Formiran Nacionalni savet za privredni oporavak:
Šekspirolozi sa šansom

Od 23 člana Saveta, dvoje je iz Vlade, a deset pripada biznis klubu "Privrednik" sa sedištem u Šekspirovoj ulici u Beogradu

Vlada je 2. septembra 2012. godine formirala Nacionalni savet za privredni oporavak. Od 23 člana, uključujući tu Ivicu Dačića i Mlađana Dinkića koji će činodejstvovati po funkciji premijera i potpredsednika vlade, desetoro članova je iz famoznog kluba "Privrednik", koji reprezentuje krupan kapital. Dakle, gotovo polovina.

Krupni vlasnici kapitala misle da se država do sada prema njima ponašala poput maćehe i bili su svedoci činjenice da se preko njihovih leđa vodila populistička politika koja za cilj ima sabiranje glasova, a ne privrednih rezultata. Eno sada gotovo celog kluba "Privrednik" u Nacionalnom savetu za privredni oporavak. Šekspirovski: biti il’ ne biti!

Tih savetnika i saveta bilo je i ranije. Neki ovaj sastav porede sa timom savetnika premijera Mirka Cvetkovića. U njegovom savetu je bilo nekoliko profesora Ekonomskog fakulteta: Milojko Arsić, Boško Živković, Dejan Šoškić, koji je kasnije postao guverner, Stojan Stamenković i Jurij Bajec. Poređenje nije baš korektno. Oni nisu bili nacionalni savetnici, već savetnici premijera i svi su bili okićeni akademskim titulama, što je garantovalo da znaju mnogo o makroekonomskim pitanjima, ali nedovoljno, što im se najčešće i zameralo, o realnom stanju u privredi.

Sada tu imamo, u većini, ljude od zanata i to bi moglo da doprinese boljem sagledavanju potreba srpske privrede. Pod, naravno, dva uslova: da ih neko nešto pita i da se barem neki saveti prihvate.

Prema odluci Vlade Savet bi trebalo da "analizira stanje u privredi Srbije i pripremi predlog mera za privredni oporavak zemlje i podsticanje privrednog razvoja".

Premijer Ivica Dačić je u prvom intervjuu po preuzimanju dužnosti, govoreći o ciljevima koje je izneo u ekspozeu, objasnio da je želeo da jasno naznači pravac kojim Srbija treba da ide: "Svi ciljevi o kojima sam govorio jesu put kojim treba da idemo. Ako ne znate kuda idete, gde god da stignete pogrešili ste", rekao je Dačić i dodao da je zato bitno da Srbija dogovorom i okupljanjem najumnijih snaga i ljudi definiše kako te ciljeve treba da realizuje.

Samo osnivanje saveta za ekonomski oporavak najavljeno je u skupštini Srbije 6. avgusta 2012. Tada su stranke vladajuće koalicije podržale tu ideju dok su opozicione upozorile da će uspeh tog savetodavnog tela zavisiti od toga da li se predlažu i prihvataju nepopularne ekonomske mere. Poslanica Demokratske stranke Nada Kolundžija misli da je dobro da vlast konsultuje stručnu javnost. "U ideji ne vidim ništa loše, ali je bitna politička volja i ono što se želi uraditi", kazala je Kolundžija.

"Od saveta očekujem da vrlo brzo sagleda ekonomsku situaciju i predloži ideje i mere za ekonomski oporavak Srbije", objasnio je Dačić i dodao da će članovi tog tela biti ljudi koji znanjem i iskustvom mogu da doprinesu ekonomskom boljitku. "To će biti ljudi koji znaju šta treba privredi da bi oživela, kako se mogu sačuvati i stvoriti nova radna mesta, tako da želim da u jednom partnerskom savetodavnom odnosu uradimo nešto najbolje za Srbiju. Postoje različita udruženja privrednika, ekonomista, a želim da Savet vlade, koji će biti otvoren za najrazličitija mišljenja i predloge, uradi nešto dobro za Srbiju i doprinese boljem životu građana", poručio je, početkom avgusta, premijer Dačić i dodao da savetnici za taj posao neće dobijati nikakvu nadoknadu.

Savetom predsedava premijer Ivica Dačić, a potpredsednici Saveta su Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Inteza Banke, i Branislav Grujić, predsednik Poslovnog kluba "Privrednik".

Savet ima 23 člana, od kojih su dva iz Vlade, a ostali su ekonomski stručnjaci, privrednici i bankari.

Članovi Saveta su profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin, Stipe Lovreta i Đorđe Đukić, kao i dekan Fakulteta za uslužni biznis Bojan Dimitrijević.

Dva predsednika privrednih komora Srbije i Beograda – Miloš Bugarin i Milan Janković takođe su članovi Saveta.

Biznismeni u Savetu su Nikola Pavičić (Sintelon), Toplica Spasojević (ITM grupa), Dragoljub Vukadinović (Metalac), Goran Perčević (Inter komerc), Jelena Krstović (Delta holding), Mila Jezdimirović (Dunav osiguranje), Dragan Tomić (Simpo), Željko Žunić (Beohemija).

