Portret savremenika – Mišel Obama, prva dama Sjedinjenih Američkih Država:
Jača strana oslabljenog predsednika

Saradnici predsednika Obame smatraju da je Mišel Obama najefikasnija kad ne govori otvoreno politički i savetovali su joj da ostane graciozno neutralna u ratu između republikanaca i demokrata. No, stvarnost je demantovala mišljenje savetnika – njen govor na konvenciji demokrata u američkim medijima je bez izuzetka ocenjen kao istorijski, emotivan, iskren, kao zaveštanje, redefinisanje Afroamerikanki

Mišel Obama, supruga predsednika SAD, podsetila je Amerikance u govoru održanom na nacionalnoj konvenciji demokrata, zbog čega bi trebalo opet da izaberu Baraka Obamu za predsednika, a ne Mita Romnija. I pritom je izgledala sjajno. Nije spomenula ime protivkandidata, ali je napravila jak kontrast govoreći o ostvarenju američkog sna porodice Obama i aludirajući na činjenicu da superbogati i privilegovani ne mogu da razumeju probleme i brige glasača iz srednje klase. Nemački list "Velt" primećuje da se supružnici Obama očigledno vole i slažu. "Onaj ko nakon ovog govora nije pao u stolicu sa suzama u očima, tome neće pomoći nijedan bračni terapeut. U Nemačkoj bi ovakav nastup bio nemoguć. Ako bi do takvog nastupa i došlo, on bi brzo bio utopljen u moru ironičnih komentara." Ali, snaga Amerike je upravo u tome što ne liči na Evropu, a Mišel Obama to dobro zna.

POLJUBAC ISPRED ŠOPING MOLA: Prva dama Amerike je potekla iz crnačke četvrti u Čikagu, radničko je dete. Detalje njenog porodičnog stabla objavila je geneološkinja Megan Smolenjak u "Njujork tajmsu" 2009. godine. Pra-pra-čukunbaba Mišel Obame zvala se Melvinija Šilds, devojčica-robinja dovedena 1850. godine i poslata da služi na farmi u Južnoj Karolini, gde je bila primorana na seks sa belim čovekom i rodila sina Dofulsa Šildsa. U njenoj krvi, prema nalazima Smolenjakove, ima gena i američkih Indijanaca, gena potlačenih i gena tlačitelja. Istorija Mišelinih predaka je istorija Amerike.

Mišel Obama, prva dama Amerike, rođena je 17. januara 1964. u jednosobnom stanu u južnoj četvrti Čikaga, u državi Ilinois, kao Mišel Lavan Robinson. Otac Frejzer Robinson gotovo da nije izostao nijedan dan sa posla iako je bolovalo od multiple skleroze. Majka Merien je napustila posao sekretarice u novinama "Špigl" da bi bila uz decu, Mišel i starijeg Krega, vešto uklapajući vođenje domaćinstva sa ulogom majke koja je uvek tu da pruži ljubav, osmeh i životno iskustvo, kako se navodi na zvaničnom sajtu Bele kuće. Mišel i šesnaest meseci stariji brat spavali su u dnevnoj sobi sa čaršafom koji je sobu razdvajao napola. Oboje su naučili da pišu i čitaju kod kuće u četvrtoj godini, zahvaljujući čemu su preskočili prvi razred i nastavili školovanje kao talentovana deca. Mišel je u šestom razredu pohađala ubrzani tečaj francuskog jezika, a posle škole ona i brat su mogli da biraju gde će dalje.

Prvo koledž Prinston, diploma pravnika na Harvardu, potom i posao u čikaškoj ekspozituri advokatske firme "Sidli Ostin", sektor za marketing i intelektualnu svojinu. Tu je srela svog budućeg muža Baraka Obamu. Neko se iz firme setio da bi u poslovnom smislu bilo dobro da dvoje mladih sa Harvarda rade u paru. Mišel Obama je u medijima pričala da je on počeo odmah da joj se udvara, ali da se ona par meseci opirala zbog sukoba interesa. Prvi put su se poljubili ispred čikaškog šoping centra, kaže ona, a na tom istom mestu dve decenije kasnije nalazi se predizborni plakat sa istim parom koji se ljubi. Venčali su se posle dve godine, u oktobru 1992. Barak Obama je zaprosio Mišel u nekom restoranu, kelner je doneo dezert i prsten na poslužavniku. Iz tog braka imaju dve devojčice, Maliju Anu (rođ. 1998) i Natašu (Sašu) (rođ. 2001).

