Energetika:
Velika očekivanja

Nakon završetka svih najavljenih projekata i reformi, energetski sistem Srbije bi 2015. godine trebalo da ima potpuno drugačiji izgled

Ispune li se planovi vlade Srbije, Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i njihovih stranih partnera, energetskih giganata – nemačke Rajnsko-vestfalske energetike (RWE) i ruskog Gasproma – do 2015. će početi izgradnja pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne instalisane snage od 150 megavata (MW), bloka B3 u Termoelektrani "Nikola Tesla" (TENT) snage 700 MW, a kroz novopostavljene cevi ispod Crnog mora i Bugarske u Srbiju će početi da ulazi gas iz Južnog toka, oko 40 milijardi kubnih metara godišnje u punom kapacitetu. No, to ne iscrpljuje planove Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine: od početka sledeće, godine u Srbiji bi trebalo da zaživi tržište električne energije. Plan je da 2015. godine minimalno 40 odsto električne energije i najmanje 80 odsto gasa dolaze sa slobodnog tržišta u regionu. Početak naredne godine trebalo bi da obeleže i prve vetro-turbine, uvođenje energetskih "pasoša" za nove i "oblačenje" starih zgrada da bi im se povećala energetska efikasnost. Najavljeno je i uvođenje socijalnih karata za najsiromašnije građane da bi vrednost struje, najjeftinije i najneisplativije u Evropi, konačno mogla da polako krene ka svojoj ekonomskoj ceni: svaki evro-cent povrh sadašnjih 5,5 po kilovat-času, EPS-u bi donosio oko 350 miliona evra više, pri sadašnjoj stopi naplate.

Sve ovo bi doprinelo ne samo povećanju ukupne snage (trenutno oko 8,35 hiljada MW) i proizvodnje električne energije (oko 33.000 gigavat-sati godišnje) svih postrojenja u Srbiji, već bi značilo i znatno diversifikovanje domaćeg energetskog tržišta, ali i mnogo veću energetsku bezbednost, odnosno alternativne izvore snabdevanja. Na primer, zbog toga što Srbija ima priključak samo na gasovod iz Mađarske, gas plaća za devet odsto skuplje – toliko košta transport kroz teritoriju severnog suseda. Takođe, ne bi dolazilo do kriznih situacija poput prethodne zime, kada je sneg remetio cirkulisanje "žile kucavice" – pruge za dopremanje lignita između Rudarskog basena Kolubara i deponije uglja u TENT A (vidi tekst "Kad Srbija stane", "Vreme" br. 1102). Milijarde evra investicija, nekoliko hiljada novih radnih mesta, pokretanje industrije koja je u slobodnom padu i značajan impuls za posrćući BDP podrazumevajući su efekti najavljenih investicija.

HIDROELEKTRANE NA VELIKOJ MORAVI: Zadržimo se samo na dve najveće investicije. Memorandum o saradnji između nemačkog RWE (tačnije, ćerke-firme "RWE Innogy", koja radi sa tzv. čistom energijom) i EPS-a potpisao je prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić prilikom posete Nemačkoj, mesec i po nakon formiranja vlade. Predviđena gradnja pet hidroelektrana (HE) na Velikoj Moravi će koštati oko 360 miliona evra. Snage od po 30 MW svaka, HE bi godišnje proizvodile ukupno 650 GWh električne energije, koja bi se, u skladu sa vlasništvom zajedničke novostvorene kompanije (51:49 odsto u korist RWE) delila otprilike po pola. Nerealno niska cena struje u Srbiji neće imati uticaja na Nemce, jer će oni svoju polovinu izvoziti na evropsko tržište, ujedno povećavajući udeo "čiste" energije koju kompanija proizvodi. RWE je, inače, kompanija koja emituje najviše ugljen-dioksida u Evropi – skoro 162 miliona tona u 2011. Pošto su u prethodnoj godini prebacili dozvoljenu kvotu ugljen-dioksida emisije za oko 50 miliona tona, prema propisima EU morali su da na tržištu otkupe emisione "dozvole" onih preduzeća koje su išle ispod zacrtanih kvota (cena – nešto iznad deset evra po toni), i na to je RWE u 2011. potrošio više od 600 miliona evra. Hidroelektrane na Velikoj Moravi, ali i četiri hidroelektrane na gornjem toku Drine, u BiH, odnosno Republici Srpskoj (ukupna vrednost 470 miliona evra, snaga 210 MW i godišnja proizvodnja od 750 GWh) povećaće udeo "zelene", energije iz obnovljivih izvora koju proizvodi ova nemačka kompanija. Upravo stoga RWE neće biti suvlasnik TENT 3 – lignit stvara "prljavu" energiju, što bi dodatno uvećalo finansijske obaveze nemačke kompanije: planirano je da Nemci projektuju ovaj blok termoelektrane i obezbede svoju tehnologiju, a da se izgradnja finansira od "srpskog" dela struje sa Velike Morave. Ujedno, preporuka RWE-a je da su renoviranje i optimizacija postojećih postrojenja, smanjivanje gubitaka u distribuciji (čak 14,31 odsto u 2011, prema rečima tadašnjeg generalnog direktora EPS-a Dragomira Markovića) i poboljšana naplata mnogo efikasnija opcija za EPS od nastavka konstrukcije Kolubare B.

