Fudbalska posla:
Propali projekti, veze i stadioni

Kada narednog vikenda bude krenulo osmo po redu prvenstvo Srbije u fudbalu, većina ljudi neće znati koje ekipe učestvuju. Znamo da je Hajduk ugašen, da je Voždovac kooptiran i da je Novom Pazaru oprošteno. Ne znamo zbog čega

Pre nekoliko sezona reporteri "Vremena" bili su na jednoj utakmici u bačkom gradiću Kuli gde je domaći fudbalski klub Hajduk ugostio tek rekonstruisanu Crvenu zvezdu. Zvezdu je vodio makedonski stručnjak Čedomir Janevski, a od igrača koji su tada igrali za Zvezdu zapamtili smo samo Ibrahima Gaja, fudbalera iz Afrike, koji je igrao na poziciji centralnog odbrambenog igrača.

Navijači Zvezde, koji su na kraju ipak nekako ušli na stadion i pored naprasnog povećanja cene ulaznice na 1000 dinara i ogromne policijske kontrole, pevali su pesmu u kojoj su pominjali ovog igrača i tadašnjeg vlasnika kluba iz Kule Nikolu Džombu, nestašnog dečka srpskog fudbala.

"Džomba liže jaja Ibrahima Gaja", grmelo je sa tribine sa navijačima Zvezde, a Džomba bi izlazio do aut-linije i mahao publici. Mahao je i Ibrahim jer je razumeo da ga pominju.

Hajduk je važio za klub koji je u odličnim odnosima sa FK Partizanom: najbolji igrači ovog kluba išli su u Partizan, Džomba je gledao utakmice zajedno sa upravom Partizana u vreme kada je njegov klub igrao na drugom mestu, Hajduk je protiv Partizana igrao sa drugim timom.

Od pre nekoliko dana, saopšteno je iz uprave kluba iz Kule, ovo sportsko društvo se gasi, odnosno istupa iz najjače lige Srbije jer je na naplatu stigao dug od dva i po miliona evra koji oni ne mogu da izmire. Naprasno, dogodilo se da se slede pravila po kojima klub koji nije u mogućnosti da bude likvidan ne može da se takmiči u najelitnijem takmičenju.

VOŽDOVAC EKSPRES: Džombe neko vreme nema u klubu i izgleda da je od njegovog povlačenja krenulo nizbrdo klubu koji ponosom ističe svoju stogodišnju tradiciju. Problem je u tome što je ova tradicija samo nešto formalno a suštinski se niko posebno u tom delu Bačke neće zabrinuti zbog nestanka kluba koji se pojavio sa raspadom SFRJ na velikoj sceni i uspevao godinama da bude solidan prvoligaš.

Na njegovo mesto je ekspresno ubačen FK Voždovac, klub koji je takođe star oko sto godina, i koji je ove godine dospeo u fokus javnosti jer je dobio stadion na vrhu tržnog centra u naselju Braća Jerković u Beogradu. Spektakularna građevina otvorena je ovog proleća u aprilu iako još uvek nema sve upotrebne i ine dozvole. Na dnu je garaža, iznad garaže je super moderna robna kuća a na vrhu stadion sa četiri tribine i reflektorima. Gledano iz daljine, taj projekat izgleda odlično i predstavlja novi urbanistički topos u delu grada koji je najpoznatiji po tome što je tu odrastao Aleksandar Knežević Knele, heroj beogradskog asfalta, mladić koji je ubijen početkom devedesetih i jedan od glavnih likova čuvenog dokumentarca o srpskoj mafiji Vidimo se u čitulji.

Međutim, novi Voždovac to treba da promeni i možda za neku godinu vidimo ovaj klub i u nekom evropskom takmičenju od koga su odustali 2007. godine iako su plasmanom bili stekli pravo da se takmiče u Evropi. Klub koji je u vlasništvu preduzetnika Zlatana Zdravkovića i njegovog sina Marka takmičio se ranije u najboljoj srpskoj fudbalskoj ligi početkom dvehiljaditih a 2005. godine se fuzionisao sa FK Železnikom koji je bio u vlasništvu Dragana Ace Bulića, još jednog znamenitog beogradskog preduzetnika. Kada su bili stekli mogućnost da igraju kvalifikacije za Kup UEFA, Zdravković je odustao jer mu to nije bilo u interesu. Docnije je klub ispao iz super lige, pa iz prve lige, a završenu sezonu je okončao kao treći u Prvoj ligi Srbije, što ga je kvalifikovalo prema računici Izvršnog odbora FSS-a za ekipu koja će zameniti posrnuli FK Hajduk.

