VREME 1181, 22. avgust 2013. / SVET
Građanski rat u Egiptu:
Smrt na Nilu
"Demonstracije su u poslednjih par dana utihnule, ali je atmosfera u gradu teška", kaže u telefonskom razgovoru za "Vreme" Hoda Baraka iz Kaira. "Ulice na kojima se živelo 24 sata prazne se zbog policijskog časa već oko pet ili šest sati po podne, grad je neprirodno tih, ljudi se kreću brzo i trude se da se što pre sklone. Kairo je ogroman i demonstracije i sukobi su se odigravali samo u nekim centralnim delovima, u ostalima je bilo mirno, ali ljudi su uplašeni zbog nasilja"
U prethodnih desetak dana već mesecima nemirni Egipat je utonuo u krvavi haos koji se slobodno može nazvati građanskim ratom. U zoru, 14. avgusta, egipatske snage bezbednosti krenule su u akciju slamanja protesta pristalica svrgnutog predsednika Mohameda Morsija, koje su nedeljama bile utaborene na dve lokacije u Kairu, koristeći buldožere, suzavac i bojevu municiju. Posle celodnevnih sukoba, policija i vojska su ovladale trgom Al Nahda u blizini kairskog univerziteta i trgom ispred džamije Rabia al Adavija u delu grada poznatom kao Nasr siti, ali rezultat "čišćenja" bio je najkrvaviji dan u novijoj istoriji Egipta.
Prema navodima Ministarstva zdravlja, u sukobima u Kairu poginulo je 638 osoba, a više od 3.500 je ranjeno, ubijena su 43 policajaca. Muslimansko bratstvo, čiji pripadnici i simpatizeri su činili većinu demonstranata, saopštilo je da je ubijeno više od 2000 ljudi. Među poginulima su i četiri novinara koji su izveštavali sa protesta, kao i sedamnaestogodišnja ćerka jednog od uhapšenih lidera Muslimanskog bratstva, Mohameda el Beltagija. Sukobi su izbili i u Aleksandriji i još nekoliko gradova.
Svet je šokiran posmatrao prizore stravičnog nasilja, ali samo uz formalne osude i rutinske pozive na dijalog sukobljenih strana, naročito od strane vodećih zapadnih sila. Mohamed el Baradej, potpredsednik privremene vlade koju je postavila vojska, podneo je ostavku uz reči: "Ne mogu da snosim odgovornost ni za jednu kap krvi." Ultrakonzervativna salafijska Partija svetlosti, koja je podržala vojni puč protiv Morsija 3. jula, saopštila je da privremenu vladu smatra odgovornom za "pokolje" u Egiptu.
Egipatska vlada nije se potresla zbog osuda, već je saopštila da je odlučna u nameri da se suprotstavi "terorističkim činovima" članova Muslimanskog bratstva, koje je optužila da su odgovorni za krvoproliće, pozivajući Morsijeve pristalice da "poslušaju glas razuma". Bezbednosne snage su dobile dozvolu da upotrebe bojevu municiju kako bi odbili napade na sebe ili javne ustanove. Proglašeno je vanredno stanje u Kairu i u deset egipatskih provincija, uveden je policijski čas kojim se zabranjuje kretanje od 19 časova do šest ujutro, piramide u Gizi i muzeji u Kairu i Aleksandriji privremeno su zatvoreni. Morsijeve pristalice su kao sipanje soli na ranu doživele pohvalu egipatske vlade snagama bezbednosti "za pokazanu uzdržanost".
DAN GNEVA: Portparol Muslimanskog bratstva Gehad el Hadad pozvao je na "marš gneva" u petak, 16. avgusta. "Protesti protiv vojnog puča počeće od svih džamija u Kairu i krenuti ka trgu Ramzes, posle molitve", napisao je Hadad na Tviteru. Izveštači su javljali da su ulice Kaira bile pune naoružane policije, vojske i oklopnih vozila, koji su opkolili glavne trgove, da su mnogi od demonstranata ispisivali svoja imena na podlakticama kako bi porodice mogle da ih identifikuju, ukoliko poginu. Usledili su novi sukobi u kojima je u Kairu, ali i drugim gradovima u Egiptu, poginulo najmanje 173 ljudi. Jedan od njih bio je Amar Badije (38), jedan od sinova vrhovnog verskog vođe pokreta Muslimansko bratstvo Mohameda Badija.
