VESTI, / VESTI
dopunjeno 12.03.2012 u 19h35m:
Nikolić najavljuje dogovor s Prištinom
Baronesa Ešton: postignut «izvestan napredak», ali još predstoji «izvestan rad». U Prištini očekuju da im baronesa u četvrtak 14. marta kaže da je sve u okviru kosovskog ustava. DSS: Potpisivanje proglasa «Srbija je ugrožena»
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je u ponedeljak 11. marta uveče posle dvoipočasovne radne večere i razgovora koje je zajedno s Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem vodio s visokom predstavnicom Evropske unije Ketrin Ešton da bi zbog popuštanja albanske strane sporazum između Beograda i Prištine mogao biti postignut do 20. ili 28. marta i da to može da bude podstrek za Evropsku uniju da sa Srbijom počne pregovore o članstvu.
|
Upitan šta se promenilo da se može očekivati dogovor, Nikolić je rekao da je albanska strana popustila, objašnjavjući da je «albanska strana najpre naglašavala da u njihovom ustavu i zakonima ništa ne može da se promeni, a danas je već evidentno da i oni moraju da brinu o građanima koji žive na Kosovu i Metohiji i koji ne mogu da budu taoci ambicija političara iz Prištine i da mora da im se obezbedi bolji život".
Nikolić je rekao i da će srpska zajednica «sad prvi put imati zaštitu i sporazume pod okriljem EU»...
Nikolić je rekao da su on, premijer Ivica Dačić i potpredsednik vlade Aleksnadar Vučić predočili Ketrin Ešton šta može proisteći iz Rezolucije Skupštine Srbije o rešavanju kosovskog pitanja.
Na sajtu predsednika Republike u utorak 12. marta pre podne još je stajala samo Niklolićeva prethodna izjava data pred sastanak državnog vrha sa Ketrin Ešton u Briselu i objavljena pod naslovom «Ponuda Brisela možda neprihvatljiva», u kojoj je on govorio da je moguće da će Beogradu biti ponuđen "apsolutno neprihvatljiv papir", čiji je nacrt on video i za koji ističe da je neprihvatljiv, ako ne bude izmenjen. Reč je, kako je kazao, o nacrtu prava koja bi imala srpska zajednica u okviru prištinske administaracije.
|
"To je ustvari sve ono što je u Prištini predviđeno zakonima o lokalnoj samoupravi i drugim zakonima. Ako se zaista nađem u poziciji - kako to piše zakonima pa zbog toga ne može da bude promenjeno, a ne razmišljaju o tome da i mi imamo svoje zakone koje menjamo jer želimo da se dogovorimo, onda ponavljam: Srbija mora da razmislli kako će i šta će dalje."
Na pitanje šta je njegova "crvena linija", predsednik Srbije je pre odlaska u Brisel rekao: "Moja crvena linija je da Srbija prepoznaje Kosovo kao teritoriju koja je specifična u odnosu na druga delove Srbije, da je spremna da prihvati mnogo toga što je Kosovo uz pomoć UN i EU već steklo, da zna da Kosovo takvo kakvo jeste ima i ustav i zakone i predsednika i vladu i parlament, ali da na toj teritoriji koju nikada nećemo priznati kao nezavisnu državu postoji velika srpska zajednica koju potpuno želimo da očuvamo i da joj omogućimo povratak."
U izjavi koju je novinarima dao posle upisivanja u Knjigu žalostu u Ambasadi Venecuele, povodom smrti Uga Čavesa Nikolić je rekao:"Srbi ne traže nezavisnost od Kosova koje samo po sebi nije nezavisno, Srbi ne traže ni da budu Republika Srpska, ali traže da ih neko prepozna kao ljude koji dole žive i imaju prava, a ne kao ljude za koje se priprema jednog dana preseljenje. Onda bi taj problem nestao za međunarodnu zajednicu kao što je nestao kad je Hrvatska proterala Srbe, kao što je nestao i u drugim delovima bivše Jugoslavije kad su Srbi proterani..."
Da Amerika ne želi da zajednica srpskih opština na Kosovu liči na Republiku Srpsku, a Kosovo na BIH izjavio je prethodnih dana američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi, a o tome je s njim preko medija polemisao predsednik RS Milorad Dodik.