I dok na Voždovcu ubrzano "završavaju" pripreme za start na prvoligaškoj sceni, veći deo kulskog tima otišao je u Novi Pazar zajedno sa trenerom, a priča se da će i aktuelni predsednik kluba otići u Sandžak. Na Fejsbuk grupi FK Hajduka već imamo pozive da se navija za Pazar i da će Pazar i Kula ostati večni prijatelji. Na taj način se još jednom, kao pre dve sezone, spasava u zadnji čas čedo Rasima Ljajića koje je 2011. godine ugurano u Super ligu Srbije kada se povukao BASK iz Beograda, a onda se predsednik tog kluba obreo na mestu predsednika Novog Pazara zajedno sa svojim igračima. Opet, Novom Pazaru je omogućeno da nastavi da se takmiči u "eliti" iako je poslovanje tog kluba, kao i svih ostalih, na granici legalnog i u suprotnosti sa većinom propisa FSS-a, Zajednice prvoligaša, Zakona o poreskom sistemu itd.

DUGOVI I SPASIOCI: Hajduku je na naplatu došao dug koji je napravljen još pre dvadesetak godina kada se zidao stadion u Kuli i koji je u međuvremenu narastao za dva i po miliona evra, a niko sada ne želi da "pomogne" i "stane" iza kluba kao što su u prošlosti činili preduzetnici iz društva Braća Rodić MB ili docnije Nikola Džomba. Rodići su docnije bili pominjani kao posredni saradnici Darka Šarića u nekim privatizacijama u Srbiji. Kula se nalazi pored Vrbasa, dela Vojvodine u kome je snažno prisustvo crnogorske zajednice koja se doselila u kuće vojvođanskih Nemaca streljanih ili proteranih na kraju Drugog svetskog rata, pa postoji i priča da je klub godinama unazad bio pod "pokroviteljstvom" Veselina Vukovića – takođe "žestokog momka" iz Crne Gore koji je bio povezan i sa srpskom Udbom i sa podzemljem, o čemu je "Vreme" ranije izveštavalo. Kada pominjemo Nemce, hajde da kažemo da su oni i mađarsko stanovništvo i osnovali klub daleke 1912. i da je puno igrača nastupalo u klubu a da su bili nemačke ili mađarske nacionalnosti. Do Drugog svetskog rata.

Voždovac je, opet, lokalni klub sa periferije koga je pod svoje preuzeo Zdravković devedesetih godina i koji dvadesetak godina pokušava na različite načine da sazida novi stadion u Zaplanjskoj ulici u Beogradu. On važi za imućnog čoveka, ljubitelja skupih automobila i tenisa, a posao izgradnje stadiona prepustio je kompaniji svog strica Aleksandra Zdravkovića koja je registrovana u Lihtenštajnu kao Eurobau connect AG. Oni su godinama unazad pokušavali da dobiju dozvole za izgradnju novog stadiona i u većini slučajeva su bili odbijeni od Gradske uprave (govorimo o periodu od 2002. naovamo). Na kraju, njima su dozvole izdali u Ministarstvu za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine koje je predvodio Oliver Dulić, što je bio razlog za svađu između njega i Dragana Đilasa.

Tabloidi su protekle jeseni izveštavali o ovom slučaju, navodeći da će Dulića i za "taj slučaj goniti". On se branio stavom da nije mogao da zna šta sve potpisuju ljudi iz njegovog ministarstva. Prema drugoj verziji, navodno je Miodrag Rakić Miki, desna ruka Borisa Tadića i raniji sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost, naložio Duliću da Zdravkovićima izda dozvole za izgradnju objekta.

U aprilu 2013. godine glamurozno je otvorena robna kuća "Stadion", koja u svojoj osnovi spaja komercijalne sadržaje i čisto sportske predstave, donoseći, u malom, koncept koji su želeli da primene i Crvena zvezda i Partizan kada se govorilo o zidanju novih stadiona: to bi bila mesta gde se najmanje igra fudbal, i gde se svakodnevno kroz različite sadržaje "odvija život". Već u maju smo imali incident kada je jedna četvorogodišnja devojčica propala u garaži robne kuće jer objekat nije bio završen kako treba, ali, obećavaju investitori, sve će biti urađeno prema projektu i svakoga se dana čekaju preostale upotrebne dozvole.

KAKO TOLE KAŽE: Ako sve bude kako su u FSS-u planirali, Voždovac će za desetak dana biti domaćin Vojvodini u drugom kolu srpske Superlige. Na odluku da ovaj beogradski klub bude kooptiran u viši rang pobunili su se predstavnici Metalca iz Gornjeg Milanovca, koji imaju novi stadion, kao i predstavnici čačanskog Borca koji je bio jedno vreme stabilan superligaš. Međutim, ništa im nije vredelo.