Drama na trgu Ramzes se nastavila i sledećeg dana, dok su snage bezbednosti opsedale džamiju Al Fatih, u koju se sklonio veliki broj Morsijevih pristalica. Mada su demonstranti i snage bezbednosti koristili vatreno oružje, makar taj sukob je završen bez velikog krvoprolića. Dok je policija izvodila Morsijeve pristalice, Morsijevi protivnici okupljeni ispred džamije udarali su ih štapovima i motkama vičući na njih da su teroristi, javio je izveštač agencije Frans pres. Državni mediji su javili da je veliki broj demonstranata koji su napustili džamiju odmah uhapšen, i da je posle dvodnevnih borbi uhapšeno oko hiljadu simpatizera Muslimanskog bratstva, a da je protiv 250 pokrenuta istraga zbog ubistava. Ukupan broj uhapšenih demonstranata procenjuje se na oko 4000, među njima veliki broj istaknutih lidera Bratstva.
Na ulicama je sledećih nekoliko dana vladalo relativno zatišje, bar u poređenju sa prošlonedeljnim nekontrolisanim nasiljem, ali atmosferu na ivici pucanja podgrevale su mnoge šokantne vesti, poput one da je 38 Morsijevih pristalica, koji su uhapšeni nakon "čišćenja" džamije Al Fatih, umrlo u kombiju kojim su prevoženi iz jednog u drugi zatvor. Vlasti tvrde da su zatvorenici uvukli jednog policajca u kombi i pokušali da ga koriste kao taoca, da bi se kasnije pogušili od suzavca koji je bacila policija. Muslimansko bratstvo navodi svedočenja svojih lekara koji smatraju da su zatvorenici ubijeni, da su na telima bili vidljivi tragovi mučenja i rane od vatrenog oružja.
U još jednoj užarenoj tački u Egiptu usledio je novi masakr: 25 policajca ubijeno je na Sinaju kada su napadači protivtenkovskim granatama iz zasede napali dva policijska minibusa. Na Sinajskom poluostrvu, gde su i ranije delovale ekstremne terorističke grupe, od svrgavanja Morsija su napadi na vojsku i policiju gotovo svakodnevni. Nivo nasilja i smrti u Egiptu je u prethodnim danima dostigao zastrašujuću tačku, prevazilazeći čak i vesti sa sirijskog ratišta, trenutno najtragičnijeg na svetu.
I Egipat i svet sa strahom čekaju naredne dane, jer je očigledno da ne postoje nikakvi pokušaji smirivanja situacije, naprotiv. Reklo bi se da se namerno povlače potezi koji izgledaju kao provokacija, kao da se vodi bitka do istrebljenja. Protiv Mohameda Morsija podignuta je nova optužnica, zbog koje mu je produžen pritvor za petnaest dana, počev od naredne sedmice. Morsi je ovoga puta optužen za saučesništvo u ubijanju i mučenju demonstranata tokom protesta ispred predsedničke palate početkom decembra 2012, kada je u sukobu između Morsijevih pristalica i protivnika ubijeno petoro ljudi. Morsi je ranije optužen za ubistva i napade na policiju početkom 2011. godine, u vreme pobune protiv tadašnjeg predsednika Hosnija Mubaraka, uz tvrdnju da su palestinski Hamas i libanski Hezbolah bili umešani u tadašnje Morsijevo bekstvo iz zatvora. Tom prilikom pritvor mu je produžen za 30 dana Mada niko ne veruje da je vojska uopšte nameravala da pusti Morsija, koji je uhapšen još na dan puča, 3. jula, ovako "dozirane" optužbe i neprestano produžavanje pritvora samo raspiruju bes njegovih pristalica.
