VREME 1169, 30. maj 2013. / VREME
Profesionalna orijentacija:
Mladi biraju budućnost
Ove godine mnogi učenici završnih razreda osnovnih i srednjih škola u Srbiji samouvereno će izaći na prijemne ispite, jer su u međuvremenu dobili priliku da "iz prve ruke" saznaju prednosti i mane poziva koji će odabrati
Svako dete u vrtiću zna odgovor na pitanje: "Šta ćeš biti kad porasteš?" Međutim, kako rastu, odgovor na to pitanje postaje sve teži. Razloga je mnogo. Deca tokom sazrevanja stiču različite vrednosti koje im nameće okruženje, zbog čega odluku o svom budućem zanimanju donose uglavnom nesvesni mogućnosti koje im njihov izbor može doneti. Neki tu odluku (ne)namerno odlažu upisivanjem srednje škole ili fakulteta kao "prelaznog rešenja" do trenutka kada će, kako veruju, biti zreliji i svesni prilika u "svetu odraslih" i, naravno, sposobniji da te prilike upotrebe u svoju korist.
Ove godine mnogi učenici i učenice završnih razreda osnovnih i srednjih škola u Srbiji samouvereno će izaći na prijemne ispite, jer su u međuvremenu dobili priliku da "iz prve ruke" saznaju prednosti i mane poziva koji će odabrati. Ohrabrilo ih je učešće u projektu "Profesionalna orijentacija u Srbiji" koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, po nalogu Vlade Savezne Republike Nemačke i Ministarstva za ekonomski razvoj i saradnju, a u partnerstvu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije.
Cilj realizacije ovog projekta je da osposobi mlade da promišljeno, valjano i realno odluče o izboru zanimanja a potom i obrazovanja, da planiraju karijeru i uključe se u svet rada. Ovaj projekat, koji uspostavlja održiv i funkcionalan sistem profesionalne orijentacije, sprovodi se u osnovnim školama i kancelarijama za mlade u Srbiji. U ovom trenutku, sprovodi ga preko 70 odsto osnovnih škola širom Srbije i sto kancelarija za mlade.
PRVI KORAK – ŠKOLA: "Pre samog početka projekta primetili smo da se najveći broj dece o daljem školovanju odlučuje na osnovu toga gde idu njihovi vršnjaci i šta je među njima popularno. Izbori su uglavnom bili: medicina, sport, pravo i gimnazija kojom se, zapravo, odlagala odluka o izboru. Primetili smo, takođe, da deca jesu pravila izbor na osnovu trenda koji diktiraju njihovi vršnjaci, ali i pod velikim uticajem roditelja. Na osnovu toga zaključili smo da je potreban program koji će odgovoriti na potrebe deteta da samo brine o sebi, svojim talentima, interesovanjima i željama", kaže za "Vreme" Marija Radovanović, viša projektna menadžerka.
Sve je počelo time što je Vlada Republike Srbije, na inicijativu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije, zatražila podršku u rešavanju ovog pitanja od Vlade Savezne Republike Nemačke.
"Na osnovu iskustva stečenog sprovodeći projekte koji se bave mladima i politikom za mlade, kao i projekta koji se bavi reformom srednjeg stručnog obrazovanja, došlo se do zaključka da je profesionalna orijentacija potrebna već na nivou osnovne škole. Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), po nalogu nemačke vlade, uložila je četiri miliona evra u ovaj projekat sa ciljem da uspostavi održiv sistem profesionalne orijentacije u našem obrazovnom sistemu. U zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti toliko visoka, pravilno usmeravanje mladih tokom školovanja, kroz karijernu orijentaciju i savetovanje, važan je strateški korak koji ulazi u koncept savremenog obrazovanja koje promoviše celoživotnu edukaciju, promenu karijere i, zapravo, sticanje znanja kojima odgovaramo na vrlo promenljive potrebe i dinamične promene sveta rada", objašnjava Marija Radovanović.
Program na kom se zasniva projekat "Profesionalna orijentacija u Srbiji" inovativan je za naš obrazovni sistem i koristan je i mladima i njihovim roditeljima i starateljima, i obrazovnim i privrednim institucijama. Ukratko, celom društvu.
Mlade osnažuje da budu aktivni građani koji učestvuju u stvaranju bolje budućnosti za sebe, ali i bolje budućnosti šire zajednice.
