"Cena 'gradskog rata'"; VREME 1141

Tekst dr Đorđevića se teško može nazvati analizom "iz ekonomskog ugla", jer ne koristi niti jedan argument iz sfere ekonomije.

Najpre, kada govori o investicijama, on govori neistine: pristupne saobraćajnice i obilaznice nisu u ingerenciji Beograda, već u ingerenciji Republike i tu je situacija suprotna. Ako dođe do promene vlasti, Vlada bi mogla vise da uradi na izgradnji ključnih saobraćajnica.

S druge strane, autor, doktor nauka, očevidno nije ni pogledao gradski budžet i rebalans budžeta. Da jeste, video bi da je samo za ovu godinu deficit oko 90 miliona evra a zbog politike enormnog zaduživanja, već je bio menjan zakon o javnom dugu da bi se omogućilo Beogradu da probije granicu od 45 odsto. Ovo je lako proveriti samo treba čitati zakone.

S druge strane, očevidno je da je Đilasova uprava na mnogim poslovima bacala novac i da su skoro svi poslovi u gradu namešteni. To nam ne kaže "Kurir", nego zdrava logika. On je govorio da je na službenim vozilima uštedeo 300.000 evra, ali je zato ulupao samo kroz gradska javna preduzeća skoro tri miliona evra za PR. Da ne govorimo da su te poslove dobile agencije a la Headline, koju vodi supruga njegovog šefa kabineta Ivana Nikolića, ili agencija Bojane Lekić, koje nemaju druge klijente osim onih iz grada.

O novcu koji je trošen na Informbiro i slične izmišljotine pored živog Studija B, biće više reči kada jednom neko uradi pravu reviziju gradske kase.

Dakle, glupo je i kontraproduktivno da objavljujete ovakve panegirike naročito iz pera neinformisanih ljudi.

Činjenica da ovaj lik brani Đilasovu upravu u gradu sama po sebi govori kakva je ta uprava.

Milan Uzelac