Mišel Obama ima iskustvo i u državnim institucijama – radila je u čikaškoj gradskoj upravi kao pomoćnica gradonačelnika i kao pomoćnica komesara za planiranje i razvoj, a od 1993. godine kao izvršna direktorka Chicago office of Public Allies, neprofitne organizacije koja je podsticala mlade ljude da se angažuju u rešavanju socijalnih problema. Tamo se zadržala skoro četiri godine i obezbedila priliv donacija još dugo nakon njenog odlaska. Mišel Obama je 1996. godine postala pomoćnica dekana zadužena za studentsku službu na čikaškom univerzitetu, gde se bavila razvojem univerzitetskog centra za pomoć zajednici. U Čikaškoj univerzitetskoj bolnici je bila aktivna od 2002. godine, prvo kao izvršna direktorka za društvena pitanja, a početkom maja 2005. kao potpredsednica za društvena i spoljašnja pitanja i članica je upravnog odbora čikaškog saveta za globalna pitanja.

TRAVNJACI BELE KUĆE: Prema navodima iz knjige Obame (Džodi Kantor: Read More...The Obamas, januar 2012), Mišel je nesumnjivo velika podrška mužu, ponekad nervozna, ujedno snažna figura koja preispituje mogućnosti da, kao prva afroamerička prva dama, uradi što više, i živi pod pritiskom da svoju ulogu učini što značajnijom. Po dolasku u Belu kuću, prvoj dami Amerike je trebalo neko vreme da se navikne da više ne može da šeta psa, a da je ne slika gomila reportera, da je administracija stalno posmatra i nadgleda, kako je dekorisala privatne prostorije u kojima porodica živi i da li je na službeno putovanje u inostranstvo povela šminkerku. Autorka navodi da je Mišel ponekad naporna prema timu predsednika Obame i da mu savetuje da smeni ovog ili onog. Na sastanku održanom 2010, jedan od vodećih savetnika predsednika Obame je "pukao" i počeo da proklinje odsutnu prvu damu.

Vizija Mišel Obame, prema rečima autorke, o tome kakav predsednik Obama treba da bude, čest je razlog neslaganja sa administracijom, posebno sa bivšim predsednikovim šefom kabineta Ramom Emanuelom i Robertom Gibsom, bivšim sekretarom za štampu. U televizijskom intervjuu na CBS-u, rekla je da knjigu Džodi Kantor nije pročitala, a kad je voditelj pitao za sukobe sa dvojicom bivših službenika Bele kuće, izjavila je da sa Emanuelom nije imala sukob, da je on zabavan, a da joj je Gibs ostao prijatelj. Prokomentarisala je da svi ponekad zažalimo zbog nečega što smo rekli ili uradili u prošlosti.

Prva afroamerička dama govorila je da ne voli politiku, ali je s vremenom našla svoje mesto. Iza scene njeno zalaganje za muža je ponekad veoma glasno, do te mere da joj saradnici zaduženi za pomoć oko pisanja govora savetuju da smanji ton. Saradnici predsednika Obame smatrali su da je Mišel Obama najefikasnija kad ne govori otvoreno politički, i savetovali joj da ostane graciozno neutralna u ratu između republikanaca i demokrata. No, stvarnost je demantovala mišljenje savetnika – govor Mišel Obame je u američkim medijima bez izuzetka ocenjen kao emotivan, iskren, istorijski, srčan, zaveštanje, redefinisanje Afroamerikanki…

ODAKLE HRANA DOLAZI: Kao 44. prva dama SAD, Mišel Obama se fokusirala na pitanja poput pomoći porodicama vojnika, ženama da usklade karijeru i porodicu, i podrške nacionalnim službama. Tokom prve godine predsednikovanja, Barak i Mišel Obama su obilazili (i volontirali) narodne kuhinje i sklonište za beskućnike u vašingtonskom distriktu. Mišel Obama je, kao prva dama, često gostovala u javnim školama ističući značaj obrazovanja i volonterskog rada.

