Intervju – Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta (najava):
Iluzije iz Ministarstva finansija

"Za sada je naša poruka sledeća: stvari ne idu dobro, i nemojte na sve ovo da nabacujete još i nove rashode, nego gledajte koje bi bile uslovno korektivne mere ako se krajem aprila pokaže da budžetski deficit znatno premašuje planirani"

Istog dana kada je Fiskalni savet izašao sa prognozom da će budžetski deficit biti mnogo veći od planiranog, 11. marta, oštro je reagovao ministar finansija Mlađan Dinkić. "To je neozbiljna i neprecizna projekcija. Oni nisu uzeli u obzir podatke za celu državu, već su gledali samo Republiku", rekao je tada Dinkić i dodao: "Mi prvi put nismo imali deficit, nego suficit u budžetu."

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, u intervjuu za "Vreme" kaže da je u javnosti počeo da se stvara utisak da je stanje u budžetu izuzetno dobro, čime je počela da se odvraća pažnja sa ozdravljenja javnih finansija ka nekim drugim temama, i da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih je Fiskalni savet izneo svoje procene. "Zbog velikog pada prihoda u januaru i februaru, naša procena je da će budžetski deficit biti znatno veći od planiranih 3,6 odsto BDP-a. Jasniju sliku imaćemo kad prođe prvi kvartal, odnosno kada privreda počne da plaća PDV – negde krajem aprila ili početkom maja će se videti kolika je rupa u budžetu, koliko je to prolazno, a koliko je trajno. Dakle, to je jedna ograda. Ali uprkos tome, naša procena je da je ta rupa velika – možda će dobar deo toga da se zatvori, ali će još uvek ostati manjak zbog koga će deficit biti veći", kaže Petrović. "Naša procena u novembru 2012. bila je da će deficit biti 4,3 odsto, sada je 4,5 odsto BDP-a – hteli smo da upozorimo javnost na vreme da su tendencije daleko od izuzetno dobrih ili spektakularnih – naprotiv, loše su. Ministar Dinkić je početkom februara rekao da je januar bio jako dobar, izuzetno dobar, a u stvari je bio samo prosečan; da je početkom februara prvi put, da parafraziram, u istoriji Srbije ili nešto slično, dug smanjen, a reč je zapravo o privremenom smanjenju duga – na primer, u februaru 2012, kada je Mirko Cvetković bio premijer i ministar finansija, dug je takođe bio smanjen tokom jednog meseca."

"VREME": Dug je smanjen tako što je uzet drugi dug da bi se isplatio onaj prvi.

PAVLE PETROVIĆ: To je jednostavno u februaru stiglo na naplatu, imali ste rezervu još od onih novembarskih pozajmica, to su depoziti države koja se u jesen dva puta zadužila i deo prispelog duga je plaćen. Iza toga je odmah, naravno, došlo ovo zaduživanje od 1,5 milijardi dolara, čime je dug opet otišao jako visoko, a onda je, posle našeg izveštaja, ili kada je on najavljen, ministar Dinkić izjavio, a sada je vlada i donela odluku, da će pre vremena otplatiti 400 miliona dolara. Opet se stvara utisak kao da se smanjuje dug, međutim, to je taj primer: dve-tri nedelje pre toga vi se zadužite milijardu i po dolara, pa onda uzmete 400 miliona i vratite deo duga koji je po mnogo većim kamatnim stopama. I to je odlično, to je upravljanje dugom, to je za pozdraviti, to jeste štednja i treba aktivno tako da se radi, ali to nikako nije smanjivanje javnog duga. Prema tome, stvarno smanjenje duga će doći jedino ako se Vlada i Ministarstvo finansija drže smanjivanja deficita koje je planirano u 2013, ali isto toliko važno i u 2014. Tek tada će se dug stabilizovati u odnosu na BDP, u 2014, i početi da opada.

Mi ćemo zapravo početi da smanjujemo dug tek kad uđemo u budžetski suficit?

Ne nužno, zato što i naša proizvodnja (BDP) raste. Svakako, dug ćemo smanjivati kada uđemo u suficit, ali to nije glavna mera – najvažniji je relativni odnos duga i BDP-a. Iako će apsolutni dug rasti sve do 2016, sve dok ne izbalansiramo budžet, relativni odnos će, zbog rasta BDP-a koji se očekuje, krenuti od 2014. da se smanjuje. I to je ono što je relevantno, ono što se gleda kada se kaže da li je dug održiv ili ne – da se relativni odnos stabilizuje i onda da počne da pada do nekog nivoa za koji se smatra da je prihvatljiv.

Koji je to nivo? U Srbiji postoji zakon koji kaže da je to 45 odsto od BDP-a.

Posle tog zakona pravili smo analizu mi, a onda i MMF, i procenjuje se da je za zemlje poput Srbije taj nivo ispod 45 odsto BDP-a – možda između 35 i 40 odsto – da se dug spušta do tog nivoa, i onda da se tu stabilizuje. Zašto baš na 35-40 odsto? Zato što tada imate bafer, sigurnosnu zonu, kada udari sledeća kriza, ne ovako velika, ali neki šok, recesija. Tada dug naglo izleti, zato što BDP stagnira, može i da pada, a deficit počne da vam raste po samoj definiciji – prihodi opadaju, a vi ne možete da zatvorite pola škola ili pola bolnica da biste obezbedili odgovarajuće smanjenje rashoda.

(...)

Ceo tekst možete pročitati u novom broju nedeljnika Vreme koji je u prodaji od 21. marta 2013. Pretplatnici na internet izdanje nastavak mogu pročitati sa ovog linka. (Pretplatnici: prvo se ulogovati pa onda kliknuti.)

Radmilo Marković