ZABRANA I POSLEDICE: Vojska očigledno ima nameru da obezglavi Muslimansko bratstvo hapšenjima najviših ličnosti te organizacije. U utorak je uhapšen i Mohamed Badije, ideolog Bratstva, sa još dva istaknuta funkcionera organizacije. On je optužen da je odgovoran za smrt demonstranata prilikom ranijih demonstracija, a suđenje bi trebalo da mu počne 25. avgusta. Premijer tehničke vlade Hazem el Beblavi predložio je da se Muslimansko bratstvo raspusti. U bukvalnom smislu, Bratstvo je zabranjeno još 1954. godine, ali se poslednjih godina registrovalo kao nevladina organizacija. Nije jasno ni da li se pretnja zabranom odnosi i na Partiju slobode i pravde, političko krilo Bratstva preko koje je izašlo na prošle izbore, ali ukoliko bi ova organizacija bila zakonski raspuštena, mogla bi da bude konfiskovana sva imovina u njenom vlasništvu. Mada je egipatska vlada održala sednicu o krizi u zemlji na kojoj se raspravljalo i o zabrani Bratstva, novih informacija o tome nije bilo.
Saopštenja vlade sve više pokazuju da je ona samo privezak vojne hunte koji govori ono što vojska želi, a ta saopštenja deluju kao najava novih obračuna. Navodi se da vlada žali zbog gubitka života, ali se dodaje da će nastaviti da se čvrsto suprotstavlja terorizmu. Napomenuto je da će se razmotriti pravni status televizijske kuće Al džazira, koju je vlada optužila da ugrožava stabilnost. Egipatske vlasti osim katarske televizijske stanice optužuju i zapadne medije da pristrasno izveštavaju o događajima u Egiptu, kao da će saopštenja poništiti tragične slike sa ulica gradova ove zemlje.
Ritualne pomirljive izjave, poput one da će "članovi Muslimanskog bratstva koji nisu počinili nasilje moći će da učestvuju u tranziciji Egipta", ili reči vrhovnog komandanta vojske generala Al Sisija, koji je poručio Morsijevim pristalicama da za svakoga ima mesta u Egiptu i da vojska nema nameru da preuzima vlast, deluju cinično u svetlu svega što se dešava. Pretnje zvuče mnogo realnije, poput reči egipatskog premijera "da nema pomirenja sa onima čije su ruke uprljane krvlju i koji su krenuli oružjem na državu i njene institucije".
Očigledno je da je vojska krenula da se "gvozdenom pesnicom" razračuna sa Bratstvom, ali nije jasno otkuda verovanje da je konačni obračun uopšte moguć. Bratstvo je preživelo u prethodnim decenijama mnoge represije i opstalo (vidi okvir "Muslimansko bratstvo"). Na prethodnim izborima su partija Bratstva i Morsi dobili više od 14 miliona glasova, pa je jedini siguran rezultat sadašnjih sukoba dalje cepanje egipatskog društva na zaraćene strane. Sve i da nasilje utihne, prethodne nedelje su dodatno ruinirale egipatsku privredu, a socijalni gnev je bio mnogo jači podsticaj i za rušenje Mubaraka 2011. i za rušenje Morsija pre mesec i po dana, nego glad za političkim slobodama.
KONAČNI OBRAČUN ILI OBRAČUN BEZ KRAJA: Rat traje i na ulicama i u medijima. Iz vladinih medija pljušte optužbe na račun demonstranata za terorizam, nasilje, veze sa Al kaidom, organizovanja napada na crkve (vidi okvir "Kopti kao kolateralna šteta"). Pojavili su se brojni snimci demonstranata koji pucaju na policiju; Morsijeve pristalice insistiraju na snimcima brutalnog ubijanja demonstranata od strane bezbednosnih snaga. Obe strane optužuju jedna drugu da naoružavaju civile koji pucaju tokom demonstracija.
Protivnici vojnog udara najavljuju nove demonstracije, bez obzira na vanredno stanje i policijski čas. Tokom demonstracija na ulicama su, pored snaga bezbednosti, i Morsijevi protivnici koji se sukobljavaju sa njegovim simpatizerima, mada nije bilo masovnih "kontramitinga" koje je najavljivao "Nacionalni front za spas Egipta", koji je podržao vojni udar i svrgavanje Morsija. Front je izdao saopštenje u kome kaže da je egipatski narod ujedinjen s vojskom u borbi protiv vandala i terorizma.