Zabrinuta za zdravlje svoje dece i svog naroda, Mišel Obama se priklonila organskoj hrani. Po njenim instrukcijama, u Beloj kući se priprema hrana isključivo organskog porekla. U martu 2009, sa volonterima iz lokalne škole posadila je povrće u jednom delu južnog travnjaka Bele kuće. Mišel je kasnije organizovala da studenti povremeno dolaze na organski obrok u Belu kuću, koji sami spremaju od povrća koje raste u bašti. Od 2010. godine gotovo prioritetno podržava sve kampanje i programe za prevenciju dečje gojaznosti. Kao deo misije, nastala je i knjiga Američki rasadnik: Priča o kuhinjskoj bašti Bele kuće i drugim baštama širom Amerike. Mišel Obama u knjizi opisuje svoje iskustvo u uzgajanju organskog povrća u bašti iza Bele kuće i drugim baštama gde je bila pozvana da asistira. Agenciji Rojters je objasnila da knjigu vidi kao mogućnost da čitaoci shvate "odakle hrana dolazi", i da se zamisle nad zdravljem i gojaznošću svoje dece. Ove godine je pokrenula fitnes program za decu, kao deo njene Let’s Move inicijative u saradnji sa američkim olimpijskim i paraolimpijskim timom i drugim sportskim organizacijama, sa idejom da se mladim ljudima omogući da se oprobaju u što više sportova u svim sportskim centrima u zemlji.

Prvi put je javno podržala Baraka Obamu na konvenciji demokrata 2004, kada je postao guverner Ilinoisa. Tokom prve muževljeve predizborne kampanje za predsednika SAD, Mišel je bila prinuđena da skrati radno vreme kako bi se posvetila ćerkama i mužu, a kasnije je u potpunosti zamrzla poslovne aktivnosti. Mišel je govorila da je išla u korak sa kampanjom, ali da nije odsustvovala od kuće duže od jedne noći. Naime, porodica Obama u to vreme nije imala dadilju, već je baka Merien čuvala devojčice dok su roditelji bili zauzeti kampanjom. Mišel kaže da se "pojavljivala samo kad je bilo neophodno".

I Mišel i Barak Obama ističu da su im ćerke Malija i Saša na prvom mestu. Prelazak iz Čikaga u Vašington D.C. je za devojčice bio šok. Život u Beloj kući sa svim agentima tajnih službi i telohraniteljima koji prate svaki njihov korak, neprestano svesne važnosti oca i majke, dramatično je transformisao živote Malije i Saše. Roditelji su se trudili da deca žive "normalno", koliko je moguće. "Moj najvažniji prioritet je da moja deca budu zdrava i prava, a tek onda mogu da pomognem drugim porodicama", kaže Mišel. U porodici američkog predsednika vladaju stroga pravila kad je u pitanju gledanje televizije. Obamine kćeri na to imaju pravo samo vikendom, a dozvoljeno im je da gledaju isključivo dečije televizijske programe – Nickelodeon i Disney Channel. Obamini, koji obožavaju sportski program, otkrili su za magazin "Pipl" kako ćerkama dozvoljavaju da s njima gledaju fudbal, ali da devojčice zasad nisu iskazale preveliku želju za tim. Tokom nedelje Malija i Saša ne smeju ni da se približe "crnoj kutiji", ali su zato postale eksperti u društvenim i igrama reči.

Svako pojavljivanje Mišel Obame u javnosti nailazilo je na odobravanje stilista i uopšte celokupne modne javnosti. Dve godine zaredom magazini "Veniti fer" i "Pipl" proglašavali su je najbolje obučenom, svrstana je i među 25 najinspirativnijih žena na svetu, a na listi od 100 najuticajnijih sa Harvarda zauzela je 58. mesto.

