Klima:
Račun za hladnu kafu

Cene nekih namirnica će zbog klimatskih promena toliko porasti da će obična kafa postati skupocenija od najkvalitetnijih vina

Budućnost je stigla. Pre dve nedelje se završila godina koju su predstavnici 137 država 1997. u drevnoj japanskoj prestonici Kjotu videli kao daleku budućnost, onu do koje ćemo rеšiti barem neke od svetskih problema. Između ostalog i onaj najveći ekološki problem – da ćemo do okončanja 2012. smanjiti emisiju CO2 gasa na nivo iz 1990. godine i zaustaviti globalno zagrevanje. To se, kao što je dobro poznato, u međuvremenu nije dogodilo. Zbog toga nema druge nego da se suočimo sa posledicama – visokim temperaturama, otopljavanjem lednika, poplavama, ekstremnim sušama i verovali ili ne, astronomskim skokom cene kafe.

Čuveni Kjoto protokol, globalni klimatski sporazum, konačno je istekao 31. decembra 2012, a ciljevi koji su njime želeli da se postignu ne samo da nisu ostvareni nego je situacija sa zagrevanjem atmosfere Zemlje zbog gasova koje čovek emituje postala i gora. Međutim, da li vas to uopšte brine? Uz druge brige, a na Zapadnom Balkanu ih tradicionalno ima dosta i bez globalnih pošasti kao što su svetske ekonomske krize, pandemije ili posledice globalnog zagrevanja, bilo bi politički korektno, ali sasvim licemerno tvrditi da ova tema spada u bilo koji od prioriteta u našim krajevima.

Klima je danas važna tema, ali samo u ekološki svesnijim državama na Zapadu (koje blagodeti svog ekonomskog napretka ipak duguju nešto ranijem industrijskom razvoju i pratećem emitovanju svega što se može emitovati u atmosferu). No, ironijom, lokalne posledice globalnog problema klime će ostaviti teže posledice upravo na zemlje u razvoju, uključujući i naše krajeve.

PODGREJANA KAFA: Suprotno ustaljenom viđenju, posledice globalnog zagrevanja nisu egzotična stvar, odnosno nisu nešto što će se dogoditi samo tamo negde daleko od naših života, na potopljenim tropskim ostrvima ili bar u vodom prekrivenoj Veneciji. Posledice lokalnog zagrevanja svakako već osećamo u učestaloj pojavi klimatskih ekstrema, toplotnih talasa i poplava.

No, posledice globalnog zagrevanja osećaju se i svakodnevno i to mnogo bliže – na lokalnoj pijaci. Troškovi proizvodnje u uslovima učestalih suša, ali i drugih faktora koji su izazvani globalnim zagrevanjem, dovode do rasta svetske cene žitarica i praktično svih namirnica. Neke namirnice na koje smo navikli u lokalnoj samoposluzi biće posebno pogođene. U ne tako dalekoj budućnosti, će, na primer, obična kafa postati skupocenija od najkvalitetnijih vina.

Više istraživanja poslednjih godina pokazuju da bi kafa mogla biti jedna od biljki koje će najteže podneti klimatske promene, pre svega kad se ima u vidu gde i kako se kafa danas gaji. Dnevno se u svetu popije čaj 1,6 milijardi šolja kafe. Kako bi to bilo moguće, kafa se uzgaja u čak 70 država, ali čak dve trećine svetske proizvodnje čini coffea arabica, izvorna vrsta kafe koja je samonikla u Etiopiji i od koje je poteklo više od 60 odsto današnjih vrsta kafe.