Nakon poslednje, šeste runde dijaloga, drugoj po redu o severu Kosova, u izjavi visoke predstavnice Ketrin Ešton navedeno je samo da je postignut izvestan «napredak», ali da još predstoji «izvestan rad»do 20. marta, kada će se dve strane ponovo sastati.
Iz izjave baronese Ešton, teško je zaključiti o čemu se stvarno bilo reči u «otvorenom i supstancijalnom razgovoru» sem da EU vrši pritisak na obe strane da se dogovore i da su «parametri sasvim blizu dogovora». Naglasila je da će u skladu sa decembarskim zaključcima Evropskog saveta informisati Savet o do sada postignutim sporazumima i poslovima koje treba obaviti u njihovoj primeni do aprila.
Kao posrednik u dijalogu Prištine i Beograda, Ketrin Ešton, u četvrtak, boravi na Kosovu.
Prema rečima političkog savetnika premijera Kosova koji učestvuje na sastancima u Briselu Bekima Čolakua, koje prenosi Slobodna Evropa, što se Prištine tiče, sve obaveze su već završene i ne očekuju se dodatni zahtevi Brisela.
"Jedini cilj predstojeće posete Eštonove Prištini je da se političkim akterima na Kosovu stavi do znanja da će svi sporazumi koji se, uz njeno posredstvo, mogu postići u Briselu, biti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Kosovska delegacija, odnosno Vlada Kosova, je odradila svoj posao u različitim aspektima a koji su u vezi sa eventualnim sporazumima koji se mogu postići narednih dana u sklopu dijaloga koji je u toku u Briselu. Kosovska strana apsolutno nema nikakvih obaveza više", kazao je Čolaku za Radio Slobodna Evropa.
U utorak 12. marta 11. časova na sajtu predednika Srbije pojavila se briselska izjava pod naslovom "Priština popustila, dogovor moguć za desetak dana".
|
Predsednik Srbije Nikolić je novinarima u Briselu rekao da će srpska zajednica na Kosovu imati svoja pravila, svoje pravosuđe i da će biti jasno da je niko nije napustio i kako je rekao da srpska zajednica treba da "bude na određeni način vezana za Prištinu kao po nama deo teritorije Republike Srbije, o čemu ćemo doneti poseban zakon".
Na pitanje da li će zajednica srpskih opština na Kosovu imati izvršnu vlast, što je Hašim Tači energično odbijao, Nikolić je u Briselu uzvratio pitanjem: "Šta se podrazumeva pod izvršnom vlašću?". Potom je govorio o tome da Srbija traži da zajednica srpskih opština ima pravo da donosi podzakonske akte:
"Ta zajednica ne može da donosi zakone, ali može da donosi svoja pravila u okviru zakona kao što uostalom sve države EU imaju iste zakone i tu se mnogo ne razlikuju, ali zato postoji mnogo takvih zajednica koje žive potpuno mirno i slobodno", rekao je Nikolić i dodao da se takva pravila primena na srpsku zajednicu na Kosovu. Izgleda da to o čemu Nikolić govori liči na klasične ingerencije autonomija, tačnije, na ono što pojedini analitičari nazivaju «Ahtisari plus», nešto više od Ahisarijevog plana koji Srbija nije prihvatila, a Priština ga uz pomoć međunarodnih faktora sprovodila.
Upitan da li se do 20. marta može očekivati potpisivanje nekog sporazuma, Nikolić je rekao da možemo da očekujemo još malo razgovora sa EU, a ako bude sve spremno za 20. mart - biće potpisano 20. marta, a ako bude za 28. mart - biće potpisano tada.
"Očigledno je da se to veoma primaklo i da se od nekakvih tvrdih stavova Prištine došlo do toga da sa optimizmom možemo da očekujemo naredne dane", ocenio je Nikolić. Aleksandar Vučić i Ivica Dačić se u Briselu nisu oglašavali. Tomislav Nikolić je nakon radne večere s baronesom Ešton u Briselu, otputovao u Belorusiju.
m. m.
| Ivan Mrkić: Srpski minimum Zajednica srpskih opština
Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić izjavio je za "Novosti" da Srbija nikada nije bila bliža dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji i da mu u razgovorima sa stranim zvaničnicima niko nije eksplicitno naveo da je za to ključni preduslov dogovor o srpskim opštinama na Kosovu. Na pitanje dokle je Srbija spremna da "popušta" u vezi sa zahtevom za formiranje Zajednice srpskih opština na KiM, Mrkić je odgovorio da je značajno da Zajednica srpskih opština dobije ozbiljne nadležnosti. "Mogu da kažem da je to minimum ispod koga, kako sada stvari stoje, nećemo ići. Uostalom, naš manevarski prostor je definisan i omeđen skupštinskom rezolucijom i predsednikovom platformom", objasnio je on.
