Pol Džadž, Britansko-srpska privredna komora:
Sto miliona evra za razvoj srpskih kompanija

"Evo, pogledajte na primer ovaj sok od borovnice", kaže ser Pol Džadž u razgovoru sa novinarom "Vremena", ispijajući jutarnju čašu soka. "On je veoma zdrav, a vi to ne možete da nađete nigde u Britaniji. Upravo to je primer da srpski proizvodi i te kako mogu da imaju prođu na britanskom tržištu"

U impresivnoj biografiji Pola Džadža, funkcija predsednika Britansko-srpske poslovne komore tek je jedna od mnogobrojnih – između ostalog, predsednik je fonda Schroder Income Growth, direktor je britanskog Servisa za akreditacije, kompanija Tempur-Pedic International i Abraaj Capital, a osim Britansko-srpske privredne komore, predsednik je i Britansko-Severnoameričkog komiteta, trusta Enterprize Education, Muzeja brendova i St Dunstan koledža.

"VREME": Od kada ste postali predsednik Britansko-srpske poslovne komore, izabrani su novi predsednik Srbije i nova vlada. Da li su ove promene dovele i do nekih promena uslova i mogućnosti za poslovanje u Srbiji?

POL DŽADŽ: Dobro je da je Srbija sada u stabilnom stanju, i da je nova vlada nakon rekonstrukcije sada spremna da nastavi dalje u ovom obliku. Naravno, jedna od najvažnijih stvari koje su postignute jeste dobijanje odobrenja za pristupanje pregovorima sa EU, time će Srbija dobiti još više kredibiliteta. Najavljene su promene i u ekonomskoj politici – kao i privatizacija, i one u velikoj meri tek treba da budu sprovedene, ali barem se sada vlada kreće u smeru u kom su se uspešno kretale mnoge druge zemlje pod komunističkim kišobranom u centralnoj Evropi.

Koje su najveće, a koje najčešće poteškoće u poslovanju sa kojima se u Srbiji sreću članovi vaše komore? Ima li pomaka u njihovom rešavanju?

Najpre da kažem da je Komora tu da bi povećala obim trgovine i investicija između dve zemlje. Kada je reč o trgovini, tu stvari idu dobro, ona je u porastu u prethodnih par godina, a kada je reč o investicijama – naravno, već postoje neke britanske investicije u Srbiji, ali trenutno čekamo od vlade listu od oko 70 projekata, u kojima bi učestvovala Velika Britanija. Takođe, kada je reč o finansijskim investicijama, postoji mnogo konsultanata i savetnika, bilo u londonskom Sitiju, sa finansijske strane, bilo sa tehničke strane, kada je reč o infrastrukturi ili arhitekturi.

Kažete da trgovina ide dobro, ali niste to isto rekli i za investicije. Postoje stvari koje tu baš i ne idu dobro?

Mislim da je studija Doing Business Svetske banke najbolji način da opišem kako svet vidi prilike za investicije u Srbiji. I premda se Srbija kotira dobro u nekim oblastima, postoje tri ili četiri stvari u kojima je ili pri dnu, a svakako u poslednjoj četvrtini svih zemalja na svetu. Reč je o građevinskim dozvolama, jednostavnosti plaćanja poreza, o takvim stvarima. I to su oblasti na kojima vlada zaista mora da poradi da bi olakšala ljudima da investiraju, i da bi obezbedila veću pravnu sigurnost.

Kako biste ocenili privrednu saradnju Velike Britanije i Srbije u poslednjih nekoliko godina? Da li postoje neke "netaknute" ili nedovoljno iskorišćene grane privrede kojima bi kompanije u Srbiji mogle da zainteresuju strane partnere, u ovom slučaju iz Velike Britanije?

