Vreme
Digitalizacija feminizma


Autor
piše:
Zoran
Stanojević

Ako ste muškarac, zamislite ovo: sedite u gradskom autobusu ili bioskopu, sa drugarom, i krenu tako masne šale. Muško-ženske, što se danas kaže, rodno nekorektne. Ali vama u tom trenutku prilično zabavne. Pošto ste malo glasniji (a kako bi drugačije), povremeno vas ošine pogled neke ženske osobe iz neposredne okoline. Ali, ne marite, to je ionako neka nadobudna feministkinja.

Dva dana kasnije vi ste zahvaljujući Tviteru nacionalna sramota i šef vam saopštava da za vas u firmi više nema mesta, jer ste prekršili kodeks ponašanja – rodni. Koji ste potpisali prilikom zapošljavanja.

Upravo to se dogodilo dvojici muškaraca u SAD koji su na nekoj IT konferenciji u sali sa hiljadu drugih učesnika zbijali seksističke šale, odnosno pravili asocijacije na prezentaciju koju su pratili. U redu ispred njih našla se malo osetljivija učesnica koja ih je fotografisala telefonom, a potom tu sliku uz odgovarajući komentar smesta poslala na Tviter. Usput se požalila organizatorima ukazavši da pravila konferencije garantuju rodnu ravnopravnost i napomenula da ona ne mora da trpi nečije neukusne šale. Organizatori su šaljivdžije izveli iz sale, opomenuli ih, ali stvar je već otišla predaleko, Tviter zajednica se zainteresovala, krenulo je retvitovanje, upiranje prstom u kompanije u kojima su zaposleni, te je jedan od njih otkaz dobio smesta.

Žena koja je reagovala zove se Adria Ričards (adriarichards, izguglujte slobodno) i po zanimanju je konsultant ili "razvojni evangelista", što je kolokvijalni naziv za one koji propagiraju određeni tip softvera. Adria (mi bismo rekli Jadranka) osetljiva je na rodnu ravnopravnost, naročito kada je IT industrija u pitanju. Ona veruje da je to muškocentričan svet (ako se to tako kaže) u kojem žena može da bude prihvaćena samo ako je spremna da odbaci svoj rod, prihvati muške verbalne grubosti, otprilike kao da radi u livnici iz sedamdesetih, a ne za kompjuterom danas. Žene poput nje izborile su se za drugačija pravila u tom svetu koja zabranjuju ponašanje koje bi suprotni pol mogao naći neprikladnim.

Popularnost koju je stekla svojim gestom ni nju nije preterano usrećila. Dobila je otkaz, gotovo odmah, uz objašnjenje da je preterala i da više ne može da propagira softver, jer je postala prejaka asocijacija na nešto drugo. Njen sajt je hakovan, stigla ju je gomila pretnji i uvreda (Afroamerikanka je), ali s druge strane, i snažna podrška žena i nemalo muškaraca koji rade u IT-ju. Pokrenula je pitanje može li žena da bude prihvaćena u tom svetu, a da se ne odrekne svoje ženstvenosti, kakva god da je, i da zadrži nultu toleranciju na bezobrazluke.

Nezavisno od toga pokazala nam je da od sopstvenih postupaka više nigde nismo bezbedno skriveni, dokle god se u našoj okolini nalazi neko sa mobilnim telefonom i Tviter nalogom, spreman da prijavi naše nedolično ponašanje bilo koje vrste.

Kako i muški šovinisti imaju svoja prava, za očekivati je da se i njima odredi prostor gde mogu da pričaju svoje viceve. Na primer, ispred zgrade, gde stoje pušači.