"Program Profesionalne orijentacije omogućava detetu da prođe kroz proces donošenja odluke tako što će se informisati o svom budućem zanimanju i o mogućnostima školovanja koji ga vode do željenog zanimanja. On podstiče razvoj učenika i mladih da postanu samostalni kreatori sopstvene budućnosti. Profesionalna orijentacija, kao životna orijentacija, promoviše celoživotno, trajno, motivisano angažovanje i trajno građenje karijere u promenljivom svetu rada i zanimanja", objašnjava Marija Radovanović.
Program se zasniva na dvema komponentama – u školi i van škole. U školi, timovi (koje čine školski pedagog i psiholog i najmanje još jedan nastavnik) kreiraju radionice iz oblasti profesionalne orijentacije. U kancelarijama za mlade, vršnjaci osposobljavaju mlade da nauče kako se bira zanimanje, planira karijera i traži posao.
Program je namenjen svim školama i svim kancelarijama za mlade u Srbiji, odnosno svim sedmacima i osmacima u osnovnim i trećacima i četvrtacima u srednjim školama, kao i mladima koji su sada na prelazu iz srednje škole na univerzitet ili na berzu rada. U okviru Kancelarije za mlade primenjen je vršnjački pristup – mladi pomažu mladima u karijernom informisanju. U kancelarijama mladi ljudi imaju na raspolaganju Karijerni info kutak u kome mogu da se informišu o mogućnostima daljeg obrazovanja, zapošljavanja i karijeri. U školama su pak formirani timovi za profesionalnu orijentaciju koje čine školski pedagog i psiholog i najmanje još jedan nastavnik. Obično je to predmetni nastavnik ili razredni starešina učenika sedmog i osmog razreda osnovne škole. Oni sprovode obuku za program i oni su ti koji program sprovode u školama, bilo tako što će sami da rade sa decom ili tako što će u taj proces uključivati i druge nastavnike. Program se realizuje kroz niz radionica koje su predviđene za svaku od tih faza programa, a onda i ukoliko se javi potreba individualnom podrškom, na primer, individualno savetovanje.
|
Prvi korak koji bi učenik ili učenica trebalo da napravi jeste da se obrati članovima tima za profesionalnu orijentaciju u svojoj osnovnoj školi i tada se upozna sa oblikom rada koji je u školi usvojen za primenu ovog programa. "Program je univerzalan u koracima i sadržaju, ali škole same biraju način na koji će ga primeniti. Da li će ga primeniti kao projekat i da za to odrede broj radionica, da li će raditi sa jednim odeljenjem sedmog razreda i jednim osmog, ili sa celom generacijom odjednom, to zavisi od škole, njenih kapaciteta i angažovanja", kaže Marija Radovanović. Tako su, na primer, u mnogim školama vrlo angažovani nastavnici informatike, jer mlade uče kako da se informišu, pogotovo o školama i o zanimanjima. Neki nastavnici likovnog podstiču učenike da naprave kolaž kojim će predstaviti kako vide sebe za 10 godina, čime deci pomeraju vizuru njihove budućnosti. Neke škole su se pak opredelile da se program sprovodi kao fakultativni predmet, što je, prema rečima sagovornice "Vremena", najinteresantnija opcija. "Ona postoji u našem zakonu i politici obrazovanja, ali nije primenjivana, jer taj predmet škola uvodi na osnovu iskazanih potreba, a finansira ga lokalna zajednica. U svetu, pogotovo u zapadnoj Evropi, gde je profesionalna orijentacija izvedena kao predmet, to se pokazalo kao idealno rešenje, jer može da bude dugoročno dostupno deci. Šansa da saznaju sve o karijeri za njih je veoma važna jer im posle školovanja sledi dinamičan svet zaposlenja za koji moraju da budu spremni. Mi smo već odrasle osobe i kao neko ko je već u poslu i u struci svesni smo koliko se brzo menja i samo tržište rada. Oni to ne mogu da znaju. Decu ne savetujemo šta da upišu, već kako da samostalno odluče o svom izboru. To je velika promena za razumevanje dece tog uzrasta u Srbiji, jer je sve počelo pitanjem: Da li su deca dovoljno zrela da odlučuju u tom periodu? Oni neminovno moraju da odluče nešto, tako da im mi pomažemo da nauče i kako da donesu odluku iza koje će sami stajati. Važno je, dakle, da prođu kroz proces, eventualno da potvrde tu svoju odluku i da je, ako je potrebno, promene. Imali smo i takvih slučajeva. Neka deca su, na primer, lutala u svojim željama i na kraju programa došla do zaključka da su to bile porodične odluke, koje su doneli sa roditeljima, a da sami zapravo žele nešto drugo", kaže Marija Radovanović. Ceo proces ih takođe uči donošenju životnih odluka, zato što ih uči na šta sve treba da obrate pažnju i o čemu sve treba da razmisle, pre nego što donesu odluku.
