Intervju – Slobodan Petrović, zamenik premijera Kosova:
Ako rešavam problem, zovite me i »Tačijev Srbin«

Zovite me kako god hoćete, ali ako svakoga dana uspemo da rešimo po jedan problem neke srpske porodice na Kosovu, naša misija je uspešna

Slobodan Petrović, osnivač i predsednik Samostalne liberalne stranke (SLS) i zamenik premijera Kosova i ministar administracije lokalne samouprave u kosovskoj vladi, jedan je od medijski najnapadanijih srpskih političara sa Kosova. Petrović, član delegacije Prištine na razgovorima sa Srbijom u Briselu, do sada uglavnom nije odgovarao na optužbe, tvrdeći da Samostalnu liberalnu stranku osnovao da bi se bolni konflikt prekinuo. Na odluci o pripremi osnivanja Zajednice srpskih opština na Kosovu stoji upravo njegov potpis, a sada, posle uspešnog okončanja briselskog dijaloga, veruje da je i poslednjim skepticima jasno da Srbi na Kosovu na svoju sudbinu mogu uticati jedino ako se nalaze na mestima gde se realne odluke donose, a to je – u kosovskim institucijama.

"VREME": Umeli ste da kažete da "nema teme o kojoj se više, ali i neodgovornije pričalo u srpskoj politici od Kosova". Je li i dalje tako?

SLOBODAN PETROVIĆ: Nacionalne emocije svih Srba naslonjene su na Kosovo. To je idealna pozicija za zloupotrebu dežurnih patriota koji su svoju demagogiju, bez ikakve želje da se problem reši, doveli do perfekcije. Ako pogledate političke izjave, novinske članke ili TV programe, videćete da se o Kosovu govori mnogo. Sa druge strane, retko ćete imati priliku da čujete bar osnove informacije ili podatke o životu na Kosovu. O predlozima za rešenje da ne govorim. Briselski sporazum je značajno popravio stanje, ali je ostalo još mnogo toga neodgovornog u politici i medijima kada je Kosovo u pitanju.

Zvanična Srbija je oduvek isticala obavezu, ali i želju da pomogne Srbima na Kosovu! U čemu je bio problem: načinu na koji je to radila ili nečem drugom?

Veći je problem u načinu nego u obimu pomoći: netransparentnost i zaklanjanje iza patriotizma, kao odgovor na svako pitanje o kontroli finansija koje stižu iz Beograda, idealno je za političku zloupotrebu i nezakonito bogaćenje.

Ima mišljenja da su Srbi, "južno od Ibra", kako se to obično kaže, zbijeni u enklavama u albanskom okruženju, godinama bili taoci međunarodne zajednice, ali i sopstvenog naroda. Ko najviše snosi odgovornost za to?

Srbi sa Kosova, i severno i južno od Ibra, jesu bili taoci, ali ne sopstvenog naroda. To bi posebno bilo nekorektno reći kada se ima u vidu emocija koju građani Srbije imaju i prema Kosovu i prema kosovskim Srbima. Srbi sa Kosova su bili ili su još, taoci nerešenih odnosa Prištine i Beograda. Sigurno da ima puno odgovornih za to.

Jedan ste od retkih srpskih političara koji tvrde da je pogrešno da se krivica za srpske probleme na Kosovu traži samo na albanskoj strani. Kakva je sve tu krivica Srba i Srbije?

Uporno izbegavam da govorim o krivcima. Sigurno je da ih ima na svim stranama. Ne želim da budem sudija i uporno ističem da je krivica za nerešavanje problema obostrana kao što je i uspeh pregovaračkog procesa u Briselu uspeh obe strane u datim okolnostima.

Ipak, iz nekih vaših ranijih javnih nastupa mogao se steći utisak da je Beograd prvi na spisku problema Srba sa Kosova?

Pogrešno ste me protumačili. Ja sam za to da Beograd bude među prvima na spisku rešenja za probleme Srba sa Kosova.

Uprkos tome što ste politiku zvaničnog Beograda prema Kosovu često kvalifikovali kao neartikulisanu?!

Postoji vidan napredak da se ta politika artikuliše i učini realnom. Beograd i kosovski Srbi su u prirodnoj vezi, i to je opšte poznato. Što je ta veza preciznije definisana, manji je prostor za političke i posebno finansijske zloupotrebe.

Zašto je vaš odnos sa zvaničnim Beogradom i dalje nezvaničan i svodi se na razmenu mišljenja na neformalnim skupovima?

