Lični stav – Bankarstvo u Srbiji Ko je zaustavio internet Kako dva zakona sprečavaju Srbiju da izađe na globalno tržište i da li će promene ponovo biti odložene za "neka bolja vremena"

piše: Slobodan Marković

Zahvaljujući eksplozivnom razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija (računara, mobilnih uređaja, interneta itd.), tokom proteklih par decenija u naš svakodnevni život ušao je veliki broj novih modela za trgovinu i plaćanje, a poslovanje je znatno ubrzano i globalizovano.

Internet danas predstavlja najlakši način za pristup ogromnom globalnom tržištu, gde su mogućnosti za plasiranje robe i usluga domaćih preduzetnika i firmi daleko bolje nego na domaćem tržištu.

Međutim, naplata pouzećem ili preko uplatnice prosto nije opcija u poslovanju na globalnom tržištu. Za naplatu roba i usluga koje se plasiraju preko globalne mreže neophodna je upotreba nekog od servisa za internet naplatu, koji obezbeđuju lako i brzo primanje uplata od kupaca.

Tu dolazimo do problema sa kojim se već godinama suočava svako ko želi nešto da kupi ili proda putem interneta – restrikcija sadržanih u važećem Zakonu o platnom prometu i Zakonu o deviznom poslovanju.

KAKO SMO SE NAŠLI U PROBLEMU: Ova dva zakona, poslednji put suštinski menjana pre desetak godina, uspostavila su sistem u kome glavnu (i praktično jedinu) ulogu u pružanju finansijskih usluga igraju banke.

Tako smo došli u situaciju da već godinama ogromna većina banaka u Srbiјi ne pruža domaćim preduzećima pristupačne proizvode za naplatu roba i usluga preko interneta; samo јedna banka u Srbiјi ima takav proizvod u svojoj ponudi, a i za njega su uslovi korišćenja tako postavljeni da se broј preduzeća koјi ga koriste meri desetinama, iako se proizvod nalazi u ponudi banke već pet godina.

Istovremeno, domaća preduzeća nemaјu mogućnost da izlaz pronađu kod finansijskih institucija u inostranstvu, jer ih u tome sprečavaju restriktivni propisi o deviznom poslovanju, koji suštinski zabranjuju građanima i preduzećima da otvaraju račune i drže novac u inostranstvu.

Zbog toga štetu trpi svaki preduzetnik ili firma koјa bi htela da neki svoј proizvod ponudi na globalnom tržištu, a sa njima i celokupno društvo u kome vladaju nezaposlenost, rad na crno i opšte beznađe.

Kraјnje je vreme da se prekine praksa strogih restrikciјa za otvaranje računa u inostranstvu, kao i praksa traženja prethodnog odobrenja za tako nešto od Narodne banke Srbiјe.

Krajnje je vreme da se sa banaka skine obaveza provere osnova za plaćanje pre izvršenja svake pojedinačne transakcije sa inostranstvom, što je do sada dovodilo do proizvoljnog postupanja banaka, usporavanja, pa čak i blokiranja sasvim legalnih poslovnih transakcija, bez obrazloženja i mogućnosti za žalbu.

Krajnje je vreme da finansijske institucije i kontrolni organi krenu da razmenjuju i ukrštaju podatke, a ne da ogromnu većinu privrede, koja legalno posluje, sprovode kroz birokratske procedure prethodnih provera, vođenja i svakodnevnog dostavljanja besmislenih evidencija o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Krajnje je vreme da, pored banaka, određene finansijske usluge mogu da pružaju mobilni operatori, vlasnici prodavnica mobilnih aplikacija, posrednici u bezbednom obavljanju transakcija na internetu (kao što je na primer PayPal), kompanije koje izdaju različite vrste vaučera i kartica sa uskladištenom novčanom vrednošću itd.

PROMENE NA VIDIKU: Prema najavama Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija i privrede, novi zakonski okvir, koji bi pomenute promene mogao da omogući, trebalo bi da bude usvojen do kraja ove godine, u formi novog Zakona o platnim uslugama, te izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju.