Kao da nijedna strana nije svesna nesagledivih posledica daljeg srljanja u sukobe potpuno raspolućene zemlje, poput Mustafe Hijazija, portparola egipatskog predsedništva, koji tvrdi da su "Egipćani ujedinjeni protiv nasilja i terorizma više nego pre i da društvo nije podeljeno", ili šefa egipatske diplomatije Nabila Fahmija, koji je izjavio da postoji kriza, ali da je Egipat na dobrom putu, da će njegova zemlja nastaviti sa planom za izbore 2014. godine, čiji je nacrt izradila vojska. Kako će na te izbore izaći oni koji su prethodnih dana osetili brutalnost snaga bezbednosti, ko će verovati garancijama vojske da će izbori biti pošteni, zašto bi na izbore uopšte izlazili simpatizeri Muslimanskog bratstva kada su vojnim pučem izgubili ono što su na prethodnim izborima dobili, kako će "predstojeći egipatski politički sistem biti demokratski, otvoren za sve u skladu sa ustavnim pravilima koja će uskoro biti napisana", kako Fahmi tvrdi, ni on sam ni iko drugi nije objasnio.
Čini se da je Egipat nakon poslednjeg talasa brutalnog nasilja prešao tačku sa koje nema povratka, pa dijalog više niko ne pominje. "Nastavićemo da protestujemo", napisao je Gehad el Hadad, portparol Muslimanske braće na Tviteru. Mada El Hadad govori o mirnim protestima, sigurno je da će broj naoružanih ljudi na svakim budućim demonstracijama rasti, što garantuje dalje obračune sa mnogo žrtava, a već sada je u Egiptu procvetala svaka vrsta ekstremizma – verskog, sektaškog, političkog, do teškog kriminala koji se u takvim prilikama redovno okoristi situacijom.
Neko je na vesti o tragičnim događajima u Egiptu napisao gorak komentar, da sada u toj zemlji vladaju paradoksi jer "islamisti brane demokratiju a sekularisti vojnu huntu, dok jadni Kopti u zebnji čekaju rasplet, a gladna omladina sa obe strane je željna boljeg života". Umesto "mape puta" ka demokratiji, koju stalno pominje vlast u Egiptu, mnogo je izglednija mapa budućih sukoba, jer trenutno niko ne pokazuje želju da ih spreči.
Momir Turudić
| Muslimansko bratstvo Posle hapšenja Morsija i više čelnika Muslimanskog bratstva, najavljenih suđenja, ubijanja i pritvaranja hiljada članova i simpatizera, paljenja njihovih sedišta u mnogim gradovima, Bratstvo kao da se nalazi u otvorenom ratu sa vlastima u kome bije bitku za goli opstanak. Mada je 85 godina njegovog postojanja bilo obeleženo sukobima sa državom, deluje kao da Bratstvo nije do sada bilo na tolikim iskušenjima. Muslimansko bratstvo osnovao je u Egiptu 1928. Hasan al Bana, sa idejom da politički aktivizam kombinuje sa dobrotvornim radom, širi islamski moral, podstiče ljude da teže socijalnoj pravdi, iskorenjivanju siromaštva i korupcije. Brzo se ispostavilo da je Bratstvo rešeno da se bavi i drugim ovozemaljskim problemima, poput borbe protiv britanske kolonijalne vlasti. Isticalo je da su njeni principi demokratski, ali ti principi su uključivali stvaranje islamske države zasnovane na šerijatskom zakonu, a najpoznatiji slogani Bratstva bili su "Islam je zakon" i "Kuran je naš ustav". Bratstvo je brzo steklo simpatizere i ogranke širom Egipta, širinu delovanja pokazivalo je što je svaki ogranak kao bazu delovanja imao džamiju, školu i sportski klub. Zbog oružanih napada na predstavnike britanske vlasti Bratstvo je raspušteno 1948. godine, da bi ubrzo bilo optuženo za ubistvo predsednika vlade Mahmuda al Nukrašija. Mada je Bana odbacio odgovornost za to ubistvo, ubrzo je ubijen, veruje se od strane pripadnika snaga bezbednosti. Kada se 1952. kolonijalna vlast okončala vojnim pučem grupe mladih oficira, nova vlast je imala podršku Bratstva. Ironija je da je vezu između pučista i Bratstva tada održavao mladi oficir Anvar el Sadat, koji je postao predsednik Egipta 1970. godine, i