PODRŠKA RODITELJA: Program "Profesionalna orijentacija u Srbiji", međutim, ne zanemaruje roditelje. Naprotiv. Omogućava im da ojačaju podršku svojoj deci u donošenju odluka u vezi sa školom i budućom profesijom; da aktivnije učestvuju, pomognu, podrže i nadgledaju proces u donošenju odluka u vezi sa izborom škole i profesije i da podrže profesionalnu i ličnu realizaciju svoje dece u saradnji sa školama.
"Veoma je interesantno videti na koji način su se oni uključili, ne samo kao roditelji već i kao poslodavci i kao eksperti u svojim zanimanjima sa svojim specifičnim, uspešnim i neuspešnim pričama. Uspeli smo da uspostavimo svest o tome da smo prema mladima svi na neki način odgovorni i da svi mi koji smo u tom sistemu obrazovanja i zapošljavanja imamo dragocene informacije za svako dete koje bi nešto moglo dalje", kaže Marija Radovanović.
Osim roditelja i škola, u Program "Profesionalne orijentacije u Srbiji" uključili su se i studenti psihologije, sociologije, andragogije i socijalnog rada, koji nakon obuke odlaze u srednje škole i kancelarije za mlade i aktivno učestvuju u procesu njihovog profesionalnog usmeravanja. Dodatno su se, samoinicijativno, angažovale i škole. Učenički parlamenti su, takođe, prepoznali značaj Programa i rekli "mi smatramo da ovaj program nama treba". Napravili su samoinicijativno neformalnu mrežu učeničkih parlamenata, kroz koje promovišu profesionalnu orijentaciju u svojoj školi.
REALNI SUSRETI: Napokon, u Program su se uključile i lokalne zajednice i privredna preduzeća širom Srbije. "Lokalne samouprave su prepoznale da je ljudski resurs dragocen kapital. Ti mladi ljudi su budućnost lokalne ekonomije i oni će uskoro biti nosioci privrede", kaže Marija Radovanović.
Ubrzo su im se, kroz praksu "realnih susreta", pridružile i kompanije (videti okvir "500+"). Realni susreti učenika i studenata sa predstavnicima različitih kompanija omogućavaju mladima da na vreme prepoznaju svoje talente i otkriju sklonosti ka zanimanjima sa kojima se možda ne bi susretali.
Jedna od kompanija koja je otvorila vrata mladima i upoznala ih sa svojim potencijalom je i Majkrosoft Srbija. "U vremenima kada se industrija informacionih tehnologija razvija brže nego ikada, raste i potreba za talentovanim kadrovima koji pre svega žele da rade na sebi i spremni su da svoje ideje nadograđuju i implementiraju u rad čitavog kolektiva. U kompaniji Majkrosoft Srbija, kontinuirano radimo na stvaranju uslova u kojima će mladi ljudi imati prilike da ostvare svoje potencijale i daju doprinos u razvoju proizvoda koji se koriste u čitavom svetu. Smatramo da je izuzetno važno da deca uživaju u tome što rade i slede talenat koji poseduju bez obzira na uvrežena mišljenja o tipičnim zanimanjima za žene ili muškarce. Upravo smo o tome nedavno razgovarali i sa učenicama beogradskih srednjih škola tokom njihove posete Majkrosoftovog Međunarodnog dana devojčica", kaže za "Vreme" Neven Tubić, menadžer javnih aktivnosti Majkrosoft razvojnog centra.