Novi Zakon o platnim uslugama trebalo bi da zameni važeći Zakon o platnom prometu i uvede u domaći zakonski okvir pravila po kojima funkcionišu finansijske institucije u Evropskoj uniji i drugim razvijenim tržištima (pravila iz direktiva EU o platnim uslugama i elektronskom novcu). Pored uvođenja novih vrsta finansijskih institucija i odredbi o pružanju usluga elektronskog novca, novim zakonom trebalo bi da se obezbedi nadzor centralne banke nad pružaocima usluga kao i visok stepen zaštite krajnjih korisnika.

Zakon o deviznom poslovanju takođe bi trebalo da pretrpi značajne izmene, među kojima se izdvajaju ukidanje Deviznog inspektorata, manje birokratije u poslovanju sa inostranstvom, lakše i brže otvaranje računa kod inostranih finansijskih institucija, afirmisanje slobodnog protoka novca, bez prethodnih provera itd.

PROTIVNICI NE SEDE SKRŠTENIH RUKU: Bitno je znati i da se u domaćim bankarskim krugovima i delu birokratije po nadležnim državnim institucijama ne gleda blagonaklono na najavljene izmene.

Na nedavno održanoj prezentaciji Nacrta zakona o platnim uslugama, predstavnici više banaka izneli su bojazan da se novim zakonskim rešenjima navodno uvode mnogobrojne izmene u način poslovanja banaka, što će zahtevati dosta vremena i velike troškove za prilagođavanje, pa su predložili da se usvajanje ovog zakona odloži za "neka bolja vremena".

Međutim, novim zakonskim rešenjima suštinski se ne menja način na koji su banke do sada funkcionisale, a uvođenje novih usluga koje zakon uređuje (npr. usluga elektronskog novca) ne predstavlja obavezu za postojeće igrače na tržištu finansijskih usluga, pa ostaje utisak da se iza bojazni banaka zapravo krije strah od konkurencije.

Što se tiče dela državne birokratije, ona nije toliko glasna i svoj uticaj vrši na mestima koja su daleko od očiju javnosti, pružajući "herojski otpor" svakoj promeni koja može dovesti u pitanje njenu centralnu ulogu u sistemu gde je opsesivna kontrola postavljena na način koji zapravo sprečava normalno poslovanje.

Ovo, naravno, nisu stvari koje bi trebalo da budu odlučujući faktor za donosioce odluka u Vladi i Narodnoj banci Srbije, ali ne treba ni potcenjivati uticaj koji finansijski sektor može da izvrši na donosioce odluka, posebno u sadejstvu sa delom birokratije koji u najavljenim promenama vidi pretnju sopstvenom postojanju.

VREME JE ZA PROMENE, NE ZA DALJA ODLAGANJA: Promene u načinu poslovanja, koje sam pomenuo na početku teksta, domaće zakonodavstvo propustilo je da isprati, čime je u znatnoj meri smanjena konkurentnost domaćih firmi i inovativnih preduzetnika, koji žele da posluju na globalnom tržištu (naročito onih koji svoje proizvode nude celom svetu putem interneta).

Za razliku od nas, zemlje u našem neposrednom okruženju usvojile su sve promene o kojima sam govorio u ovom tekstu pre pet i više godina. Te promene nisu dovele do ugrožavanja njihovih monetarnih sistema i deviznih politika, već su omogućile uslove za normalno poslovanje, povećanje zaposlenosti, uvođenje poslovanja u legalne tokove i brži privredni razvoj.

Zato je važno da se tokom narednih nekoliko meseci kod nas ponovo čuje glas onih koji su nezadovoljni sadašnjim stanjem stvari, kako bi se stvorio što širi front javne podrške usvajanju novih propisa do kraja godine, omogućilo njihovo brzo stupanje na snagu i tako obezbedilo uključivanje domaće privrede u globalne tokove.