Izdavaštvo:
Prevodi japanske književnosti na srpski

Iako mnoge ovdašnje izdavačke kuće objavljuju japanske autore (među kojima savremeni japanski pisac Haruki Murakami u Srbiji uživa kultni status, a njegove romane redovno objavljuje "Geopoetika"), srpska izdavačka kuća "Tanesi" ipak je jedan od najvećih posrednika između japanskih pisaca i Srbije. Za tri godine koliko postoji, "Tanesi" je objavio 32 dela japanske književnosti.

Književnik Simon Simonović, koji je sa sinom Nenadom osnovao "Tanesi", kaže da je to nastavak puta započetog u "Radu" čiji je bio dugogodišnji direktor, i podseća da je ta izdavačka kuća objavila Kođiki, najstariji zapis o istoriji Japana u kome su opisani događaji od vremena kada su bogovi sišli na zemlju pa do kraja sedmog veka. "Ta kapitalna knjiga je, međutim, ostala u senci zbog hrapave privatizacije ‘Rada’", kaže Simonović i naglašava da "Tanesi" ne objavljuje aktuelne japanske tiražne pisce, "već pisce od kojih su učili oni koji sada pišu bestselere".

U ove pisce svakako spada Đunićiro Tanizaki, jedan od najprevođenijih japanskih pisaca posle Drugog svetskog rata, po mnogima najveći japanski pisac moderne epohe koji je još za života postao klasik – u knjizi Sedam japanskih priča su antologijske priče iz pola veka njegovog književnog rada. Pored Tanizakija, tu je i Nacume Soseki, jedan od najuticajnijih japanskih romanopisaca Njegova knjiga Deset noći, deset snova koju je objavio "Tanesi" jedno je od najvažnijih Sosekijevih dela, u kome je spoljni svet posmatran kroz pripovedačev svet snova. Priča o sekaču bambusa (Taketori monogatari) najstarija je sačuvana fantastična priča u Japanu. Pretpostavlja se da je nastala u Heian periodu, krajem IX ili početkom X veka. Delo je od izuzetnog značaja za japansku književnost jer je na prekretnici od mitoloških priča ka novom, autohtonom žanru monogatari (priča). "Većina naših japanskih knjiga prevedena je sa japanskog jezika", kaže Simonović. "Priču o sekaču bambusa su sa starojapanskog preveli Danijela Vasić i Hiroši Jamasaki Vukelić, koji je, takođe sa starojapanskog, preveo i Usku stazu ka dalekom severu Macuoa Bašoa." Macuo Bašo (1644–1694), majstor haiku poezije iz Edo perioda, ceo život posvetio je poeziji i smatra se najvećim japanskim pesnikom, a njegova putopisna knjiga Uska staza ka dalekom severu najčitanije je delo klasične japanske književnosti.

U "Tanesijevoj" biblioteci "Maboroši", što znači "iluzija", objavljuju se najznačajniji romani prošlog veka. Od 15 knjiga te biblioteke, šest je napisao Jukio Mišima. Jukio Mišima je izuzetno plodan pisac, napisao je četrdeset romana, osamnaest drama, dvadeset zbirki pripovedaka i više od dvadeset zbirki eseja. Triput je bio nominovan za Nobelovu nagradu. Pisao je i političke i književne kritike, jedan libreto, kao i scenario za film. Čak je i glumio u nekim svojim dramskim komadima, režirao je i glumio na filmu. "Mišima je, naravno, neizbežan autor kada je reč o japanskoj književnosti, ali bih ja da istaknem i roman Dug put kroz mračnu noć Šiga Naoja, pisca koga u Japanu smatraju najznačajnijim romansijerom, a kod nas do skoro nepoznatog", kaže urednik "Tanesija". "Izuzetan pogovor ovoj knjizi napisala je Kajoko Jamasaki."

Većina knjiga kuće "Tanesi" uvrštena je u program Katedre za japanski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Simon Simonović kaže da se "Tanesi" konsultuje sa profesorima japanologije prilikom izbora naslova koji objavljuje. "Trudimo se da pratimo tamošnji razvoj književnosti, da objavljujemo i tradicionalne vrednosti, i nove, moderne pisce, i svetski priznate. Zato smo objavili nobelovce Jasunarija Kavabatu, njegov roman Hiljadu ždralova i Kenzabura Oea, odnosno njegov roman Lično iskustvo i priče Četiri novele." Simonović najavljuje da će zahvaljujući saglasnosti naslednika profesora Dejana Razića, najznačajnijeg našeg prevodioca sa japanskog jezika i osnivača Katedre, objaviti njegove prevode. "Već smo štampali knjigu za decu i odrasle Mala Toto, devojčica na prozoru Tecukoa Kurojanagija, koja je, kad se pre tridesetak godina pojavila u Japanu, štampana u 4,5 miliona primeraka".

Japan ima, kaže Simonović, oko 100.000 pisaca. Prevodi objavljeni kod nas jesu mrvica tamošnje produkcije, ali dovoljan reprezent izuzetno lepih i vrednih stranica koje oni ispisuju.

S. Ć.