To nije pitanje za mene. Niti se bilo kome nudimo niti odbijamo saradnju sa bilo kim ko može i hoće da pomogne. A sada su svi u prilici da se uvere da je Samostalna liberalna stranka prepoznala interes svoje zajednice da u novim okolnostima obezbedi što povoljnije uslove i to je sada velika prednost: mnogi procesi koji očekuju sever Kosova, južno od Ibra su zahvaljujući nama završeni. Prosto, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, mi nismo imali taj luksuz da ignorišemo stvarnost oko sebe. Jer, zbog toga smo i ušli u politiku!

Zašto ste osnovali sopstvenu partiju pored toliko srpskih stranaka na Kosovu?

Srbima na Kosovu trebao je novi politički odgovor na realnost koja nam se desila. Taj odgovor do formiranja SLS-a nije bio politički artikulisan.

Zar nije bilo logičnije da, zarad bolje komunikacije sa Albancima, postanete faktor u nekoj albanskoj partiji i iznutra radite na izbavljenju Srba iz neke vrste političke izolacije?

Ne. Dubina konflikta, višedecenijsko nerazumevanje dva naroda i potpuna blokada političkog procesa razlozi su da model manjinskih partija, kao što je SLS na Kosovu, bude najefikasniji oblik za zaštitu političkih interesa srpske zajednice.

Zlobnici kažu "… i američkih interesa"! Ima onih koji tvrde da vam je partiju osnovala ni manje ni više nego – Medlin Olbrajt!

Takve i slične fraze su, naravno, netačne, često čak i sa više elemenata naučne fantastike nego ove u vašem pitanju. Kad postignete uspeh, a SLS je danas ubedljivo najveća organizovana politička snaga kosovskih Srba, gotovo uvek trpite kvalifikacije da ste samo eksponent nekih svetskih, tamnih ili nekih sličnih sila.

Dakle, niste "američki igrač"?!

Mi smo uvažili sve faktore koji utiču na razvoj srpske zajednice na Kosovu nakon okončanja sukoba. SAD i njihova pomoć nam je u tome nemerljiva. Ako je etiketa da sam nečiji igrač cena dobrih odnosa SLS sa administracijom SAD koju pominjete, a od čega korist ima srpska zajednica, onda neka tako bude.

Šta vas više pogađa: kad vas nazivaju "Tačijevi Srbi" ili "Srbi lojalni Albancima" ?

Mnogo puta sam rekao: zovite me kako god hoćete, ali ako svakoga dana uspemo da rešimo po jedan problem neke srpske porodice na Kosovu, naša misija je uspešna. Kao odgovorni ljudi mi smo političku scenu na Kosovu prosuđivali sa pozicija njenih realnih mogućnosti, a ne pozicija zadatih utopija i zato smo danas tu gde jesmo.

Prebacuju vam i da ste dali legitimitet kosovskoj vlasti da na Srbima južno od Ibra, danas najočiglednijim žrtvama svega što se dešavalo na Kosovu, testira zakonitosti multietničnosti!

Teza da je Kosovo postalo nezavisno zato što je u njegove institucije ušao SLS da svojim radom i na jedini mogući način poboljša status Srba na Kosovu sama je po sebi neodrživa. Na stranu činjenica da je SLS ušao tek u treću kosovsku vladu, a da je u prethodne dve takođe bilo Srba, i to baš onih koji nam to danas prigovaraju.

Kad ste odlučili da uđete u kosovsku vlast, umesto obrazloženja ponudili se metaforu: "Klimu ne možete da prihvatite ili ne prihvatite, morate se prilagoditi"! Je li Briselski sporazum znak da su se Srbi na Kosovu definitivno prilagodili klimi?

Kao što postoje stvari na koje ne možemo da utičemo, postoji i gomila pitanja koja se mogu pokrenuti i mi nismo propustili priliku da to i uradimo. Koja bi to srpska zajednica opština danas postojala da mi te opštine južno od Ibra nismo formirali i izgradili? Ko bi u njima sada živeo da smo umesto asfaltiranja, izgradnje kuća, obdaništa, bolnica, vodovoda, zapošljavanja izabrali da nosimo bedževe i transparente?!

Što se tiče Briselskog sporazuma, on je važan da se normalizuju odnosi Prištine i Beograda, ali mnogo važnije za mene, da se normalizuje život na Kosovu.

Koliko ste u prilici da utičete na zvaničnu politiku Kosova i na koji način?

Postoje pojedina dobra ustavna i zakonska rešenja o zaštiti srpske zajednice na Kosovu. Na njima svakodnevno insistiramo. Pored toga, snagom institucija kao što su ministarstva, parlament, opštine sa srpskom većinom, kancelarijom premijera za zajednice, Poverenikom za jezik i učešćem u drugim institucijama na Kosovu možemo da utičemo na našu sudbinu. Takođe, moje prisustvo u Briselu kao deo delegacije Prištine dokaz je da uspevamo da se naš glas čuje.

