Beograd, Priština i Brisel:
Dačić u haremu

Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom

Aklamacijom prisutnih građana (procene govore o 10.000 do 20.000 ljudi) na mitrovačkom trgu Šumadija usvojena je, u ponedeljak 22. aprila, deklaracija o osnivanju Skupštine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Nije mogla biti poslata jasnija poruka pregovaračima iz državnog vrha da će primena sporazuma potpisanog u Briselu teško biti sprovedena i da će naići na otpor politički i poslovno moćnih ljudi iz severnog dela Kosova.

Ovlašćeni pregovarači parafirali su dokument kojim se postavlja elementarni okvir za dogovor između Beograda i Prištine. Đavo leži u detaljima, a o njima će se pregovarati u kratkim rokovima, jer kako narod lepo kaže: gvožđe se kuje dok je vruće.

Dakle, do juna, obe strane treba da se dogovore o nizu detalja koji će jasno pokazati šta se krije iza načelnih petnaest tačaka sporazuma, a od sposobnosti da se dogovore zavisiće i konačna odluka o tempu evropskih integracija. Pretpostavlja se da je obema stranama, i Beogradu i Prištini, stalo do toga da uhvate taj junski voz, pa će pritisak roka – koji se pokazao delotvornim i tokom pregovora okončanih u minuli petak – ponovo biti ona sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar.

Mediji u Beogradu, bliski takozvanom državnom vrhu, ubiše se od citiranja Tačijeve opozicije koja ga oštro napada zbog popustljivosti i to im postaje krunski dokaz ne samo da su naši pametni nego i da su lepši. Tim reakcijama prištinske opozicije dokazuju da "naši vaše nadjačaše", a pretpostavljam da i Tačijevi kuriri rado citiraju poruke kojima se preti dojavljenom dvojcu iz tročlanog državnog vrha Srbije (videti okvir "SMS bitange").

Na unutrašnjopolitičkoj sceni Srbije ne očekuje se neki poremećaj, osim ako neko veruje da će protestna šetnja DSS-a nešto da promeni ili da će da urodi plodom poziv Dveri vojsci i policiji da spreči državni udar, jer potpis na briselskom dokumentu je, po njima, baš to. Kao što se i očekivalo, prošlonedeljni saveznici u borbi protiv Pajtićevog separatizma postali su ljuti protivnici, ali neće ni to dugo da traje. Pomiriće se čim nađu neku tačku u kojoj će se spojiti njihov politički profit sa njihovim viđenjem nacionalnih interesa Srbije.

Sve češće se pominje referendum kao način na koji treba da se odluči o sudbini sporazuma, ali i sudbini aktuelne vlade. Crkva, DSS i drugi zagovornici teze da narod neće prihvatiti ono što je potpisano, misle da je to pravo rešenje. Njihov pritisak nije veliki. Vlada će u Skupštini obezbediti podršku i jedina zbilja ozbiljna prepreka očekivanoj primeni potpisanog potiče od građana sa severa Kosova.

IZDAJNICI I PRAVOVERNI: Sagovornik "Vremena" rodom iz Zvečana očekuje da će beogradska vlast sve učiniti da diskredituje lidere Srba s Kosova. I sam se pita koliko su protesti spontani, a koliko su indukovani potrebom da određeni broj ljudi iz severnog dela zadrži u svojim rukama poluge političke moći i biznis uspostavljen u decenijskom provizorijumu.

Ivica Dačić je u emisiji RTS-a u ponedeljak rekao da nije izdajnik i da želi da vodi jasnu i odlučnu politiku, podsetivši na 1389. godinu i žrtvu Srbije zarad očuvanja svog naroda. "Dobio sam i poruku da smo izdali cara Lazara. On je stradao na Kosovu, ubio ga je Bajazit. Carica Milica je sledeće godine odvela svoju ćerku u harem Bajazita, dala je za ženu čoveku koji je ubio njenog muža, čoveku druge vere, koji je napao Srbiju, odrubio glavu njenom mužu. Zašto? Odluku su doneli Sabor i crkva. Da li je carica Milica izdala svog Lazara time? To je uradila zbog svog naroda i danas su u SPC Milica i Olivera simbol žrtve za srpski narod", objasnio je Dačić.

