VREME 1160, 28. mart 2013. / NEDELJA
Novogovor:
Seletoid
U jezik polako s Velikim bratom i drugim TV franšizama ulazi i izraz seletoid (eng. celetoid) koji označava nekoga ko uživa kratku slavu, ko je slavan nakratko, za jednu priliku.
Jedno britansko istraživanje nalazi da 30 odsto ispitanika spada u kategoriju koja pati od sindroma trovanja zvezdanom prašinom koji tamo nazivaju celebrity junkie, narkoman-zavisnik od konzumacije slika slavnih. Njima se na tržištu sve više nudi i „loša droga".
Mediji koji imaju predatorski osećaj za pravljenje zvezda, u trenucima zasićenja, golicaju znatiželju i fantaziju javnosti, koja je često voajerska i morbidna. Slavni-profesionalci (celebrities) svesno preuzimaju rizik, bacaju sebe u čeljusti javnosti i ne ljute se na lava zbog toga što hoće da ih pojede. Razgolićuju se (ne fizički, to je bilo davno) već mentalno, do granice samodestrukcije.
Neki sociolozi kulture pišu o kolapsu (kulture) slavnih. Nije reč o tome da se neka starleta onesvestila, nego o tome da to „zvezdano" otelovljenje uspeha često predstavlja konstrukciju falš vrednosti i moralne indiferentnosti – i destrukciju društvenog ugovora.
Nekada je slava bila sinonim za ugled vezan za posebne sposobnosti ili za čestitost. Slavan je bio neko koga bije dobar glas, ko je bio dika, kome zbog nekog značajnog dela pripada čast i ko ima pravo na ponos. Nije se govorilo za svakoga da je slavan, glasovit, dičan, divan, znament, blistav, častan, čuven i ugledan. („Diomed, glasoviti borac", M. Đurić.) Sada je dovoljno biti tiražan, poznat, popularan, što se vidi na takozvanom TV piplmetru.
Običnim ljudima se više ne nude samo snovi i fantazija i ne golica im se samo voajerska znatiželja, ne daje im se više samo šansa da osete svetlucanje zvezdane prašine, pa ni samo „satisfakcija" da vide zvezde u blatu. Više od toga, kroz franšize poput Farme ili Velikog brata, kao na klasnoj lutriji, nudi im se šansa da, ako prođu kasting za izbor najčudnijih tipova koji će zagolicati gledalište, i sami izađu iz anonimnosti, da i oni dožive svojih pet minuta slave okupavši se u blatu, pričajući i radeći pred tuđom decom ono što nikao ne bi pred svojom. Za cenu te kratke slave ne treba da pitaju, već da se bezobzirno bore za mesto u redu za javno samoponižavanje, jer to će ih to učiniti poznatim.
Neki sociolozi kulture pišu i o seletoidnoj kulturi, kulturi zasnovanoj na robovanju kratkoj slavi. Da li je naše društvo fascinirano zvezdama (stars), i slavnima (celebrity) i prolazno-slavnima? Da li se zvzde lepe za moć? Stara, poznata stvar. Nekada su i jedna i druga kategorija bili obuhvaćeni terminom džet-set (eng. jet set), koji je označavao one sa jahtama i avionima u ekskluzivnim destinacijama. Knjige su napisane o tome. Jedna nosi naslov Celebrity and power. Da oni koji imaju moć trče u zagrljaj slavnima (celebrities) i da će proći kao u Velikom bratu – postati seletoidi (celetoides) to je valjda jasno.
Milan Milošević
|