Tomislav Karadžić Tole rekao je da misli kako bi Voždovac trebalo da bude prvoligaš, i to se i desilo. Sada nema puno vremena da se bilo ko bavi detaljima, da li je to regularno, da li je to kako treba, da li je samo Hajduk klub koji ne može da izmiri obaveze. Sada izgleda kao veoma važno da stadion na krovu "zaživi" jer je Karadžićeva "misija" bila da se stadionska infrastruktura u Srbiji poboljša da bi se napravili bolji uslovi za razvoj fudbala. Ove sezone bi svi trebalo da imaju stadione sa reflektorima da bi utakmice mogle da se igraju u terminima kada je dozvoljeno reklamirati pivo, a to je posle 18h. Kao da će time biti rešeni svi problemi i kao da će to dovesti više ljudi na stadione jer se, kao, sve to i organizuje zbog publike.

Hajduk iz Kule nije propao jer mu je nedostajalo dva i po miliona evra da vrati dugove ljudima kojima su bili obećani lokali na stadionu. Propao je jer to nikoga nije zanimalo u tom delu Vojvodine, odnosno ljudi koji žive u Kuli kao i oni koji žive u naselju Braća Jerković ne prepoznaju te klubove kao nešto što im pripada i za šta se treba boriti. Klubovi su "uzeti od naroda" kada su se u njima pojavili preduzetnici koji žele da pomognu, a na kraju vidimo da su oni u klubovima samo da bi uzeli. Lepota "malih klubova" je uvek bila u tome što su bili suštinski vezani za jedno mesto, za jedan kraj grada i bili su njegov simbol. Ljudi ili žive zajedno sa tim klubom, kao što je slučaj u Nemačkoj i Engleskoj na primer, ili tog kluba nema.

S druge strane, ovaj slučaj i ponavljanje odlaganja utakmice prvog kola između Javora i Crvene zvezde zbog Sabora u Guči pokazuju da je fudbalsko takmičenje u Srbiji još uvek daleko od regularnog. Oni koji vode fudbalsku organizaciju rekli bi da je i to bolje nego da se sve ugasi, ali je iz perspektive javnosti takav stav problematičan jer su takvo takmičenje i takva situacija zapravo generator previše loših stvari u Srbiji. Donacije "velikim klubovima", ili "gledanje kroz prste" velikim klubovima, iritira one manje klubove, ali i druge ljude u Srbiji koji vide da dok neko razmišlja o tome kako će preživeti sa dvesta evra mesečno, neki klubovi prosipaju stotine hiljada evra na ne zna se šta, a svakako ne na nešto što će široj zajednici biti od koristi.

Stav države da se od ove godine jednako daje Partizanu i Zvezdi ne znači mnogo, štaviše, izaziva ogorčene reakcije naročito ljudi iz Partizana, koji je dominantan u svim sportovima poslednjih dvadesetak godina. Sa ustoličenjem Aleksandra Vučića kao najmoćnijeg čoveka u Srbiji, kao da je zavladala panika među članovima Partizana koji su bili državno mezimče godinama unazad.

NIŠTA BEZ VUČIĆA: Zato ne čudi reakcija Duška Vujoševića, trenera KK Partizana i predsednika Sportskog društva, koji tvrdi da postoji urota protiv Partizana kao takvog a na račun pomaganja Zvezdi. Vujošević direktno "proziva" Aleksandra Vučića da želi da uništi Partizan time što im je blokiran račun, a da u isto vreme daje sve Crvenoj zvezdi. On je, čini se, samo u jednom u pravu: klubovi su vlasništvo države i država bi trebalo o njima da se formalno stara određujući kriterijume za finansiranje i način kontrole potrošnje.

KK Partizan duguje na ime poreza oko milion i po evra, što za državu nije neki trošak i verovatno je moguće to otpisati. Ali bi onda trebalo javno reći kolike su plate članova uprave, trenera i igrača pa bismo došli do toga da bek Partizana ako nije reprezentativac ne može da ima mesečno veću platu od 400 evra. Isto važi i za fudbalere Zvezde ili bilo kog drugog kluba. Neverovatno i nelogično zvuči da neki tim duguje milione evra, a da ima stotine hiljada evra za plate igrača i trenera.

Da li bi onda neko mogao da govori o osvajanju titula, o svetloj tradiciji, o ponosu, o ambasadorima Srbije u svetu?

Dok država ne donese odluku na koji će način tretirati vrhunski sport u Srbiji, susretaćemo se sa ovakvim pričama. U međuvremenu, lokalni klubovi će nestajati jer se "njihova baza" mnogo brže topi od one koju imaju "velikani". Do nekog srećnijeg vremena nagledaćemo se i naslušati priča o preduzetnicima koji žele da pomognu i o zaslugama za narod koje neki klubovi imaju kao nosioci slavne tradicije. U stvarnosti toga u Srbiji gotovo i da nema i zato nema ni publike – ili se želi samo ona publika koja sutra može da pomogne na nekim izborima. Cilj mora biti: civili na tribinama, profesionalci i entuzijasti u klubovima.

To je sve.

Slobodan Georgijev