Da budućnost leži i u poljoprivredi i industriji mladima je svesrdno otkrila i kompanija Delta holding. Menadžer za razvoj biznisa u ovoj kompaniji Nevena Vračar kaže da se Delta holding rado odazvao pozivu da učestvuje u Programu ‘Profesionalne orijentacije’ i da planira da to čini i ubuduće. "Profesionalna orijentacija u Srbiji je veoma koristan projekat koji omogućava mladim generacijama da na vreme spoznaju svoja interesovanja i da izaberu pravi životni poziv. To su uostalom i naši budući kadrovi. Deca će, u okviru naše kompanije, posetiti: Yuhor, Danubius, Floridubel, Seme Sombor, Mioni, Delta Mehanizaciju, imanja Podunavlje i Napredak, gde ćemo im omogućiti realne susrete sa predstavnicima najrazličitijih zanimanja.
Želimo da motivišemo mlade, kako bi nastavili da uče, kako bi odabrali pravi životni poziv, i kako bi na kraju sebe videli kao zaposlene koji daju doprinos celom društvu", kaže Nevena Vračar.
Slično misli i Tijana Marinković, menadžerka ljudskih resursa u preduzeću "Sunce Marinković", jednom od lidera u industriji proizvodnje i ugradnje građevinske stolarije: "Smatramo da je važno da mladi ljudi u toku školovanja obave praksu u preduzećima kako bi kroz realne susrete sa poslodavcima mogli da donesu odluku o svom budućem školovanju i karijeri. Kao kompanija kojoj je društvena odgovornost način poslovanja, odavno smo uočili sve pozitivne efekte učešća u sličnim programima pre svega na motivaciju zaposlenih, a zatim na konkurentnost kompanije, jačanje imidža i brenda sa jedne strane, stvaranje lojalnih kupaca i pozitivnog uticaja na lokalnu zajednicu, ranjive društvene kategorije i aktivnog učešća u razvoju društva sa druge strane. Želimo da motivišemo i druge kompanije da usvoje principe društveno odgovornog poslovanja i uključe se u programe koji podižu kvalitet života lokalne zajednice."
"Sada kada razmišljam šta je uspeh projekta, rekla bih: to što je stvarno došao kao odgovor na potrebu ne samo mladih već celog našeg društva da mladima dâ informacije koje će im pomoći u izboru", zaključuje Marija Radovanović. Ispostavilo se da društvo, ipak, veruje u mlade i da je spremno da im pomogne da mu donesu bolju budućnost. Za početak, pomaže im da spremno odgovore na pitanje "šta ćeš biti kada porasteš."
Jasmina Lazić
| Moja posla Organizacija SEE ICT u okviru Projekta "Profesionalna orijentacija" u Srbiji realizuje projekat "Moja posla"(www.mojaposla.rs) sa ciljem da mladima pruži podršku u odabiru karijere i da ih motiviše da se orijentišu ka zanimanjima budućnosti. "Putem sajta mladi se upoznaju sa inovativnim, kreativnim i preduzetničkim karijerama kroz video-intervju sa uspešnim predstavnicima/cama tih zanimanja", kaže za "Vreme" Dragana Zmijanac, izvršna direktorka SEE ICT. "U okviru projekta pokrenuta je i akcija ‘Volim svoj posao’ u sklopu koje se predstavnici i predstavnice različitih profesija, karijera i kompanija slikaju sa grafikom ‘Volim svoj posao’ i daju izjave o tome zašto vole svoj posao. Festival ‘Mojaposla’ biće održan 31. maja sa ciljem da mlade inspiriše i motiviše da razmišljaju o preduzetništvu, informacionim tehnologijama i radu u mladim kompanijama kada biraju svoje zanimanje i obrazovanje." Inventiva
Jedan od implementacionih partnera Programa "Profesionalna orijentacija" u Srbiji jeste i Centar "Inventiva", nevladina i neprofitna organizacija osnovana prošle godine kao nacionalni centar za podršku profesionalnom i ličnom razvoju. U svom radu Centar "Inventiva" teži razvijanju pojedinaca i institucija i unapređivanju njihovih ličnih, društvenih, građanskih i profesionalnih kompetencija u skladu sa konceptom doživotnog učenja, posebno u oblasti profesionalne orijentacije i razvoja karijere.
Centar "Inventiva" podržava kancelarije za mlade širom Srbije u izgradnji usluga karijernog informisanja i profesionalne orijentacije.
