Reportaža – Kustendorf 2013.:
Čudesne sudbine i Monika Beluči

"Mogućnost da ovde upoznam svetske producente Majkla Hausmana ili Flaminja Zadra, da razgovaramo sa rediteljima kao što su Džang Jimou ili Ben Zejtlin, pa čak i to što mogu da sedim sa Monikom ili Odri Totu u istoj prostoriji je – Kustendorf", kaže jedan od gostiju festivala

"Bićeš prva žrtva Kustendorfa", hrabrio je Emir Kusturica Moniku Beluči dok je u štiklama prvi put koračala po mokrim drvengradskim daskama. Nekoliko stotina ljudi se skupilo da vidi "najlepšu ženu na svetu", a oni sa fotoaparatima na kraju su shvatili da, tražeći dobar kadar, nisu pošteno ni videli kako ona izgleda. Deca i žene su je dozivali, a ona im odgovarala mahanjem i sa: "Ciao, ciao!"

"Stribore, vodi je dole!", u poslednjem trenutku Kusturica je preusmerio hordu fotoreportera, snimatelja i okupljenih ka donjem ulazu zgrade u kojoj je glavni bioskop "Prokleta avlija". Prateći ih, masa je završila u, za ovu priliku, premaloj sali. "Izgleda da će Monika nešto pričati pre filma. Ona glumi u njemu!", kružila je priča dok su se ljudi gurali na ulazu. Sedelo se po stepenicama, u tuđem krilu, na podu... Fotoaparati su bili spremni. Devojke iz organizacije su se hvatale za glavu i zvale rendžere u pomoć. Ugasila su se svetla i počeo je Rijaliti, film italijanskog režisera Matea Garonea koji je prošle godine nagrađen u Kanu. "Možda će doći na kraju filma", došaptavale su se dve devojke...

Nije došla. Monika Beluči uopšte ne igra u ovom filmu o harizmatičnom ribaru iz Napulja koji pokušava da uđe u "Velikog brata". Oni koji su završili u mraku bioskopa nisu bili spremni za to – telefoni su im ostali upaljeni, a zbog sitnih problema sa sinhronizacijom prevoda filma retki su oni koji su imali strpljenja da u tišini posmatraju platno. "Džaba ti dobar film kad stoka ne zna da gleda", šapnuo je neko iz VIP sedišta.

NIJE MONIKA KUSTENDORF: Monika je na Mokru goru došla 19. januara kao gošća osnivača Kustendorfa i to nakon susreta sa "šarmantnim i energičnim", kako je rekla, Miloradom Dodikom. Već se zna da će od februara početi da snima novi Kusturičin film u Trebinju, da joj je najvažnija životna uloga – uloga majke, da voli srpsko gostoprimstvo i rakiju i Srbiju, da joj je Kusturica uručio Nagradu za buduće filmove...

Inače, na Mećavniku je stalno nosila crnu odeću i nije tačno da liči na Cecu Ražnatović – čak ni kada je u društvu Ivice Dačića, koji je glumici, osim replike Belog anđela, poklonio i otpevanih nekoliko reči iz pesme Santa Lucia.

Iza glamura, estrade i drugih površnosti koje su pratile Moniku Beluči, na Kustendorfu se tokom šest dana – od 16. do 22. januara – dešavalo nešto mnogo bitnije. "Mislim da Kustendorf nije samo Monika Beluči", kaže Jori Fabijan, snimatelj iz Poljske. "Mogućnost da ovde upoznam Majkla Hausmana ili Flaminja Zadra, da razgovaramo sa rediteljima kao što su Džang Jimou ili Ben Zejtlin, pa čak i to što mogu da sedim sa Monikom ili Odri Totu u istoj prostoriji je – Kustendorf", kaže Fabijan.

NEGDE IZMEĐU ZVERI: Osim filmova, tokom Kustendorfa posetioci su u galeriji "Macola" mogli da pogledaju izložbu "Kšištof Kišlovski, znaci i sećanja" posvećenu poljskom reditelju. Nakon projekcija su održavane radionice, bolje reći – razgovori afirmisanih sa neafirmisanima.

Odri Totu je, tako, pričala da treba biti posvećen onom što radiš, da je važno okružiti se pametnim i značajnim ljudima, da je za nju na snimanjima najbitnije da je reditelj ohrabruje... Šarmantnije nego što bi to uradila Amelija Pulen, lik koji je proslavio harizmatičnu Odri Totu, ispričala je i anegdotu sa početka svoje karijere kada se doselila u Pariz i bila frustrirana lepotom Parižanki koje je viđala u svom komšiluku. Pomišljala je da je nemoguće da ona tako "mala i nikakva", u poređenju sa tim "komšinicama", postane bilo kakva glumica. Kasnije je saznala da se pored njenog stana, u stvari, nalazi poznata agencija za manekenke.

