Nacionalni okvir kvalifikacija:
Dokument za evropsko tržište znanja

Okvirom kvalifikacija definišu se nivoi obrazovanja i ishodi učenja, odnosno šta student treba da zna i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je stekao na određenom nivou obrazovanja. Paralelno sa NOK-om, biće napravljena je i lista zvanja, koja već postoji, ali mora da bude unapređena

Nacionalni savet za visoko obrazovanje proslediće početkom naredne godine Ministarstvu prosvete predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK). Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema ovaj dokument, a njegovim donošenjem biće rešen problem oko 60.000 studenata kojima su izdate bolonjske diplome sa zanimanjima kojih nema u zvaničnim registrima. Zbog toga su oni, kažu procene Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije, potpuno nevidljivi za tržište rada i potencijalne poslodavce. Donošenje NOK-a najavio je u intervjuu Tanjugu predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković.

Predlog je urađen još pre dve godine, ali se nije znalo ko je nadležan za njegovo usvajanje. Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je svojevremeno Predlog nacionalnog okvira kvalifikacija, ali se potom ispostavilo da nisu nadležni za to, pa se od Predloga odustalo, a zakonom nije uređeno ko je nadležan za donošenje ovog dokumenta. Najnovijim izmenama zakona predviđeno da NOK donosi Ministarstvo prosvete, na predlog Saveta.

Okvirom kvalifikacija definišu se nivoi obrazovanja i ishodi učenja, odnosno šta student treba da zna i šta je u stanju da uradi na osnovu kvalifikacije koju je stekao na određenom nivou obrazovanja, objasnio je Stanković Tanjugu. Reč je o dokumentu koji treba da pobroji, opiše i analizira sve nivoe obrazovanja koji se mogu steći u Srbiji, kao i da opiše koja znanja i veštine donosi određena diploma. NOK bi trebalo da klasifikuje i nova zvanja, koja dobijaju diplomci novih studijskih programa, uvedenih po Bolonjskoj deklaraciji, i oni koji završe ogledna odeljenja srednjih škola. Tim pravilima biće otklonjene dosadašnje nedoumice oko toga na kom se obrazovnom nivou osoba nalazi, poput one da li je reč VII-1 stepenu stručne spreme, bečelor ili nekom drugom zvanju.

Paralelno sa NOK-om, biće napravljena i lista zvanja, koja već postoji, ali mora da bude unapređena. Uvođenjem Bolonjskog sistema na univerzitete u Srbiji ustanovljena su nova zanimanja, poput poslovnog psihologa, mastera prostornog planiranja, sajber forenzičara... Njih ranije nije bilo u registrima, pa su ljudi sa ovim zvanjima nevidljivi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i poslodavcima. Zbog nepostojanja NOK-a, nije jasno šta umeju da rade, jer nema zvaničnog objašnjenja koja znanja i veštine nosi njihova diploma.

Navodeći da Savet sada ima jurisdikciju nad izmenama liste zvanja, Srđan Stanković je rekao za Tanjug da je kod nas postojala navika da kada neko, na primer, završi master, njegovo zvanje u sebi sadrži čitavu predistoriju svega onoga što je do tada postigao tokom obrazovanja. "Veliki je problem kada neko, na primer, završi bečelor iz biologije i ode na informatiku da upotpuni znanje iz te nauke. Šta je on po svom zvanju, kod nas je teško reći", kazao je Stanković, i dodao da se u svetu to jasno definiše: "Tamo neko može da bude bečelor iz jedne oblasti, master iz druge. Neko ko je, recimo, doktorirao na ETF-u uopšte ne mora da bude inženjer elektrotehnike. To može da bude matematičar koji je završio četiri godine matematike, bečelor, pa master na mašinstvu i došao na elektrotehniku i doktorirao iz oblasti koja je direktno vezana za nešto što je studirao ranije."

Stanković je dodao da svaki stepen obrazovanja ili stručne spreme treba da ima svoje ime i da to tako treba da ostane i istakao da postoji veliki problem s nastavničkim zvanjima za srednje škole. Na primer, ako profesor elektrotehnike želi da predaje određene predmete u srednjoj školi, on mora da ima odgovarajuća znanja iz pedagogije i metodike. Ako ta znanja stekne na Filozofskom fakultetu, postavlja se pitanje šta je on po zvanju: završio je elektrotehniku, ali Filozofski fakultet ne može da mu izda diplomu iz elektrotehnike. "Normalno bi bilo da se kaže šta je završio na elektrotehnici, a šta na Filozofskom, pa da poslodavac vidi da li mu to odgovara", smatra Stanković.

Govoreći o NOK-u, Stanković je istakao da on olakšava priznavanje kvalifikacija i mobilnost u okviru zemlje, kao i među zemljama evropskog obrazovnog prostora i šire. Savet bi u februaru naredne godine trebalo da prosledi predlog NOK-a, rekao je on i naveo da je veoma važno formirati i okvir kvalifikacija za douniverzitetsko obrazovanje. Ti okviri treba da budu međusobno usklađeni, ali i usaglašeni sa evropskim, jer, kako je podsetio, idemo na evropsko tržište.

Stanković je ukazao na primetan nedostatak adekvatne stručne podrške, smatrajući da u resornom ministarstvu treba da postoji služba koja bi se isključivo bavila okvirom kvalifikacija.