Pravosuđe:
Ukida se termin »uznemiravanje javnosti«

Na osnovu Zakona o državnoj upravi, Ministarstvo pravde i državne uprave donelo je 11. septembra rešenje o osnivanju radne grupe čiji je zadatak bio da do 15. oktobra ove godine izradi radni tekst za izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku (ZKP).

Predsednik radne grupe i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Milan Škulić kaže za "Vreme" da je rok ispoštovan i da se radni tekst već nalazi na sajtu Ministarstva pravde, a da svi zainteresovani građani mogu poslati svoje komentare. "Prvo objavljujemo radnu verziju teksta na sajtu, onda će uslediti javna rasprava nakon koje će se izvršiti izmene i dopune radnog teksta, a konačna verzija će biti gotova u narednih mesec, dva", objašnjava prof. Milan Škulić.

Kao najvažnija izmena Zakona navodi se ukidanje upotrebe termina "uznemiravanje javnosti" koji je kao razlog, po kome tužilaštvo može da zahteva, a sud da odredi pritvor, uveden Zakonikom o krivičnom postupku (koji je stupio na snagu 15. januara ove godine).

Radna grupa Ministarstva pravde, koja sprema Nacrt za izmene i dopune ovog Zakona, smatra da je "uznemiravanje javnosti" veoma problematičan osnov da se neko stavi "iza rešetaka", i postoji bojazan da se proizvoljno tumači.

Prof. Milan Škulić naglašava da je protiv upotrebe termina "uznemiravanje građana" jer se svodi na "de fakto kaučuk normu". "Sporno u terminu je to što se ne tiče krivičnog postupka, a s druge strane, on je postojao kod nas decenijama u SFRJ i bio je jako zloupotrebljavan. Još tada je termin bio napadan i u teoriji i u praksi. Lično sam se zalagao da ne postoji takav razlog za pritvor, međutim, u grupi je preovladao stav da ipak treba da ostane pritvor za teža dela kao poseban razlog uz izbacivanje termina ‘uznemiravanje građana’. Dakle, ova odredba će važiti za dela za koja je zaprećena kazna deset godina zatvora, gde je pritvor opravdan zbog težine krivičnog dela", kaže prof. Škulić.

Pojam "uznemiravanje javnosti" je suviše širok, a osnovi za pritvaranje moraju biti jasno i precizno definisani. Što se drugih izmena tiče, planirano je pojačanje načela istine u krivičnom postupku, ali ne na apsolutan način.

Osim toga, sud neće morati da se bavi dokazima koji se tiču tužioca i njegove dokazne aktivnosti, ali će morati uvek, bez obzira na inicijativu stranaka, da se bavi činjeničnim stanjem ako je to u prilog odbrane. Na taj način se, kako je naglasio Škulić, iz razloga pravičnosti, izjednačava položaj stranaka u krivičnom postupku. "Ta rešenja su, u skladu sa Ustavom, koji propisuje da svako ima pravo da traži da sud raspravi o osnovanosti sumnji i optužbi. Dakle, govori se o raspravi suda, a ne o raspravi pred sudom i to je bio osnov da se naprave te bitne promene u Zakonu o krivičnom postupku", ističe Škulić.

Po konceptu tužilačke istrage od 15. januara ove godine postupaju specijalizovana tužilaštva za organizovani kriminal i ratne zločine, dok bi tužilaštva opšte nadležnosti trebalo da počnu sa primenom idućeg januara. Međutim, nakon usvajanja predviđenih izmena u ZKP-u one će se odnositi na sva tužilaštva.

Suština izmena ZKP-a jeste da istraga ostaje javnotužilačka, ali se uvodi, odnosno vraća značajnija uloga suda, ukazao je profesor i naglasio da se vraća mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenje (naredbu) o sprovođenju istrage.

Marina Ilić