koga je upravo Bratstvo ubilo 1979. godine zbog potpisivanja mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu između Izraela i Egipta. Medeni mesec između Bratstva i vojske vođene panarapskim snovima, na bazi sekularizma, brzo se završio. Posle pokušaja ubistva tadašnjeg predsednika Gamala Abdela Nasera 1954. godine Bratstvo je zabranjeno, a hiljade njegovih članova je završilo u zatvoru gde su mnogi mučeni. Međutim, Bratstvo je nastavilo da radi u ilegali, uz prećutnu saglasnost vlasti koja je valjda bila svesna da ga ne može potpuno uništiti. Jedna od najvažnijih promena unutar Bratstva bilo je prihvatanje učenja Saida Kutba, koji se zalagao za radikalnije metode borbe protiv zapadnih i "takozvanih" islamskih društava. Država je pogubila Kutba 1966. godine, ali njegovo učenje je nastavilo da živi. Kasnije su to učenje prihvatili i na svoj način primenili mnogi radikalni pokreti poput Al kaide, čiji je jedan od osnivača i sadašnji vođa Egipćanin Ajman al Zavahri, koji je Osamu bin Ladena upoznao u Avganistanu, gde su se zajedno borili protiv Sovjeta. Popularnost koju je pokret uživao u Egiptu i nekim drugim arapskim zemljama počivala je najviše na mreži humanitarne pomoći siromašnima, što ih je u očima stanovništva odvajalo od korumpiranih i bogatih predstavnika zvanične vlasti. Osamdesetih je Bratstvo u Egiptu, uz prećutnu dozvolu vlasti, počelo lagano da se uključuje u politički život. Kada su na izborima 2005. nezavisni kandidati Bratstva osvojili dvadeset odsto mesta u donjem domu parlamenta, Mubaraku je zazvonilo zvono za uzbunu pa su munjevito sprovedene ustavne reforme koje su zabranjivale političku aktivnost partija sa religijskom osnovom i nisu dozvoljavale "nezavisnim kandidatima" da učestvuju u izborima za predsednika. Kako god, Mubarak je pao posle masovnih protesta u februaru 2011. Bratstvo nije bilo u prvim redovima demonstracija, mada je u njima učestvovalo. U junu te godine Bratstvo je registrovalo Partiju slobode i pravde, a sebe kao nevladinu organizaciju, a partija je na tadašnjim izborima osvojila skoro polovinu sedišta u parlamentu. Na prvim slobodnim predsedničkim izborima 2012. godine pobedio je Mohamed Morsi, kandidat Bratstva. Tokom svoje kratkotrajne vladavine, Morsi i Bratstvo, sa ultraradikalnom salafističkom Partijom svetlosti, bili su pod udarom sumnji liberalne i sekularne javnosti, manjinskih verskih zajednica poput hrišćanskih Kopta, da promenom Ustava pokušavaju da islamizuju društvo. Protesti su se podigli i kada je Morsi izmenama Ustava hteo da sebi da veća ovlašćenja. Demonstracije su prerasle u sukobe pristalica i protivnika Morsija, uz mnogobrojne ljudske žrtve. Kada su u junu Morsijevi protivnici posle niza sukoba i demonstracija dali Morsiju ultimatum da podnese ostavku, a on to odbio, vojska je izvršila puč i 3. jula svrgnula Morsija. On je tada uhapšen, baš kao i mnogi lideri Bratstva, posle čega su usledile demonstracije njegovih pristalica i krvavi sukobi. U tim sukobima ubijen je i unuk osnivača Muslimanskog bratstva Haled Fernas Abdel Basit, sin Al Banine ćerke Hale. Sahranjen je u Kairu uz svog dedu. Kopti kao kolateralna šteta
Kada je koptski patrijarh Tavarados II podržao uklanjanje Morsija sa vlasti od strane vojske, Kopti su ekspresno od strane islamista bili osumnjičeni za podršku armiji. Mada poslednji događaji pokazuju da ni "međumuslimanske mržnje" trenutno ne manjka u zemlji, nije bilo potrebno mnogo da se gnev fokusira na Kopte. Među 90 miliona Egipćana Kopti su, kao hrišćani, manjina koja čini deset odsto stanovništva. Taj status "kapi u moru" nikada nije bio bez trzavica, ali su se incidenti umnožili kada su vlast osvojili islamisti, a eskalirali su posle Morsijeve smene.