Premijer Srbije poručio je građanima Srbije koji su otišli u inostranstvo da ne dele lekcije iz tih zemalja, već da se vrate u Srbiju i podele sudbinu svog naroda.

"Iz Austrije mi je jedan poslao poruku i rekao da nikako ne ulazimo u Evropsku uniju. On je otišao u Austriju, tamo je odveo decu, a ovde će druga deca da budu uništavana. Vratite se u Srbiju, delite sudbinu svih, pa onda delite lekcije", poručio je Dačić.

Na toj vrsti pokazivanja tuđeg licemerja odbranu je gradio i Aleksandar Vučić pominjući čoveka "s naočarima za sunce" (osnovano se sumnja na Slobodana Samardžića, potpredsednika DSS-a), koji je "poslao sinove u London i Pariz", a ovde galami protiv Evrope.

U javnom govoru već je došlo do zanimljivih obrta. Tek ćemo se nagledati i načitati kako branitelji svake tačke ustavne preambule hvale ustavni zakon kojim će se poništavati duh preambule, kako se odriču brzopletih zakletvi i prilagođavaju napisano potpisanom.

S druge strane, biće i onih kojima je državni vrh oličen u trojstvu Nikolić–Dačić–Vučić od dojučerašnje trojne osovine zla postao od petka brat po evropejskom duhu i pregnuću.

Vlada Srbije je u ponedeljak pre podne usvojila predlog "Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", a premijer Ivica Dačić je odmah obavestio telefonom visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton o odluci, a istim povodom je imao sastanak sa šefom Delegacije EU u Srbiji Vensanom Dežerom. Vlada Srbije je saopštila da je "naložila ministarstvima, posebnim organizacijama i službama da preduzmu aktivnosti radi primene sporazuma, kao i da nastave s primenom već postignutih dogovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave na KiM".

NEMOGUĆA MISIJA: U tački 12. sporazuma navodi se da će plan primene biti napravljen do 26. aprila, a da će "u primeni biti razmotren princip transparentnog finansiranja". Analitičari iz Beograda i Prištine ocenjuju za "Danas" da će implementacija većine tačaka sporazuma biti usporena, ali da najpre treba uspostaviti mehanizme primene, odnosno akcioni plan.

"Ovo je jedan od osam do sada postignutih sporazuma između Beograda i Prištine, a već ima problema s primenom dogovora o katastrima, tablicama, diplomama... Treba sačekati akcioni plan i videti da li će on predvideti nosioce implementacije", ukazuje politički analitičar Dušan Janjić. On kaže da je sporazum takav da postoji mnogo toga što treba dodatno raspraviti, ali da prvo treba videti kako uopšte doći do primene onoga što je parafirano.

Leon Malazogu iz prištinskog instituta "Demokratija za razvoj" kaže da dogovor Beograda i Prištine ne označava promenu celokupnog stava Srbije prema Kosovu, kao i da je sporazum urađen više za kratkotrajne rokove zarad EU. Prema njegovoj oceni, kada Srbija dobije datum pregovora sa EU, primena sporazuma će ići mnogo sporije, ali i dogovor o preostalim nerešenim pitanjima.

"Više tačaka je teško sprovodivo na delu, ali mislim da je najveći problem to što će Beograd i Priština različito tumačiti odredbe, pa će jedni govoriti da je nešto urađeno u skladu sa sporazumom, dok drugi to neće videti tako. U budućnosti, implementacija briselskog dogovora mogla bi možda da dovede i do pogoršanja odnosa Beograda i Prištine", navodi Malazogu.

Neko je već poredio poziciju Srbije s pričom o tamnom vilajetu: ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš kajaćeš se takođe. Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom.

Dragoljub Žarković