ostati neosvojen. Kopajući duboko, ljudske mašine su uspele da iskopaju bušotine dublje do 10 kilometara, ali su i one još uvek pliće od najveće dubine koju je sama priroda napravila, kao što je Marijanski rov u Tihom okeanu, dubok čak 11 kilometara.
S. Bubnjević
| Najdublja bušotina Zemlja je najdublje kopana sa naftnih platformi. Najveću bušotinu napravila je platforma Deepwater Horizon, koja je u septembru 2009. dostigla dubinu od čak 10 kilometara i 685 metara. Na ovoj se ultradubokoj platformi, koja je bila smeštena u Meksičkom zalivu, u aprilu 2010. dogodila nesreća – iznenadna eksplozija u kojoj je stradalo 11 ljudi izazvala je požar koji se video sa daljine od 50 kilometara. To je dovelo do potonuća platforme i jedne od najvećih naftnih mrlja koje su se ikada prosule na moru. Najdublje okno
U Južnoj Africi se nalaze najdublji rudnici na svetu. Donedavno se najdublje okno nalazilo u sto godina starom rudniku Ist Rand, koji se nalazi istočno od Jahanesburga i dubok je 3581 metar. Godine 2008. po dubini ga je pretekao rudnik zlata TauTona koji se takođe nalazi u Južnoj Africi. Ovo okno, nazivano i Zapadni kop broj 3, duboko je 3900 metara, što je i najveća dubina na kojoj je čovek boravio. Putovanje u takvo okno traje i do sat vremena, temperatura u 800 kilometara dugim tunelima dostiže i 56 stepeni Celzijusa, pritisak je ogroman i TauTona se sa razlogom smatra jednim od najopasnijih mesta na planeti – svake godine ovde pogine pet rudara u proseku. Najveća rupa u zemlji
Najveći kop na svetu nalazi se u SAD. Iskopan je u državi Juta, nedaleko od Solt Lejk Sitija i poznat je kao Bingham Canyon. Ovaj rudnik zauzima čak 7,7 kvadratnih kilometara i to je najveća iskopina koju je čovek ikada napravio. Dubok je 1200 metara, a širok oko četiri kilometra. Jednako fascinantno mesto je i druga najveća iskopina, koju predstavlja čuveni ruski rudnik Mir, poznat kao najdublji rudnik dijamanata na svetu. Dubok oko 525 metara i prečnika od 1200 metara, otkriven je u mestu Mirni, u Istočnom Sibiru. Rudnik su kao mesto bogato dijamantima 1955. godine otkrila tri ruska geologa. Na ovom negostoljubivom mestu gde sibirska zima traje sedam meseci, a temperature su tokom cele godine tako niske da se zemljište pretvara u permafrost i ne odleđuje se i po dve godine. Kop je toliko dubok da se nekoliko puta desilo da je vertikalna vazdušna struja usisala helikoptere koji su leteli iznad njega. Zbog toga je u ovom rudniku zabranjeno preletanje helikoptera preko kopa. |