Medicina:
Magija matičnih ćelija

U Stokholmu su 9. oktobra saopštena imena ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za medicinu: Japanac Šinija Jamanaka i Britanac Džon Gurdon nagrađeni su za otkrića u vezi sa matičnim ćelijama. Pet dana ranije, u Beogradu je, u organizaciji Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine i najveće evropske banke za čuvanje matičnih ćelija Cryo-Save, održan simpozijum "Regenerativna i personalizovana medicina".

Simpozijum su otvorili Aleksandar Šapić, predsednik Opštine Novi Beograd, prof. Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekularnu genetiku, i dr Mima Fazlagić, predsednik Nacionalne asocijacije za unapređenje i razvoj regenerativne medicine i naučni saradnik Cryo-Savea.

Gosti Beograda ove godine bili su najpoznatiji svetski stručnjaci iz oblasti regenerativne i personalizovane medicine među kojima su predavanja održali direktor naučnog odbora simpozijuma prof. dr Bela Balint, načelnik Odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje Vojnomedicinske akademije u Beogradu, a zatim i prof. dr Mauro Đaka, prof. dr Aleksander M. Seifalijan, dr Paolo de Kopi, prof. dr Daniel Surbek, prof. dr Mark Laudel, dr Branka Zukić, dr Maja Stojiljković-Petrović i dr Ljiljana Rakićević.

Okupljenim lekarima, a bilo ih je više od sto iz svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, prezentovana su najnovija dostignuća – o primeni matičnih ćelija u lečenju teških bolesti ili traumatskih stanja, o tome kako se od matičnih ćelija uspešno mogu napraviti potpuno novo uvo, nos ili dušnik, kako najnovijim metodama može da se pomogne bebama koje su rođene sa određenim neurološkim problemima ili problemima nastalim tokom porođaja, kako geni utiču na zdravlje i da li mogu da nam pomognu da se na vreme zaštitimo, kao i koja je terapija najbolja za svakog pacijenta na osnovu DNK analize.

Naučni savetnik na Institutu za molekularnu genetiku i inženjerstvo Univerziteta u Beogradu dr Sonja Pavlović kaže za "Vreme" da su regenerativna i personalizovana medicina u Srbiji razvijene na zavidnom nivou, ali da njihovu primenu koče finansijski nedostaci. "Genetika i molekularna biologija zaista imaju tradiciju u Srbiji i mi imamo ekspertizu iz tih oblasti, i sposobni smo da svoja znanja ovde primenimo i da ih stavimo u službu medicine. Imamo odlične timove genetičara i molekularnih biologa koji se bave istraživanjima iz ovih oblasti i tu zaista možemo da pružimo našoj medicini ono što genetika pruža medicini u drugim zemljama. Što se tiče ćelijske terapije koja se primenjuje u regenerativnoj medicini, imamo timove koji rade i u tim oblastima, ali aparati koji su nam neophodni u istraživanjima su veoma skupi i nama je teško da u toj oblasti držimo korak sa svetom. Izdvajanje za nauku u našoj zemlji je najmanje ne samo u regionu nego i u Evropi, a mi imamo potencijal, imamo stručnjake", naglašava dr Pavlović i dodaje da je ono što koči razvoj nauke pogled na to šta bi naša zemlja mogla da plasira u svetu. "Mislim da bi, sa ovakvom stručnošću koju imamo u nekim oblastima i entuzijazmom koji imamo u našim naučnim timovima, trebalo više sredstava da uložimo u nauku i da od nje dobijemo takve produkte koji će nam omogućiti da ih dobro prodamo na svetskom tržištu i da zaista učinimo nešto za ekonomiju", objašnjava dr Sonja Pavlović.

Marina Ilić