Privatizacija tog preduzeća iz 2002. je poništena 2006. i ono je pre stečaja bilo u rukama malih akcionara

Privredni sud u Zrenjaninu doneo je u četvrtak, 27. decembra rešenje o otvaranju stečajnog postupka u Fabrici lekova Jugoremedija, uprkos protestu radnika i akcionara Jugoremedije, pa i fizičkog sukoba između radnika i pripadnika sudskog obezbeđenja. Oko 400 radnika će nakon proglašenja stečaja po automatizmu dobiti otkaze, mada će deo radnika, posle otvaranja stečaja, ostati angažovan u Jugoremediji kako bi priveo kraju otpočete poslove.

Stečajni upravnik Radovan Savić izjavio je da su dospele i nedospele obaveze Jugoremedije veće od njene imovine i to za oko 400 miliona dinara. O bankrotstvu Jugoremeduje treba da se izjasne poverioci, a stečajni upravnik očekuje da će se 70 odsto njih izjasniti za bankrot.

Zahtev za otvaranje stečaja podnela je Hipo-Alpe-Adrija banka sa kojom je zrenjaninska fabrika, tada u rukama malih akcionara, krajem aprila prošle godine sklopila ugovor o restruktuiranju kredita od 7,5 miliona evra.

Predsednik Samostalnog sindikata Vladimir Pecikoza najavio je da će radnici i akcionari uložiti žalbu na rešenje o otvaranju stečaja.

Slučaj Jugoremedije je paradigmatičan: 42 odsto akcija firme Jugoremedija prodato je 2002. preduzeću Jaka 80 iz Radoviša u Makedoniji, čiji je suvlasnik Jovica Stefanović – Nini ugovorom obavezao kupca da izvrši dokapitalizaciju Jugoremedije i tako postane većinski vlasnik. On je međutim 2003. godine pokušao da dokapitalizaciju izvrši – konverzijom potraživanja Jake 80 prema Jugoremediji, nastalog na osnovu sporne nabavke sirovine od njegovog preduzeća Jaka 80. Sada se protiv njega vodi istraga zbog sumnje da je naduvao profakture.

Tokom Stefanovićevog pokušaja preuzimanja Jugoremedije zabeleženi su slučajevi šikaniranja zaposlenih od izbacivanja malih suvlasnika iz fabrike do pokušaja da se uz pomoć privatnog obezbeđenja u fabriku dovedu štrajbrejkeri.

Oko 150 radnika se organizovano suprotstavljalo tvrdeći da Jaka 80 fabriku nezakonito preuzima, pljačka i uništava. Oni su štrajkovali i protestovali u Zrenjaninu i u Beogradu i sukobljavali se privatnom i državnom policijom, ali su uspeli. Nad zakonitošću privatizacije u Srbiji trebalo bi da kontrolišu Agencija za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti i Akcijski fond.

Krajem 2006. godine sud je poništio privatizacioni ugovor. Država je ponovo postala vlasnik 42 odsto akcija, a mali akcionari svojih 58 odsto. Međutim, i tada je Stefanović, (već bivši kupac) pokušao da spreči promenu uprave tako što će Jugoremediju uvesti u stečaj i preuzeti je kao većinski poverilac.

Nakon sudske odluke radnici se 2006. ipak vraćaju u fabriku. Uspevaju da obnove proizvodnju koja je obustavljena novembra 2006. godine, da rekonstruišu fabriku i vrate dugove ranijeg vlasnika. Država, međutim, pokreće akciju da iznova proda celu firmu.

Nastaje podela među radnicima koji su obnovili preduzeće i drugih koji su zainteresovani isključivo za prihod od prodaje akcija. Uprava, akcionari i zaposleni u Jugoremediji su pod konstantnom policijskom istragom, pokrenutom na osnovu anonimnih prijava o navodnim zloupotrebama prilikom rekonstrukcije fabrike. Policija upada u kancelariju novog direktora Zdravka Deurića, radnika-akcionara, koji je prethodnih godina predvodio radnički otpor, koji se smatra najzaslužnijim za poništenje privatizacije 2007, kada je fabrika oduzeta Jovici Stefanoviću Niniju i vraćena u vlasništvo malih akcionara i države. Deurića drže u Okružnom zatvoru u Zrenjaninu 52 dana i puštaju, ali mu plene dve garsonjere, od po 19 kvadrata, u zrenjaninskom naselju Rade Konačar, od kojih se jedna vodi na ime njegove supruge Elizabete Deurić.

Sada u rukama malih akcionara i države, Jugoremedija zapada u nove teškoće. Krajem aprila 2011. godine to preduzeće je s Hipo Alpe Adrija bankom sklopilo ugovor o restrukturiranju kredita, ali nije moglo da ispunjava ugovorene obaveze zbog teških poslovnih problema. U novembru fabrici je isključena struja i pretila je opasnost da niske temperature ugroze velike količine lekova na zalihama u magacinu Jugoremedije, koje su pod hipotekom banaka ili pripadaju Republičkoj direkciji za robne rezerve. Naredbom Ministarstva zdravlja neki od lekova su pod zabranom prodaje, jer je Jugoremedija zbog neplaćanja licenci stranim partnerima izgubila pravo proizvodnje i distribucije.

Privatizacije Jugoremedije i Srboleka spadaju u sporne 24 privatizacije kojima se poslednjih meseci bave novooformljene radne grupe Uprave kriminalističke policije. Jovica Stefanović Nini je uhapšen 7. novembra.

m. m.