Četrdesetak koptskih i katoličkih crkvi je opljačkano i zapaljeno u celom Egiptu, a 23 je razoreno u napadima u poslednjih nekoliko dana. Koptski verski lideri ističu da nikada toliko hrišćanskih crkava nije napadnuto u tako kratkom periodu. Vlasti za napade optužuju Muslimansko bratstvo, koje negira svoju umešanost i navodi da optužbe na njihov račun serviraju oni koji žele da opravdaju agresiju na demonstrante. Ima tvrdnji da snage bezbednosti namerno ne štite hrišćanske crkve i dopuštaju ekstremistima da ih napadaju, da bi to kasnije koristili u propagandne svrhe. |
foto: reuters Opomene Vašingtona ništa nisu pomogle. Niko se u Egiptu ni u čemu ne suzdržava. Ako je prilikom svrgavanja Morsija administracija Baraka Obame još nekako diplomatskim uvijanjem mogla da izbegne termin "vojni puč", beskrupulozna intervencija vojske protiv pristalica Muslimanskog bratstva širom delte Nila teško može da se nazove drugačije, nego krvoproliće, masakr, masovno ubistvo, ma koliko se nekome dizala kosa na glavi od svega što Bratstvo propoveda i za šta se zalaže. Egipatska vojska se držala principa: sklanjajte se sa ulica ili pucamo. Bela kuća u svetlu krvavih događaja proteklih dana zvuči sve manje verodostojno, dok se i dalje skriva iza uopštenih izjava, osuđuje nasilje na svim stranama, poziva na uzdržanost. Kako reče američki ministar spoljnih poslova Džon Keri: "Današnji događaji su žaljenja vredni i u suprotnosti su sa egipatskim stremljenjem ka miru, inkluziji i demokratiji". Ili pak jedan od Obaminih portparola Džoš Irnest: "Nasilje otežava put Egipta ka trajnoj stabilnosti i demokratiji i u suprotnosti je sa obećanjem prelazne vlade da će stremiti pomirenju". Ove izjave pokazuju do koje mere Amerika ne zna šta joj je činiti u Egiptu. Obama okleva jer je Egipat najvažniji saveznik SAD u regionu, vlast ima egipatska vojska kojoj Amerika godišnje stavlja na raspolaganje pomoć u iznosu od 1,3 milijarde dolara, a ako bi Vašington svrgavanje Morsija okarakterisao kao vojni puč, morao bi prema američkim zakonima da je obustavi. I odrekne se ono malo uticaja, koji još ima. Reakcija na medijske slike na kojima se vide gomile mrtvaca koje je pobila vojska bila je obustava isporuke četiri borbena aviona tipa F-16. Tek da se nešto uradi. Frustrirajuće za predsednika SAD je što njegova upozorenja vrh egipatske vojske očigledno ne shvata ozbiljno. Ministar odbrane Čak Hejgel i Džon Keri bili su u stalnom kontaktu sa egipatskim vlastima i vrhom vojske, republikanski senatori Lindzi Graham i Džon Mekejn pokušavali su da posreduju u Kairu. Sve bez uspeha. Uticaj SAD u Egiptu evidentno je srozan, a Bela kuća još uvek ne zna kako na to da reaguje. Pogotovo što Saudijska Arabija i neke druge konzervativne zalivske države nude egipatskoj vojsci da joj nadomeste američke milijarde, ukoliko to bude bilo potrebno. U američkim medijima poslednjih dana može se čuti i pročitati da su se SAD zapetljale u procep između "moralnih principa" i "strateških interesa", pri čemu strateški interesi naravno uzimaju prevagu. Otuda uzdržanost, otuda pokušaj da se održe koliko-toliko dobri odnosi sa obe strane. Rezultat: i jedna i druga strana kritikuju SAD, Barak Obama nema uticaja na egipatsku vojsku, a kamoli na Bratstvo. "Ponekad se odbijanje da se zauzme principijelan stav na kraju ispostavi kao najriskantniji kurs", piše politički vebsajt Dejli bist. Jer, postalo je bolno jasno koliko je predsednik SAD nemoćan pred krvoprolićem u Egiptu. Moguće je da će Obama pod pritiskom, pre svega američkih medija i javnosti, ipak u narednim danima egipatskoj vojsci da uskrati pomoć. "Odbijanje da se jasno osude povrede ljudskih prava je kako beskrupulozno tako i samouništavajuće", komentariše "Vašington post". A i posve je neprihvatljivo da neko bez posledica ignoriše upozorenje predsednika SAD.