Žan Klod Minjon: Kosovo u Parlamentarnoj skupštini Evrope
Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PS SE) Žan Klod Minjon najavio je tokom obraćanja poslanicima na posebnoj sednici Skupštine Srbije 12. marta da će Kosovu biti odobreno da prati zasedanja PS SE, bez prava da se obrati i učestvuje u raspravi, kao i bez prava da glasa.
«Malo sam nestrpljiv da čujemo šta se desilo juče u Briselu sa našom komesarkom za spoljne poslove Katrin Ešton i vašim predsednikom gospodinom Nikolićem, premijerom Dačićem i ministrom spoljnih poslova.
Svi su bili juče kod nje u Briselu. Nadam se da se to juče u Briselu dobro desilo. Lično sam uveren da je to samo jedan sastanak koji će ojačati i unaprediti vaš položaj.
Kad govorimo o Kosovu, svestan sam toga da je to jedno trnovito pitanje, koje je teško za sve vas, koje mora da se reši da bi se obezbedila trajnost u miru, stabilnost regiona i da bi se jednoga dana sve zemlje ovog regiona uključile i u EU Saveta Evrope...
Dolazim vam ovde samo dva meseca posle donošenja naše odluke, Rezolucije o Kosovu u Savetu Evrope. Tu Rezoluciju je naš izuzetno ugledan, kompetentan kolega, švedski poslanik Bjorn Von Sidov izradio, koji je preuzeo tu važnu odgovornost u svojoj zemlji, a po odluci našeg Administrativnog odbora, mi smo u Parizu finalizovali tekst te odluke.
Uprkos tome što 34 od 47 naših zemalja članica priznaje kosovsku nezavisnost, Savet Evrope se prema Kosovu drži politike statusne neutralnosti. Kao što smo mi naglasili u našoj Rezoluciji, svi koji žive na Kosovu treba da uživaju prednosti vladavine prava, dobre uprave, kao i svi ostali koji žive u Evropi. Iz tog razloga smo se u Rezoluciji pozvali na to da Savet Evrope treba da dalje deluje snažnije na unapređivanju osnovnih principa i da omogući kosovskim nadležnim vlastima da budu direktno uključeni u sprovođenje delatnosti i programa Saveta Evrope.
Takođe, odlučili smo da Parlamentarna skupština proširi svoj dijalog sa predstavnicima svih političkih snaga izabranih u kosovsku skupštinu. Zato će Administrativni odbor Parlamentarne skupštine odobriti pravo kosovskim izabranim predstavnicima da učestvuju u našim odborima, sem u odborima za monitoring i Zakonodavnom odboru, upravnom. To je nemoguće za njih, za predstavnike sa Kosova da budu tu. Daće im se i pravo da prate plenarna zasedanja, bez prava da uzmu učešća, da se obrate plenarnim zasedanjima ili da glasaju.»
DSS: Potpisivanje proglasa «Srbija je ugrožena»
Demokratska stranka Srbije organizuje potpisivanje proglasa pod naslovom «Srbija je ugrožena» u kome se između ostalog kaže: «Srbija je ugrožena. Vlasti države Srbije, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, postale su saučesnici u postepenom otimanju Kosova i Metohije, trgujući sa Evropskom unijom po cenu nacionalnih i istorijskih vrednosti Srbije... Zato se obraćamo svima kojima nisu zamrli savest i odgovornost za sudbinu svoga naroda i države sa pozivom da kažemo NE i da se odlučno suprotstavimo ugrožavanju opstanka Srbije:
- zato se odupiremo otimanju Kosova i sprovođenju Ahtisarijevog plana;
- zato smo protiv uspostavljanja granice sa Kosovom i Metohijom;
- zato se protivimo nasrtajima na Ustav Srbije;
- zato smo protiv članstva u Evropskoj uniji i NATO paktu...
|