STAND BY YOUR MAN: Internet vrvi od informacija kako je Mišel izgledala na konvenciji i koje su joj boje bili nokti (srebrni, poznata je i marka laka za nokte), kako se srdačno smejala i primala čestitke i zagrljaje. Barak Obama je po anketama bio u mrtvoj trci s Romnijem, ali se posle govora njegove supruge i zvaničnog prihvatanja kandidature očekuje zamah među biračima.

"Promene su teške, promene su spore i nikada se ne ostvaruju odjednom. Ali uspećemo, uvek uspevamo", kazala je Mišel Obama. U govoru koji su često povicima prekidali okupljeni na konvenciji, prisetila se detalja iz njihovog 23-godišnjeg zajedničkog života. "Isti je. Bela kuća ga nije promenila, isti je čovek u kojeg sam se zaljubila." Naglasila je da "duboko veruje" u viziju SAD kakvu ima njen suprug.

Svoju porodicu je predstavila testamentom "američkog sna" obećavši da će se ona i njen suprug snažno zalagati za fundamentalno američko obećanje – šansu da i obični ljudi uspeju. "Barak i ja smo odrasli u porodicama koje nisu imale mnogo u materijalnom smislu, ali su nam dale nešto mnogo vrednije – bezuslovnu ljubav, neizmernu žrtvu i priliku da se uzdignemo do mesta kakvo za sebe nikada nisu sanjali. Barak zna šta je američki san jer ga je živeo... I on želi da svako u ovoj zemlji ima istu šansu, bez obzira na to ko je, odakle je, kako izgleda i koga voli. On veruje da ako ste radili i uspeli, i iskoristili svoju šansu, ne bi trebalo da zalupite vrata onima iza vas, već da i drugima morate pružiti šansu da uspeju", poručila je okupljenima.

"On takođe veruje da su žene i više nego sposobne da same odlučuju o svom zdravlju i svom telu", kazala je Mišel Obama, ukazujući na jasnu razliku među demokratama i republikancima kada je reč o pravu na abortus.

KENEDIFOBIJA: Njen karakter i odnosi sa prijateljima neke su od tema u knjizi Amater Edvarda Klajna, bivšeg urednika magazina "Njujork tajms". Klajn predstavlja Mišel Obamu kao "izuzetno, gotovo opsesivno ljubomornu" na Opru Vinfri. Naime, Barak Obama je odmah nakon pobede na predsedničkim izborima 2008. počeo da tretira Opru Vinfri kao jednog od svojih najbližih savetnika, često se konsultujući s njom telefonom u svako doba dana i noći. Klajn navodi da je to izluđivalo Mišel Obamu, koja je tada počela da se distancira od svoje "drugarice" i da čini sve da je udalji od svoje porodice. Poslednji udarac prijateljstvu predsednikova supruga zadala je u vreme pokretanja kampanje protiv dečije gojaznosti. Opra Vinfri je tada ponudila svoju pomoć kako bi akcija dobila na snazi, ali se prva dama navodno suprotstavila njenom učešću, navodeći da žena koja kuburi sa kilažom nema šta da radi u jednoj takvoj kampanji. Klajn navodi da ona stalno proverava Obamu, jer se plaši da bi joj ga, onako lepog, mogla preoteti neka savremena Merilin Monro.

Ipak, izgleda da Mišel Obama ne sumnja na pevačicu Bijonse. "Da sam malo više nadarena, bila bih kao Bijonse. Bila bih neka poznata pevačica. Čini mi se da se muzičari najbolje zabavljaju", rekla je Mišel. Inače, i poznata pevačica poštuje i, kako kaže, divi se supruzi Baraka Obame zato što je brižna majka i divna supruga, a u isto vreme i prva dama. Ispostavilo se da se dobro snalazi i na političkom terenu. Govorom na konvenciji, Mišel Obama je postigla "houm ran" za Baraka Obamu, verovatno i za Ameriku.

Biljana Vasić