Novogovor:
Negativni sentiment

Izraz "bolesnik na Bosforu", kojim je sredinom 19. veka ruski car Nikolaj I opisao Otomansko carstvo, u poslednjih petnaestak godina je korišćen za opis krize na Balkanu, u Grčkoj, Portugalu, Italiji, međutim 13. maja 2013. u izveštaju američkog Istraživačkog centra Pju (Pew Research Center) pod naslovom "Evropska slabost" (A European malaise) kaže se:

"Evropska unija je novi bolesnik Evrope!"

Na osnovu istraživanja u Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Poljskoj, Češkoj, Grčkoj, Španiji i Italiji, ta vašingtonska tink thank organizacija, na čelu čijeg istraživačkog projekta je bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, uočava da je fascinacija kriznim zemljama maskirala fenomen erozije vere u Evropu.

Taj nalaz može biti veliko iznenađenje za naše evroentuzijaste vođene parolom: "Od Datuma, sve naše želje počinju se ispunjavati..."

Oni s kojima treba pregovarati turobno gledaju i na vlastitu budućnost. Većina Evropljana deli negativna osećanja (negative sentiments), kaže se u izveštaju Centra Pju. Samo 11 odsto Francuza, 14 odsto Grka i Poljaka i 15 odsto Čeha nada se da će se njihova ekonomska situacija poboljšati u narednih 12 meseci.

Da sa ekonomijom ide loše ocenjuje 91 odsto Francuza, što je za 10 procentnih poena više nego 2012.

Oko 58 odsto Francuza negativno ocenjuje institucije EU (18 procentnih poena više nego 2012). Kriza je kreirala centrifugalne sile koje razdvajaju Francuze od Nemaca, a Nemce od svih ostalih. Samo Nemci smatraju da Briselu treba poveriti više moći da bi se nosio s ekonomskom krizom.

Evropski projekat je izašao na zao glas širom većeg dela Evrope, konstatuje IC Pju. Pad poverenja u Uniju zabeležen je i u svim zemljama osim u Češkoj, gde je 2012. poverenje naraslo za četiri procentna poena – međutim, samo 38 odsto Čeha ima povoljno mišljenje o EU, što je manje nego u tradicionalno evroskeptičnoj Britaniji, gde EU podržava 43 odsto.

Španija, Italija i Grčka postaju sve otuđenije i frustriranije Briselom, Berlinom i ekonomskim sistemom.

Razlika između bogatih i siromašnih je veliki problem – to osećanje deli 60 odsto ispitanika (84 odsto Grka i 75 odsto Italijana i Španaca), a 85 odsto kaže da je nejednakost u poslednjih pet godina povećana (među njima je najviše Španaca – 90 odsto).

Milan Milošević