VREME 1157, 7. mart 2013. / KULTURA
Predstava Konstantin u Beogradu:
Pozorišna iluzija za državni protokol
Ocenjena od strane kritike kao "slikovnica o velikom caru", predstava Konstantin je za predstavnike vlasti događaj koji je Niš učinio "epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva"
Predstava Konstantin, centralni događaj ovogodišnje državne proslave 17 vekova Milanskog edikta, prikazana je 4. marta u Beogradu za, takozvanu, protokolarnu publiku. Predstava priča o životu rimskog imperatora Konstantina Prvog Velikog, rođenog u Naisusu, današnjem Nišu, koautora Milanskog edikta, kojim je hrišćanstvo postalo jedna od zvaničnih religija Rimskog carstva. Beogradskoj premijeri su prisustvovali predsednik države Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Irinej, prestolonaslednik Karađorđević, mnoge visoke zvanice, predstavnici diplomatskog kora i medija.
Narodno pozorište, konkretno njegova uprava, bila je dobar domaćin gostima, na momente se činilo da su joj oni važniji od predstave, da je angažman oko dočeka i tretmana zvanica zasenio događaj zbog kojeg su pozvani. Zgrada je blještala spolja i iznutra, fotoreporteri su jedan sat pre početka predstave bili ispred zgrade na pozicijama za slikanje dolaska gostiju, do ulaza u zgradu je vodio crveni tepih, a za to vreme novinari su se družili na koktelu, zamoljeni da tu sačekaju početak predstave (čitaj: dok ne prođu visoki gosti), tako da su im jedini kontakt sa događajem bile Ljiljana Lazić, šef sektora Marketinga Narodnog pozorišta, i Ljubica Kubura iz pres službe "Milanski edikt" Ministarstva kulture. Zbog inostranih zvanica predstava je titlovana na engleski, a devojke na garderobi su bile u za tu priliku nabavljenim elegantnim uniformama sa nakitom nalik na onaj iz vremena Konstantina. Prolaznici koji su sve to posmatrali sa druge strane Trga Republike, mislili su da je sav taj glamur zbog Antigone, nedavne premijere Narodnog pozorišta, zato što je na fasadi zgrade bila velika reklama za tu predstavu, a ne za Konstantina.
EPICENTAR SVETA: Osnovni podaci o predstavi su objavljeni još krajem godine, čim su počele pripreme. Predstava je realizovana po tekstu Dejana Stojiljkovića, reditelj je Jug Radivojević, scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja je Bojana Nikitović, kompozitor Vladimir Pejković, a video-dizajner Dorijan Kolundžija. Igra 20 glumaca iz osam pozorišta Srbije sa Miodragom Krivokapićem na čelu. Troškovi predstave su 19 miliona dinara od čega je 11,5 miliona izdvojila država, sedam miliona grad Niš, a milion niško narodno pozorište.
Prva premijera Konstantina je odigrana u Nišu, u Narodnom pozorištu, 27. februara. Prema izjavama iz Ministarstva, to je učinilo Niš "epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva". Upitan ko je Niš proglasio svetskim epicentrom, Radoslav Pavlović, programski rukovodilac projekta "Milanski edikt" i savetnik predsednika Tomislava Nikolića za kulturu, rekao je: "O tome ne može da odlučuje svet, to je odluka predsednika Republike i Vlade Srbije."
Nakon niške premijere, odigrane su još dve komercijalne reprize. Prema rečima Juga Radivojevića, sva tri niška izvođenja nagrađena su stajaćim ovacijama, što se nije desilo nijednoj njegovoj dosadašnjoj predstavi. Nakon ovog izvođenja, u "Politici" je objavljena kritika Ane Tasić (do ovog utorka i jedina) s naslovom "Slikovnica o velikom caru". Između ostalog, kritičarka je napisala da se u predstavi "nijedna začeta tema ne obrađuje dublje ni složenije. Likovi su ostali na nivou skica, neuverljivih figura koje pokušavaju da se održe putem fraza, pseudofilozofskih reči i misli, lažnih zato što iza njih nema dubine ni autentičnosti. U vezi sa tim, gledaoci ostaju uskraćeni za puni doživljaj drame, emotivnu identifikaciju i katarzu koji se očekuju od ove vrste dramskog teatra. Režija je revijalna, o postojanju nekakvog posebnog scenskog koncepta ili poetike se ne može ni govoriti, postavka je nemaštovita, izraz pojednostavljen."