Međutim, arabika je vrlo osetljiva na uslove u kojima se uzgaja. Obično se gaji u oblastima koje su na nadmorskim visinama između 1000 i 2000 metara, a najbolje raste pri temperaturi vazduha od 18 do 21 stepen Celzijusa. Ako je dugo izložena temperaturi višoj od 30 stepeni, počinje da gubi lišće, da se suši i razboljeva. Na nesreću po ljubitelje kafe, moderni klimatski modeli pokazuju da će upravo oblasti u Africi, Južnoj Americi i Aziji, u kojima se arabika gaji, pretrpeti veliki rast temperature zbog globalnog zagrevanja. Idealni temperaturni uslovi će nestati, a kao rezultat će se dobijati manji prinosi i, na kraju, viša cena kafe u obližnjoj prodavnici.

KLIMATSKI PARAZITI: No, posledice globalnog zagrevanja se uvek posmatraju kao splet više okolnosti. A po kafu će one nekako ispasti baš nepovoljne. Drugi problem koji arabiku očekuje je poremećaj padavina, takav da se u oblastima gde arabika uspeva očekuju suše. A tamo gde suše nisu mnogo verovatne, očekivane su učestale poplave. Prosto, u globalno zagrejanom svetu za kafu više neće biti dobrog mesta.

Na najozbiljniji problem koji će arabiku zadesiti u narednim decenijama ukazuju naučni radovi Međunarodnog instituta za fiziologiju i ekologiju insekata iz Najrobija u Keniji. Ova serija radova ukazuje na to da će rast temperature dodatno podstaći bujanje najopasnijeg parazita koji napada kafu. Reč je o kafenom žišku, insektu latinskog naziva hypothenemus hampei, čija se populacija, na osnovu rezultata komjuterskih simulacija, bukvalno udvostručava sa rastom temperature za jedan stepen. Sa daljim rastom, ovaj insekt će se još više razmnožiti i dostići takvu brojnost populacije da će arabiku biti nemoguće zaštititi od ovog armagedona kafe.

Arabika ima umeren, delikatan ukus i dok su uslovi za njen uzgoj povoljni, poljoprivrednici širom sveta je rado gaje jer postiže visoke cene na tržištu. U narednim decenijama ta cena će biti mnogostruko viša. Nije isključeno da samo za nekoliko decenija kafa, sasvim uobičajena u svakoj kući, postane stvar izuzetnog prestiža, namirnica dostupna samo najbogatijima.

Kafa, međutim, nije jedina namirnica koja će pretrpeti posledice klimatskih promena ako one dovedu do rasta većeg od dva stepena do kraja veka. Prema prognozama iz izveštaja Međunarodnog panela o klimatskim promenama, sa sadašnjim stanjem emisija CO2, najgori očekivani scenario do 2060. je rast globalne temperature od četiri stepena Celzijusa. U boljem scenariju, takav rast se očekuje do 2100. godine.

Očekivane posledice globalnog zagrevanja osetiće i neke domaće, evropske biljne kulture. Naime, kad je reč o Evropi, prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency, EEA), već do 2050. godine očekuje se rast temperature za oko jedan stepen na Britanskim ostrvima, oko 1,5 u Zapadnoj i Srednjoj Evropi i na zapadu Skandinavije, dok se na istoku Evrope, a između ostalog i u većem delu Srbije, očekuje rast srednje temperature za dva stepena.

I dok se, prema ovom izveštaju, poplave predviđaju u raznim krajevima, a opasni toplotni talasi bukvalno svuda na jugu Evrope i u centralnoj Francuskoj, uzgoj žitarica će zbog suša trpeti najveće posledice na jugu Britanije, na jugu Francuske i u severnoj Poljskoj. Ono što treba da nas zabrine je da se, osim u ovim oblastima, poremećaj uzgoja žitarica očekuje i kod nas – u Vojvodini.

To znači samo jedno – više cene hrane. Cena namirnica u lokalnoj samoposluzi je, inače, sve viša i viša. A deo te cene nije posledica samo eventualnog monopola, pogrešne politike u sektoru poljoprivrede ili opšte krize u zemlji. Nešto je i do rasta globalne temperature. Setite se toga dok kuvate kafu na neekonomičnom štednjaku.

Slobodan Bubnjević