Mislim da je privredna saradnja Srbije i Velike Britanije sada veoma dobra. Srpska vlada će održati investicijsku konferenciju u Londonu u narednih nekoliko meseci, doći će premijer i veći broj ministara. I mi smo uključeni u to – cilj nam je da tamo bude 200-300 britanskih investitora i poslovnih ljudi. Jasno je da Srbija ima mnogo mogućnosti – u oblastima poput poljoprivrede, na primer, ima veliki potencijal za razvoj i investicije, ali ima mesta i za već postojeće proizvode za koje postoji dosta kapaciteta u fabrikama. Bićemo tamo da pomognemo srpskim kompanijama da prodaju svoje proizvode britanskim supermarketima. Malopre smo pili sok od borovnice, koji je uobičajen u Srbiji, ali ne postoji u Britaniji, mada tamo možete naći plodove borovnice.

Privredu Srbije već dugo odlikuju recesija ili zanemarljiv privredni rast, velika nezaposlenost, korupcija, relativna pravna i imovinska nesigurnost, neefikasno pravosuđe, gotovo nepremostiva administracija... – ukratko, dosta neprivlačno poslovno okruženje. Koji su razlozi što su se članovi vaše komore ipak odlučili da posluju na ovom tržištu?

Kao što sam rekao, indeks Svetske banke pokazuje da Srbija ima sve te probleme, a isto tako i da ima mnoge mogućnosti. Imate dobro obrazovanu radnu snagu, izvanredne poljoprivredne potencijale, opcije outsourcinga za poslove na računaru, ili za sve druge poslove koji se po nižoj ceni mogu uraditi u Srbiji. Tako da ovde postoje mogućnosti, i nekim poslovnim ljudima ide zaista dobro. Naravno, kada imate ove probleme, to povećava rizik dolaska u Srbiju, ali ako istovremeno postoji i dobra komercijalna šansa, poslovni ljudi bi trebalo da mogu da naprave novac, i to i rade. Jasno je da su Srbiji očajnički potrebne investicije, novac koji treba da uđe u privredu, tako da je to korisno za obe strane.

Po vašem mišljenju, koliko kompanije iz Velike Britanije znače privredi Srbije, a koliko je to slučaj u obrnutom smeru?

Više je britanskih investitora u Srbiji nego obratno, ali kako se kompanije budu bolje organizovale, postojaće odlične šanse da srpske kompanije posluju sa Britanijom, verovatno inicirane izvozom, ali možda će poželeti i da investiraju u Britaniji, što bi, sa moje tačke gledišta, bilo veoma dobro.

Londonski Siti je, uz njujorški Vol strit, sinonim za finansijski centar sveta. Vi ste nedavno izabrani za šerifa londonskog Sitija, da li postoji interesovanje u Sitiju za malu privredu poput srpske?

Izabran sam za šerifa, što je nešto poput zamenika gradonačelnika londonskog Sitija i, očito, mnogo poslujem u Sitiju, kada je reč o finansijskim uslugama. Siti uvek traži nove prilike. Ono što bismo želeli da uradimo jeste da izdamo obveznice od oko 100 miliona evra u Sitiju i da taj novac bude investiran u srpske kompanije – kompanije koje žele da se prošire, ali ne mogu da dođu do sredstava putem banaka iz Srbije. Mogli bismo da stvorimo portfolio od 10-20 investicija sa tim novcem, koji bi mnogo pomogao srpskim kompanijama u oblastima o kojima smo govorili.

Koliko je verovatno da se to desi, postoje li neke prepreke?

Pričali smo sa EBRD i oni su obećali podršku, pokušali smo da nađemo i privatne investitore, i ako situacija u Srbiji nastavi da se poboljšava, postojala bi realna mogućnost da se to ostvari.

Dakle, po vama, stvari u Srbiji idu nabolje?

Da, naročito zbog pregovora o pridruživanju EU. Imidž Srbije izgleda sada mnogo bolje, svi problemi povezani sa ratom su sada zaista rešeni i to omogućava ljudima da posluju, bez takvih briga. Investitorska konferencija koju spremamo za par meseci zacementiraće taj bolji imidž, trebalo bi da dođe mnogo uticajnih ljudi, i onda je na srpskoj vladi, Privrednoj komori i kompanijama da ponude dobru listu konkretnih projekata, a ne samo generalne planove.

Radmilo Marković