Članovi saveta su i bankari Ivica Smolić (Komercijalna banka), Slavko Carić (Erste banka), Vladimir Čupić (Hipo Alpe-Adria banka), Vladan Đorđević (AIK banka) i Srđan Cekić (Poštanska štedionica).

Branislav Grujić, potpredsednik Saveta, koji je i predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik" i kompanije PSP Farman, istakao je da je osnovni cilj Saveta da se kroz razgovore ustanovi šta je sve neophodno za napredak i pokretanje privrede. "Savet je mesto na kome će se ukrstiti stavovi predstavnika privrede, ekonomske struke, bankarstva i vlasti radi nalaženja najboljih rešenja za pokretanje srpske ekonomije", izjavio je Grujić za Tanjug.

Član Saveta i predsednik ITM grupe Toplica Spasojević kaže da će osnovna uloga tog tela biti da "stavi fokus na ekonomiju koja je do sada bila zapostavljena, a posledica toga bile su negativne stope rasta i velika nezaposlenost". On je ocenio da je dobro što su u sastav Saveta ušli i ekonomisti, bankari, ali i privrednici "koji znaju šta su potencijali, a šta problemi privrede i šta nedostaje da bi se stvari aktivirale".

Nikola Pavičić, počasni predsednik kompanije Tarket Sintelon, kaže da bi "savet trebalo da doprinese pravljenju koncepta strukturnih reformi srpske ekonomije, na osnovu kojeg bi bile donete pojedinačne ekonomske politike kao što su politika kursa, kamata i politika podrške proizvodnje i izvoza. "Mislim da je Savet mesto za razgovore, za utvrđivanje koncepta ekonomskih politika koje Srbija treba da primeni, jer problemi su toliko složeni da ishitrenih rešenja ne može biti jer ona nisu potrebna Srbiji."

On je u izjavi za Tanjug ukazao da u naredne četiri godine "koncept reformi treba da odredi šta je cilj kome teži Srbija, kakvu ekonomiju želi, kada će da reši dva glavna problema – budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita, što su dva tega koja Srbiju vuku na dno i u ekonomski slom".

Potpredsednica Delta holdinga Jelena Krstović rekla je za "Pres" da je formiranje Saveta za privredni oporavak dobar potez Vlade. "Formiranjem saveta poslata je najsnažnija poruka da su konačno privreda, odnosno standard građana, stavljeni u fokus rada nove vlade. Očekujem da će Savet biti ekspeditivan, da će u što kraćem roku detektovati ključne ekonomske probleme u Srbiji i dati konkretne predloge njihovih rešenja."

Krstovićeva je izjavila da će se, kao član Saveta, zalagati za stimulisanje domaćih i stranih investitora poreskom, monetarnom i administrativnom politikom, za povećanje potrošnje i platne sposobnosti građana i za stabilizaciju kursa dinara, koji je u poslednjih godinu i više dana pravio velike probleme u planiranju poslovanja. "Stabilizacija kursa je neophodna mera u cilju stvaranja ambijenta za redovno poslovanje i planiranje budućeg razvoja Srbije", navela je Krstović.

Kao jedan od gorućih problema srpske privrede vlasnik kompanije Metalac Dragoljub Vukadinović naveo je nelikvidnost.

"Država mora da izmiri svoje obaveze prema privredi, jer će to doprineti da se lanac nelikvidnosti prekine. Podržaću i veću mogućnost kreditiranja privrede, kao i da preduzeća u vlasništvu države dobiju rok od godinu dana za procenu da li im se može pomoći. Ako ne može, bolje da idu u stečaj. Teret krize treba da podnesu i država i privreda", kaže Vukadinović.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin podseća da država duguje oko 110 milijardi dinara privredi i taj dug mora da počne da vraća. "Treba uvesti i zakon o redovnosti plaćanja od 45 do 60 dana. Uz subvencionisanje kamate na kredite privredi i smanjenje parafiskalnih nameta privreda bi počela da diše. Kada se smanji trošak poslovanja, biće više zaposlenih", tvrdi Bugarin.

U Savetu će se naći i pet bankara. Jedan od njih je Srđan Cekić iz Poštanske štedionice, koji kaže da će insistirati da se stvori povoljna klima za oživljavanje proizvodnje i zapošljavanja. "Neophodna je podrška izvozno orijentisanoj privredi, kako bi se smanjio pritisak na kupovinu deviza. Treba pojačati i finansijsku disciplinu, ali i naći jeftinije izvore finansiranja", naveo je Cekić.

Srbiji treba mnogo više investicija, smatra predsednik IO Erste banke Slavko Carić. "Preduslovi za to su da obezbedimo povoljnu investicionu klimu, pripremimo projekte i pronađemo najbolji način za njihovo finansiranje" i dodao da bi prioritetne oblasti trebalo da budu infrastruktura, energetika i poljoprivreda.

Dokumentacioni centar "Vreme"