Povećan nivo aflatoksina utvrđen je u sedam odsto ispitanog uzorka ovogodišnjeg roda, ali realno stanje nije alarmantno i svi proizvodi od kukuruza su bezbedni, poručuju u Ministarstvu poljoprivrede

„One vesti koje su se pojavljivale prethodnih dana ne odgovaraju istini", istakao je načelnik Poljoprivredne inspekcije Nenad Katanić i poručio da će svi koji su davali neodgovorne, ishitrene i štetne izjave o zaraženosti kukuruza, koji je strateški poljoprivredni proizvod za Srbiju, snositi odgovarajuće posledice.

On je na vanrednoj konferenciji za novinare poručio građanima da budu spokojni jer je hrana, čija je proizvodnja povezana sa upotrebom kukuruza, bezbedna i da se u njoj ne može pojaviti aflatoksin.

Ispitivanja su vršena u svim velikim skladištima kukuruza, prerađivačkim i otkupnim centrima, fabrikama stočne hrane, pivarama i pogonima za proizvodnju palente i mleka. Ta veličina uzorka odgovara svim propisima i pravilima, a analiza je rađena u dve laboratorije, u Bečeju i Beogradu. Katanić je dodao da se i zaraženi kukuruz, razblažen i uz upotrebu odgovarajućih aditiva, može koristiti kao stočna hrana.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Danilo Golubović naglasio je da su bezbedni svi proizvodi od kukuruza, kao i da ni u jednom analiziranom uzorku mleka nije pronađen aflatoksin. Golubović je ukazao da je neodgovornim izjavama o zaraženosti kukuruza naneta ogromna šteta srpskoj ekonomiji.

„Nije isključeno da je to neko svesno uradio i da je neko imao ineres kada je iznosio netačne informacije", rekao je Golubović. On je potvrdio da je jedan kontigent kukuruza Srbija izvezla u Hrvatsku i Italiju i da ta pošiljka nije vraćena kao neispravna, dodavši da je i u Mađarskoj zbog suše mali procenat kukuruza zaražen, ali da to nije dramatična situacija.

„Cena kukuruza je pala, promet je stao u jednom trenutku, ali je ponovo počeo", rekao je i poručio da treba voditi računa kada se govori i piše o ovoj i drugim strateškim proizvodima za Srbiju, jer je naša zemlja deseta po izvozu ove žitarice.

Zbog toga je najavio da će se preduzeti odgovarajuće mere i ograničiti saradnja sa preduzećem za kontrolu kvaliteta „SGS", čiji predstavnici su tvrdili da je, na osnovu pregledanih 375 uzoraka, svega jedna trećina ovogodišnjeg roda kukuruza bezbedna za ljudsku upotrebu.

Golubović je objasnio da je suša prouzrokovala zarazu kukuruza još na njivi i da rod kukuruza pošto je bio suv nije termički tretiran, već je skladišten, što je izazvalo dodatno širenje toksina.

Mišljenje da će medijsko utrkivanje u vestima o zaraženom kukuruzu napraviti probleme izvoznicima i državi deli i Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije".

„Afera sa zaraženim kukuruzom iz Srbije doneće nam finansijsku štetu od oko 46 miliona evra, ali što je još važnije - narušiće imidž našeg kukuruza u svetu, koji je sam po sebi brend i podrazumeva dobar kvalitet", rekao je i poručio da su slične probleme imale i Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali da tamo nije bilo toliko buke.

Aflatoksin je otrovna supstanca koju proizvodi plesan Aspergillus flavus i najčešće se stvara na kukuruzu, kokosu i kikirikiju. Spada u najkancerogenije materije u namirnicama uopšte i dovodi se u direktnu vezu sa rakom jetre. Jedina mera predostrožnosti je temeljna kontrola svih sirovina na kojima se može pojaviti.

Stevan Vlajić