Ispostavilo se da je najkontroverzniji film festivala bio Negde između, turske rediteljke Ješim Ustaoglu. Priča prati devojku koja radi u restoranu na auto-putu i zaljubljuje se u vozača kamiona. Nakon što je slučajno zatrudnela s njim, koji se više nikad nije pojavio, iz straha odlučuje da ništa ne kaže roditeljima. Kada su počeli bolovi u stomaku, odlazi u toalet i stojeći na pločicama porađa mrtvu bebu. Uzdišući i sklanjajući pogled sa platna, u tom trenutku je iz sale izašlo petnaestak gledalaca. Jedna od mladih režiserki iz Koreje kaže da je film odličan i hrabar: "Ovakva scena verovatno postoji zbog razbijanja tabua i da bi prikazala sa čim se sve žene suočavaju. To je jako bitno, posebno u tradicionalnom društvu kakvo je tursko." Rediteljka je objasnila da je Negde između film koji govori o tome da svako ima pravo da se zaljubi. Ona je, tokom razgovora sa studentima nakon projekcije, govorila da dugo piše scenarije, da odlazi na sva mesta snimanja i traži detalje, da tokom upoznavanja posmatra glumce i zapaža njihove tikove, mimiku, različite vrste ponašanja, a kasnije, tokom snimanja, traži da u svoje uloge ubace upravo te svoje osobenosti.

Najzanimljiviji razgovor sa studentima je održao ruski režiser Aleksej Balabanov. Svojom konciznošću je zasmejavao publiku i nervirao moderatora.

Kao najkorisnije predavanje mladi filmski umetnici iz celog sveta su isticali Kusturičin govor nakon prikazivanja njegovog studentskog filma Gernika. "U suštini, on je jedini održao smisleno predavanje. Od svega što je rekao, meni je najbitnije to da film nije samo ono što se natrpa ispred kamere, već i ono što je iza. Zato je važno strateški prići prikazivanju vremena i prostora u filmu", kaže Gabi Gabor, reditelj iz Srbije.

Amerikanac Ben Zejtlin, čiji je prošlogodišnji film Zveri južnih divljina već osvojio pet nagrada na svetskim festivala, a ima i tri nominacije za ovogodišnjeg Oskara, govorio je praktične stvari o svom debitantskom filmu: kasting za glavnu glumicu je trajao čak šest meseci, tokom kojih su videli nekoliko hiljada devojčica. Zbog takvog detaljisanja je i uspeo da pronađe pravu glumicu. Sa druge strane, zveri koje u filmu jure malu Hašpapi su prave životinje – dresirani prasići sa kostimima. Nije želeo da ih pravi kompjuterski, već je hteo da izgledaju onako kako ih devojčica zamišlja – stvarne.

Monika Belučić, kako ju je nazvao neko od novinara, takođe je održala radionicu. U delu za postavljanje pitanja javio se jedan bucmasti mladi reditelj: "Ja imam jedno rusko pitanje. Kada ste se prvi put zaljubili?"

KOKIČARI I RELAKSACIJE: Na otvaranju festivala prikazan je film u kome Emir Kusturica udara, između ostalog i glavom, holivudskog glumca Brusa Vilisa iz koga pri svakom udarcu ispadaju kokice. Nakon toga je reditelj govorio o borbi autorskog filma i filma kao umetnosti protiv filmske holivudske industrije.

Mateo Koko, montažer iz Nemačke, kaže da nije pitanje da li će autorski film pobediti komercijalni, već da li će film, kao medij, uopšte opstati u savremenom svetu: "Autorski film je svakako pobedio na Kustendorfu i to ohrabruje, ali umetnost i Holivud su dve različite stvari. I jedno i drugo imaju svoju publiku i to je u redu."

Član žirija i docent na Akademiji umetnosti u Beogradu Oleg Jeknić smatra da je film o Kusturičinom prebijanju zvezde filmova Umri muški samo relaksacija učesnika koji se zbog takve atmosfere ohrabruju da misle slobodnije. "Pa u žiriju Kustendorfa sedi jedna od najvažnijih ličnosti Holivuda – producent Majkl Hausman", kaže Jeknić.

Tokom jedne od festivalskih noći, jak vetar je prekinuo sajlu koja je držala rusku zastavu na jarbolu kod kapije Drvengrada, a većinu ostalih zapetljao. Sutradan su svi novinari dobili zvaničan mejl u kome je pisalo da će se u podne odigrati "specijalna akcija pod radnim naslovom ‘Kusturica pegla međunarodne odnose’".

Mirko Rudić