JUŽNI TOK: Možda bi o prednostima prolaska gasovoda Južni tok kroz Srbiju najbolje mogli da govore oni čiju će zemlju on zaobići: "Ovime je napravljena velika šteta, kako u materijalnom tako i u političkom, energetskom i strateškom smislu", prokomentarisao je bivši ministar ekonomije Hrvatske Davor Štern odluku da se Južni tok iz Srbije nastavi kroz Mađarsku, a ne Hrvatsku. "Prije svega smo propustili priliku naplaćivati protok plina našim teritorijem. Zarada se u tome mjeri u milijunima. Izgubljena je strateška uloga Hrvatske u energetskim tokovima Europe, spoj na Italiju koji je mogao ići preko sjevernog Jadrana i naših polja koja su u sjevernom Jadranu, mogućnost izgradnje još jednog plinskog skladišta u kojem bi se to skladištilo, ne na trošak Hrvatske, nego na trošak Gasproma, rekao je Štern.

Nakon što je skupština akcionara kompanije Južni tok Srbija (51:49 odsto vlasništva u korist Gasproma) donela konačnu investicionu odluku o početku izgradnje deonice kroz Srbiju, generalni direktor Srbijagasa je najavio početak radova na gradnji Južnog toka za decembar, i to pripremnim radovima za izgradnju dve kompresorske stanice u blizini Vrbasa i Paraćina.

Osim već pominjane energetske sigurnosti, alternativnog ulaza gasa u zemlju (premda iz istog izvora) i neplaćanja takse na transport, procena je da će na izgradnju 411 km gasovoda, koliko će prolaziti kroz Srbiju, biti uloženo 1,5 milijardi evra direktnih investicija, zaposleno oko 2000 ljudi, a da će Srbija svake godine po osnovu tranzitne takse ubirati po 200 miliona evra. Prema ovim podacima, izgradnja gasovoda Južni tok trebalo bi da bude najveći investicioni projekat u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija. Time se, postoje mišljenja, opravdava (pro)davanje Naftne industrije Srbije Gaspromu za 400 miliona evra – ova prodaja je, vele, bila politički uslovljena, odnosno "vezana" sa odlukom da Južni tok prođe kroz Srbiju, a ne kroz Rumuniju.

AD HOC ZAKON: Kao što je potpredsednik vlade Aleksandar Vučić u septembru u Nemačkoj najavio da će Srbija pogurati sporazum sa RWE-om, odnosno "ubrzati investicije koliko god je moguće, da priprema dokumentacije ne bi bila dugotrajna kao ranije", mere su pripremljene i kada je reč o Južnom toku. Ministarka energetike Zorana Mihajlović je najavila da će već naredne nedelje biti gotova prva verzija nacrta zakona o Južnom toku, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine. Svrha ovog zakona bi trebalo da bude da se ubrzaju i olakšaju procedure za izdavanje dozvola za izgradnju gasovoda, kažu u Ministarstvu.

I dok, načelno, ne bi trebalo da bude nikakvih primedbi na želju da se izgradnja ovako značajnih objekata skrati do maksimuma i izbegne džungla srpskih propisa i administrativnih zamki, postavlja se pitanje: čemu zakon? Zašto poseban zakon za Gasprom, a ne za RWE, ili bilo kog drugog investitora? Zašto ne usvajanje zakona po hitnom postupku kojim će se cela privreda osloboditi balasta očigledno nepotrebnih uslova i zahteva? Ovako država direktno narušava ravnopravnost investitora – Gasprom će ići ubrzanim tempom, a kako će proći ostali, može se videti ako se pogleda zaključak studije Doing Business, koju sprovodi Svetska banka. "Po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola Srbija je svrstana na 175. mesto od ukupno 183 zemlje", navodi se u ovoj studiji. "Dobijanje građevinskih dozvola u Srbiji traje 279 dana, podrazumeva prolazak kroz 19 procedura i košta 1604 odsto dohotka po glavi stanovnika. U postupku izdavanja građevinske dozvole za industrijski objekat u tipičnim okolnostima je potrebno proći 52 koraka. Čak 90 odsto tih procedura je u nadležnosti javnih preduzeća i drugih nosilaca javnih ovlašćenja, a 20 organa ima javna ovlašćenja i učestvuje u ovom postupku", kaže se u studiji Svetske banke. Očito je da, kada postoji politička volja, broj ovih koraka bude drastično smanjen; u suprotnom sledi dugo čekanje – u pojedinim slučajevima, na izdavanje svih dozvola se potroši više vremena nego na samu izgradnju objekta.

Radmilo Marković