Tviteraši revolveraši

piše: Zoran Stanojević

Baviti se javnim poslom, pa još biti i omiljen, ima svojih ružnih strana, a Tviter tome daje sasvim novu dimenziju. Hteli vi to ili ne, vaš posao postaje tema javne diskusije, tračarenja takoreći. Tako se nedeljom uveče neki tviteraši "okupljaju" kako bi zajedno komentarisali "Utisak nedelje" (#utisak), što je doraslo do kulta. Mada se dešava da od emisije odlutaju u sasvim druge priče, što je takođe dobro.

Ono što nikako nije dobro je kada se tviteraši ostrve na nekoga, bio to BusPlus, Dragan Đilas, Aca Vučić, sneg ili Ivan Ivanović sa Prve televizije. Ovaj poslednji je kroz pravog tviteraškog "toplog zeca" prošao prošlog petka zbog, izgleda, neoprostivog greha. Pozvao je u svoju emisiju Stjepana Mesića, bivšeg predsednika SFRJ i Hrvatske, čija politika i stavovi nisu uvek bili u skladu sa većinskim mišljenjem Srbije (blaže rečeno). Pre desetak godina ljutiti gledaoci bi psovali ekran ili zvali televiziju pa psovali telefonistu. Sada imaju Tviter, pa je nemali broj njih, mahom anonimnih, poleteo da svoje nezadovoljstvo iskali tamo. Prednost Tvitera je što sada mogu direktno da se obrate Ivanu, inače prilično aktivnom tviterašu.

U velikom broju slučajeva rečnik i poruke bili su zabrinjavajući, išlo se do vrlo otvorenih pretnji i takve stvari, makar izrečene u afektu, društvo ne sme da ignoriše. Kao ni oni koji štite ljudska i profesionalna prava.

Ali, Ivan Ivanović je onima koji su ga vređali nepotrebno pomagao. Najgore poruke sam je retvitovao, omogućujući da misli opskurnog sveta sa po stotinak pratilaca stignu do njegovih 65,000 folouera i tako postanu tviter hit. Što će reći da slabo poznaje Tviter iako je tamo često. Ili mu je namera bila da javnosti prikaže pod kakvom je omrazom u tom trenutku.

Prvi savet onome ko se nađe na meti tviter nasilnika (a to je svako ko vas vređa čak i ako niste poznati) jeste da se takva poruka ignoriše. Potom da se pošiljalac poruke blokira. Onda, ako nastavi s druge adrese, da zaštitite svoj nalog tako što ćete se izolovati, što onima koji imaju veliki broj korisnika obično nije prihvatljivo. I konačno, kada dara pređe meru, da onoga ko vam preti ili vas psuje prijavite samom Tviteru.

U poslednjem slučaju, ako se pokaže da su pretnje ozbiljne, moguće je doći do samog kompjutera ili mobilnog telefona s kojeg je poruka poslata. To je, uostalom, detaljno objašnjeno i na sajtu.

Umesto svega toga Ivanović ih je, retvitovanjem, samo ohrabrio da nastave. A oni koji ga prate stekli su utisak da ga Srbija jednodušno osuđuje, što je daleko od istine, ali može da povuče neopredeljene u tu stranu. Jer oni uvek gravitiraju većini i priklanjaju se stavovima sa kojima se, inače, ne slažu sasvim.

Sreća pa nam je pamćenje kratko, samo bi trebalo apelovati na Tviter da naše tvitove briše posle tri dana.