Karijerni info kutak, kao servis karijernog informisanja pri Kancelariji, pomaže mladima od 15 do 30 godina da se lakše snađu na raskrsnicama svog ličnog i profesionalnog razvoja. Desetine hiljada mladih informisano je o mogućnostima podrške u izboru daljeg školovanja i budućeg zanimanja. Stotine prezentacija, radionica profesionalne orijentacije, poseta preduzećima i razgovora sa predstavnicima/cama zanimanja, omogućilo je da hiljade mladih steknu bolji uvid u svoja interesovanja i potrebe tržišta rada.
"Inventiva" je u saradnji sa Filozofskim fakultetom i Fakultetom političkih nauka u Beogradu organizovala praksu za 157 studenata i studentkinja psihologije, andragogije, pedagogije i socijalnog rada koji su u okviru zadataka kroz vršnjački pristup organizovali preko 100 obuka za mlade srednjoškolskog uzrasta.
Na ovaj način kancelarije za mlade beogradskih opština upostavile su trajno partnerstvo sa srednjim školama, gimnazijama, kompanijama i drugim akterima koji mlade mogu ispratiti u procesu donošenja odluka i preuzimanju odgovornosti za svoj budući život.
"Motivacija, nove mogućnosti i uvid mladih su nešto sa čim se svaki dan susrećemo u ‘Inventivi’ i nešto što verujemo da doprinosi da mladi aktivno i spremno odgovore izazovima savremenog sveta rada", kaže Marina Ostojić, predsednica udruženja Centra "Inventiva". Dan devojčica i Dan dečaka
Rodni stereotipi još uvek igraju veliku ulogu prilikom odabira zanimanja. Radi pobeđivanja stereotipa i motivisanja mladih da se bez predrasuda oprobaju u zanimanjima "atipičnim" za njihov pol, Program "Profesionalna orijentacija" ustanovio je Dan devojčica, a godinu dana kasnije i Dan dečaka, koji devojčicama, odnosno dečacima omogućava da na jedan dan upoznaju dame koje se bave "muškim" profesijama i muškarce koji obavljaju zanimanja obično rezervisana za žene.
U saradnji sa Udruženjem poslovnih žena, Dan devojčica po prvi put u Srbiji upriličen je 26. aprila prošle godine. Ove godine preko 1500 devojčica je dobilo priliku da odu u 130 kompanija u 16 gradova i da se tamo upoznaju sa ženama na netipičnim radnim mestima, među kojima je i žena koja vozi bager u ugljenokopu u Boru. Dečaci su svoj dan, na svoju inicijativu, dobili ove godine i, prema rečima sagovornika "Vremena", sa puno interesovanja obilaze ustanove u kojima se obavljaju poslovi vezani za negu i ulepšavanje. 500 +
"Klub 500 + je kampanja Programa ‘Profesionalna orijentacija’ u koji su pozvane da se učlane sve kompanije koje bi bile prijatelji profesionalne orijentacije, poput preduzeća Delta Holding, ‘Sunce Marinković’, Majkrosoft i drugih. To je klub preduzeća koja bi otvorila vrata mladima i omogućila im razgovore sa ekspertima, ali i da se na jedan dan oprobaju u tim zanimanjima, što je dodatna motivacija za mlade. Dalje, ideja je i da eventualno neki od njih omoguće praksu za učenike starijeg uzrasta, Dan devojčica i Dan dečaka", kaže Marija Radovanović. "Cilj nam je da obučimo firme na koji način da pristupe deci, na koji način da ih osnaže i da ih ojačaju, da im pruže samopouzdanje i uverenje da mogu upravljati karijerom. Sa druge strane, želimo da otkrijemo deci šta je preduzetništvo, šta znači preduzetnički duh, šta je poslovni plan. Smatramo da iz srednjih stručnih škola izlaze mladi koji mogu odmah da rade. Oni mogu kroz ovaj program da budu proaktivni u preduzeću u kome su se zaposlili ili da budu ohrabreni i dovoljno samouvereni da i sami postanu preduzetnici. Nemamo više društvenih firmi u kojima svi možemo da nađemo radno mesto. Sada sami moramo da kreiramo svoja radna mesta." |
Dodatak "Profesionalna orijentacija" podržala je Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – Deutche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. GIZ je javno preduzeće Vlade Savezne Republike Nemačke, koje u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. GIZ je aktivan u 130 zemalja sveta, a pored nemačke vlade radi i za druge aktere kao što su, na primer, Evropska unija, Ujedinjene nacije i Svetska banka. |