REAKCIJE I BUDŽET: Beogradska publika je pozdravila Konstantina kurtoaznim aplauzom, što su predstavnici producenata i autora predstave tumačili kao potvrdu svog stava o njenom izuzetnom kvalitetu. Dejan Savić, v.d. upravnika Narodnog pozorišta, doživeo je "reakciju publike više nego dobrom", Jug Radivojević je bio zadovoljan "povišenom koncentracijom praćenja predstave", a Slavica Trifunović, glavni rukovodilac projekta i savetnica ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu kulture i informisanja, smatra da je predstava u oba grada dobro primljena, što govori da će "dugo da traje i da će publika da je voli".
Bila je to poruka zvaničnika da je novac namenjen ovoj predstavi upotrebljen na pravi način, kao što je već rečeno na konferenciji za novinare dva dana pre beogradske premijere. "Konstantin nije uobičajena repertoarska predstava, u pitanju su drugi aršini", pravdao je tada Dejan Savić za naše sadašnje prilike neobično visok budžet predstave. Slavica Trifunović je pojasnila da je u novembru "određen okvirni budžet za predstavu zato što se tada još nije znalo koja će ekipa raditi predstavu, nismo imali reditelja, glumce i ostalo, ali smo polazeći od cena uobičajenih u Srbiji, finansirali Konstantina sa 100.000 evra, odnosno 11,5 miliona dinara. Tada nismo znali ni strukturu finansiranja, da li će nešto finansirati grad Niš, jer tada nije bio usvojen finansijski plan njihovog Narodnog pozorišta, ali smo ipak rezervisali sredstva iz budžeta Srbije." Takođe, savetnica ministra kulture za međunarodnu saradnju je izjavila da budžet za predstavu "neće biti preispitivan, sva sredstva su utrošena onako kako je planirano", mada je ministar Bratislav Petković najavio da hoće zato što su, po njegovom mišljenju, troškovi preveliki. Na ovom mestu je adekvatno podsetiti na izjavu Dragana Aranđelovića, predsednika Nadzornog odbora Niškog pozorišta da je 19 miliona gotovo duplo više nego što koštaju sve ovogodišnje predstave tog pozorišta, a ima ih pet.
Sonja Ćirić
| Rođaci iz Niša Radoslav Pavlović o predstavi Konstantin
"U jednoj komplikovanoj tranzicijskoj situaciji, nama se dogodila jedna dobra predstava što se tiče njenog izgleda, gospodstva i estetičnosti, kakvu ja nisam video dvadesetak godina unazad. Bilo nam je važno da se na dramski način pošalju poruke iz Edikta, a to je priča o toleranciji, o pravu na razliku, priča sadržana u rečenici ove predstave ‘Neka svako veruje onako kako mu srce kaže’. Ili druga poruka, čarobna poruka, najveći argument predstave: ‘Nebo se ne osvaja ognjem i mačem, nebo se osvaja vrlinom.’ Zidali smo projekt od nule, a uspeli smo da napravimo predstavu koja neće biti samo klasična manifestacija kao što je ‘Marićevića jaruga’ ili ‘Vukov sabor’, nego je pozorišni događaj koji će živeti po mojoj proceni dve godine i svako njeno izvođenje će biti u slavu Konstantina i Srbije. Ja sam prezadovoljan i s velikom lakoćom mogu ovu predstavu da branim i hvalim. Bojana Nikitović, oskarovka, napravila je nezamislive kostime kakve sam video samo u filmu ‘Gladijator’, mom omiljenom filmu. Desilo se apsolutno čudo kostimografsko. Muzika je retko dobra, vraća nas na prostor Vangelisa, a ima i nekih delova programski koncipiranih kao iz moje omiljene grupe Yes. Nisam u pozorištu davno video tako lepe muškarce i žene. Posle nekoliko decenija kada su na sceni bili mladi narkomani, mlade prostitutke, invalidi rata, dobijamo nešto što možemo definisati kao čistu lepotu. Fasciniran sam mladim Benčinom, kako dobro stoji, dobro govori, kako je jak i stvaran, lepota glume Tamare Dragićević je zavodljiva, neodoljiva, mlada Suzana Lukić – mi smo radili u ‘Rođaku sa sela’, pokazala je da je verovatno među dve najbolje dramske glumice u Srbiji i sreća što smo uspeli da je nagovorimo da učestvuje. A što se tiče Krivokapića, ima pravde: on je čovek koji je menjao prostore i gradove, imao razne tranzicijske i ratne nesreće, izbeglištva, pokazao je koliko je moćan glumac, uspeo je da mi otelotvori kao mog suseda čoveka koji je meni istorijski dalek, da ga mogu dohvatiti prstima. Prezadovoljan sam, i mislim da smo dobili više nego što smo očekivali."
S. Ć.
|