Andrej Ivanji
EKSTREMNI TURIZAM: U hladu tenkova Bračni par sa dvoje male dece čeka u holu jedne beogradske agencije da otkaže letovanje u Egiptu. Započinju razgovor sa drugim parom, koji se interesuje da li će im i koliko novca biti vraćeno. Agencijski službenik za to vreme razgovara telefonom: "Imamo pune avione za Egipat. Bilo je nekoliko otkaza, ali ljudi uglavnom odlaze na letovanje." Za egipatski turizam, koji državi donosi više od deset milijardi dolara (do 20 odsto bruto domaćeg proizvoda), trenutna situacija je katastrofalna. Evropska komisija je usvojila novi set propisa o turističkim uslugama. Osim putnika koji su letovali preko turističkih agencija, ovi dokumenti štite i potrošače koji sami kreiraju svoj aranžman kombinujući ponude, ali i one koji zbog objektivnih okolnosti, kao što je slučaj sa Egiptom, žele da odustanu od putovanja. Ovi propisi štite i turističke agencije od nepotrebnih troškova. Tako je turistima iz zemalja Evropske unije, koji su procenili da je rizik puta u Egipat veliki, novac vraćen u celosti. Za ljude iz Srbije koji su planirali da letuju na severu Afrike, protekla nedelja bila je veoma konfuzna. Vanredno stanje u Egiptu proglašeno je 14. avgusta i od tada se agencije bore sa putnicima, a svi zajedno pokušavaju da svedu troškove na minimum. Ivana Z. je pre nekoliko meseci uplatila letovanje. Nakon što je na vestima čula da je u Egiptu zvanično proglašeno vanredno stanje, odlučila je da otkaže put. U petak, 16. avgusta, kada smo razgovarali sa njom, još nije dobila informaciju da li će joj novac biti vraćen. Međutim, iz agencije Argus turs, gde je Ivana Z. uplatila aranžman, rečeno nam je da će se novac putnicima vraćati samo u skladu sa Opštim uslovima putovanja. To podrazumeva određene vremenske rokove u slučaju otkaza puta, kao i da agencija ne nadoknađuje troškove koji su unapred plaćeni. Ovo je takođe zvaničan stav Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTE) i svih njenih članica. Do nejasnoća je došlo kada su se javili putnici iz agencija Tui i Sanlajn, kojima je novac u potpunosti vraćen, nakon što su odlučili da ne odu na letovanje. "Stav YUTE je drugačiji, ali naša odluka je samostalna. Naša agencija je od početka nemira u Egiptu odlučila da svima koji odustanu vrati novac. Radimo na svoju odgovornost, često i na svoju štetu", rekla je Ana Vukadinović, komercijalna direktorka Sanlajn i dodala da i njihova agencija sama pokušava da povrati unapred plaćene troškove. Uprkos uveravanjima Aleksandra Vučkovića iz Argus tursa, sa kojim smo razgovarali takođe u petak, da nove uplate za letovanje u Egiptu stižu svakog dana, ta agencija je ipak otkazala sve aranžmane za ove destinacije. Ivani Z. će biti vraćen ceo uplaćeni iznos. U mnogim agencijama u toku su promotivne ponude za Egipat, poput 329 evra za 14 dana, avionom. Letovanje na Crvenom moru jeftinije je nego ikada. Neki su zato politička previranja u Egiptu i haos u kome su se zatekle srpske agencije, odlučili da okrenu u svoju korist. Povoljnih ponuda u srpskim agencijama ima sve do sredine oktobra. U ponedeljak, 19. avgusta, u Ljubljanu se vratilo 180 turista koji su prekinuli letovanje iz bezbednosnih razloga. Sve agencije iz Slovenije su obustavile ponudu aranžmana, a istog dana je Nemačka donela odluku da do polovine septembra obustavi sve letove za egipatska letovališta.
Sanja Zrnić
|