Kad kažete da su se Srbi južno od Ibra odlučili za – realnost, na šta konkretno ciljate?

Realnost je da bez vozačke dozvole sa Kosova ne možete voziti kola, ako to radite, kazniće vas opet neki kosovski policajac, struju isporučuje Kosovska energetska korporacija, ako ne platite, nećete je imati. U tim okolnostima sami smo kazali – zar nije bolje da onda i budemo deo tog sistema i izborimo se za neka prava. To je ta realnost.

Umeli ste da kažete kako ste "birajući između zemaljskog i nebeskog carstva, izabrali – budućnost" . Vaši protivnici kažu: "Da, ali na uštrb nacionalnog nasleđa, identiteta, običaja i navika srca"?

Neka mi neko kaže kako smo se to odrekli nacionalnog identiteta. Obnavljajući crkve? Porušena groblja? Zakonom o Velikoj Hoči ili istorijskom centru Prizrena? Osnivanjem televizije na srpskom jeziku na celoj teritoriji Kosova? Mi budućnost gradimo ni najmanje se ne odričući svog identiteta.

Srbijanski vicepremijer Aleksandar Vučić, opisujući saradnju sa svojim koalicionim partnerima, dojučerašnjim "neprijateljima", ume da kaže: "Ne volimo se i ne ljubimo, ali moramo da sarađujemo…"! Jeste li u sličnim odnosima sa premijerom Tačijem?

Moja saradnja sa premijerom Kosova je vrlo korektna. Srpska zajednica treba da bude deo svih procesa na Kosovu bez obzira na personalna rešenja. Što manje emocija i više preciznih dogovora, to bolje. I u Prištini i u Beogradu i u Briselu i bilo gde.

Kakvi su vaši kontakti sa predstavnicima Srba sa severa, zapravo, ima li ih uopšte?

Sa političkim predstavnicima Srba sa severa Kosova nemamo kontakt. Sa građanima severa Kosova svakako.

Jeste li, u eri barikada, pokušali da posredujete između njih i kosovske vlade?

Naši napori su bili usmereni na to da se konflikt amortizuje i ne proširi. Sve ostalo nije bilo deo mog posla.

Otkad ste ušli u politiku, potencirate da teritorija, status, priznavanje ili nepriznavanje – nije vaš posao. Šta je vaš posao?

Naš posao je da građanima olakšamo živote. Da gradimo, zapošljavamo, stvaramo uslove za bolje obrazovanje, brinemo o duhovnom i kulturnom identitetu. To narod jako dobro prepoznaje.

Status Srba na severu i Srba južno od Ibra ne razlikuje se samo geografski, nego i politički. Može li se to prevazići?

Ignorisanje specifičnosti severa Kosova i srpskih sredina ispod Ibra bila bi greška. Sa druge strane, odustajanje od celovitog rešenja za srpsku zajednicu na Kosovu bilo bi pogubno. To se u Briselu srećom nije desilo. Normalizujmo odnose, uvedimo vladavinu prava i razlike će postati beznačajne.

Vaše stranačke kolege često kao adut potežu podatak o 3000 zaposlenih Srba otkad participirate u vlasti. Na vlasti ste sedam godina, što znači da ste u proseku zapošljavali 430 ljudi godišnje?Je li to uspeh?

Pogrešno koristite statistiku. Prvo, na vlasti smo pet godina, a drugo, zaboravljate da stepen učešća SLS-a u vlasti, kao ni stanje u kosovskom društvu nisu isti danas i pre pet godina. Trend poboljšanja na tom polju svakako postoji i vrlo je izražen.

Koliko Srba trenutno živi na Kosovu?

Srbi na kosovskom popisu nisu popisani zbog poruke Beograda da će ih popisati Srbija, što se nakon toga nije desilo. Tako su kosovski Srbi jedini nepopisani ljudi u Evropi. Procenjuje se da ih ima oko 120.000. Od toga dve trećine južno od Ibra.

Malo je nelogično da ste se sretali ili se srećete sa Bilom ili Hilari Klinton, Ban Ki Munom, Keti Ešton, Merkelovom... a da ne možete da uspostavite dijalog sa Nikolićem, Dačićem, Vučićem! Šta se dešava na tom polju?

Izbor mojih sagovornika iz vašeg pitanja nije stvar samo mog izbora. Razgovaramo sa svima za koje smatramo da imaju potencijal da zajedno sa nama rade na rešavanju problema i stvaranju boljih uslova života za naše građane. Intenzivirani susreti koje imam u okviru dijaloga u Briselu korak su ka ozvaničavanju budućih susreta sa ciljem rešavanja mnogih nagomilanih problema.

Slaviša Lekić