Novogovor:
Globalni parija

Kad uđemo u Evropu, preporodićemo se kao bramani, a ne parije.

Korektna definicija država parija kaže da su to zemlje koje najmoćnije države sveta ne smatraju delom međunarodne zajednice. Pošteno je i to što se konstatuje da se države parije mogu suočiti sa izolacijom, sankcijama ili invazijom vojnih snaga država koje njihovo ponašanje smatraju neprihvatljivim. Sve nam je to poznato, jer su sinonimi za slučajeve takvih zajednica kao i za pojedinca: otpadnik, hulja, lupež, nitkov, varalica, vucibatina, kriminalac, hajduk, odmetnik, razbojnik, pervert...

Pa budi građanin takve zemlje!

Nema utehe ni u lingvističkoj činjenici da koren reči otpadništvo znači i ponos, oholost, sujetu, nadutost, aroganciju... Kao ni u činjenici da su pobornici takve deobe ljudskih društava svesni kako se etiketa lepi različitim zemljama i sa različitim, ali uvek političkim svrhama.

Države parije sada su Abhazija, Belorusija, Eritreja, Ekvatorijalna Gvineja, Iran, Izrael – verovali ili ne, Republika Kosovo, Nagorno Karabah, Severna Koreja, Somalija, Južna Osetija, Sudan, Sirija, Transinstrija (Pridnjestrovlje, ako se niste setili), Uzbekistan i Zimbabve.

Do juče su u tom statusu uživali Avganistan (sada ne jer ga, navodno, više ne kontrolišu talibani nego se povlačimo), Albanija pod Enver Hodžom (šta god to značilo), Argentina, Burma, Kambodža pod Crvenim Kmerima i Vijetnamcima (!), Čile (pod Pinočeom, ovo je neverovatno), jedan Kongo, Haiti, Irak (pod Sadamom Huseinom! Gori nego sad?), Liberija, Libija (bez komentara), Paragvaj, Šri Lanka, Južna Afrika u aparthejdu, Turkmenistan, Uganda i, za neverovati, Jugoslavija pod Slobodanom Miloševićem.

Smešnije su kvazikorektne definicije zemalja parija kao onih koje podržavaju terorizam, trguju oružjem ili krše ljudska prava. Irak ili Libija, SAD ili Rusija, Saudijska Arabija ili Sirija?

Odlučite sami.

U klasičnom kastinskom sistemu parija je nedodirljiv, ako ne i nevidljiv. Što rek´o narod, ne pipa se ni motkom. U novogovorskom političkom sistemu, međutim, država parija zaslužuje sve što mu jezikoslovci dosude.

Otud ne čudi što se bar neki na naprednom Zapadu zalažu za ukidanje klasnog u korist kastinskog sistema, gde na vrhu sudbinske piramide umesto bramana imamo kolektivne elite, ispod njih nešto malo manje vredne tehnokrate, ispod njih one Orvelove prole i, na dnu, vampire, vukodlake i zombije, one koji žive na račun i od krvi, znoja i suza dušebrižnika novog svetskog poretka.

Aleksandar Ćirić