Megatrendovi:
Čist vazduh i pametni frižideri

Predviđanje globalnih kretanja važno je kako za politiku tako i za industriju. Ko tačno pogodi i ko se prvi prilagodi, taj će da pobedi, a ključni pojam pritom postao je "megatrend"

Mesto događaja je veličanstvena dvorana poslovne zgrade hemijskog giganta. Bord direktora razvojnih odeljenja izlazi na scenu obasjanu profesionalnom rasvetom. Izvršni direktor odeljenja za istraživanja i razvoj otvara konferenciju tezom: "Izazovi budućnosti ne mogu biti rešeni bez hemijske industrije." Potom nabraja izazove, posebno one koji su u fokusu dotičnog giganta. "Danas ćemo predstaviti inovacije na kojima smo radili u cilju obezbeđivanja eko-efikasne konverzije i upotrebe energije", kaže, dok se iza njega pojavljuje prezentacija čiji je ključni pojam "megatrend", o kome se u poslednje vreme širom Evrope neprekidno razgovara.

U današnjem poslovnom svetu borba za profit sve više zavisi od spremnosti da se predvidi budućnost i na vreme daju odgovori na pitanja "izazova globalne ere". Pitanja adaptacijskih promena i megatrendova nalaze se na vrhu shematskih prikaza praktično svih razvojnih i istraživačkih odeljenja moćnih industrija. Šta nas čeka u budućnosti, vrlo očigledno nije glavobolja samo političkih moćnika, već se o tome staraju i glavešine globalnih kompanije poput Gugla, BASF-a, ili Mercedesa.

Planeta Zemlja ima ograničene resurse prirodnih minerala, energije, vode i izvora hrane neophodnih za opstanak ljudi na način na koji su do sada navikli. To jeste rutinska priča, ali naprosto presudno važna, jer oblikuje i budućnost i sadašnjost. Dok trenutna zanesenost evropskih rukovodilaca upravo tim megatrendovima utiče na razvoj industrije i savremene ekonomije, samo prividno daje odgovore na prastaro pitanje – šta nas čeka?

PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI: Megatrend je značajna promena funkcionisanja društva na svim nivoima koja će uskoro nastupiti: pre svega u ekonomiji, društvenim odnosima, ali i kada je u pitanju prirodno okruženje. Preciznije, megatrend se više odnosi na uzroke zbog kojih će se neka promena desiti, nego što je to koncept koji donosi konkretna rešenja određenih problema. Izazovi kao što su uvećanje broja stanovništva, unapređenje kvaliteta i dužine života, zagađenje životne sredine i promena političke moći, a pre svega rastući problemi izvora hrane, vode i energije su neki od uzroka budućih značajnih pomeranja koja će najviše uticati na način na koji svet funkcioniše. Ovi trendovi prisutni su već decenijama, ali znatno veći zamah će dobiti u narednih 15 do 20 godina.

Predviđanje budućnosti je nezavidan posao. Nebrojeno je primera koji su tokom istorije pokazali da se određena ekonomska ili tehnološka predviđanja nisu ispunila i da je civilizacija otišla u posve drugom pravcu. Na primer, mnogi su predviđali "kancelarije bez papira", a danas smo svedoci da se i pored elektronske pošte i računara papir troši više nego ikada. Međutim, neki trendovi ipak uspevaju da se nazru.

Broj ljudi na zemlji do 2030. popeće se na oko 8,3 milijarde (7,1 milijarda u 2012), a demografski trendovi pokazuju da će se poremetiti postojeći ekonomski i politički uslovi i odnosi u raznim zemljama. Na primer, migracija je znatno veća, što dovodi do brojnih pograničnih izazova. Jak faktor megapromena je i rastuća urbanizacija koja posebno utiče na sektor usluga, na proizvodnju i potrošnju vode i hrane i još više na zagađenje sredine. U naredne dve decenije obrazac urbanog rasta će izgledati upadljivo drugačije od načina rasta gradova s kraja 20. veka – dinamika koja je omogućila većinu od 27 današnjih megalopolisa (gradova sa populacijom većom od deset miliona). Te nove metropolitanske regije će se rasuti po multi-jurisdikcijama kreirajući megaregije. Projekcija je da će u narednih nekoliko decenija biti preko 40 binacionalnih i trinacionalnih metroregija.

Predviđanje budućeg razvoja jednako interesuje vlasti i velike privrednike. Tako se vlasti širom sveta, posebno zemalja u razvoju, spremaju da narednih decenija utroše preko 35 milijardi dolara na projekte javnih radova i infrastrukturu "pametnih" gradova. Sa ovako značajnim investicijama u infrastrukturu pametnih gradova u afričkim, latinoameričkim i posebno azijskim urbanim središtima, epicentar inovacija "pametnih" gradova će se spontano izmestiti iz zapadnih zemalja. Infrastruktura inteligentnih gradova predstavlja ogromno tržište za razne industrije, a posebno industrije informacione i održive tehnologije na kojima će se zasnivati razvoj megagradova. Tehnološke kompanije kao što su IBM, Majkrosoft, Intel ili Cisko već uveliko pregovaraju sa gradonačelnicima o programskim sistemima za rešavanje brojnih problema: od vodosnabdevanja, preko smanjenja zagađenja vazduha do regulisanja saobraćaja.

EVROPA ČISTOG VAZDUHA: Na ontološko pitanje "šta nas čeka" odgovore nude i evropski lideri fokusirani na pitanje čistog vazduha. Pored Kine, Evropska unija je najveći zagađivač ugljen-dioksidom. Prema istraživanju Saveza za zdravlje i okolinu iz Londona, zagađenost vazduha nosi sa sobom veću stopu prevremene smrti, nego gojaznost i alkoholizam zajedno. Istraživači ovog instituta ukazuju i na to da u Evropi trenutno ima duplo više astmatičara nego što je ih je bilo pre trideset godina.

Uprkos neslaganjima oko pitanja klimatskih promena, evropski i kineski lideri su ipak uspeli da se početkom ove godine dogovore o zajedničkim naporima za smanjenje emisije gasova staklene bašte. Pored strategije smanjenja zagađenja Projekat održivog okruženja EU i Kine ima za cilj da osnaži i ekonomsku saradnju dve zajednice i da osigura izlazak evropskih kompanija zelene industrije na kinesko tržište.

Upravo ta posebna politika EU prema klimatskim promenama doprinela je razvoju održivih programa. Evropska komisija je poslednjih godina posebno razmatrala strategije smanjenja zagađenosti vazduha po kojoj do 2050. EU planira da umanji emisiju ugljen-dioksida za čitavih 80 odsto od nivoa iz 1990, za šta će biti potrebna udružena akcija vodećih sektora: industrije, transporta, građevine i poljoprivrede. Čelnici EU smatraju da ćemo u društvu sa smanjenom emisijom ugljen-dioksida moći da živimo u manje energetski opterećenim objektima sa inteligentnim sistemima grejanja i hlađenja.

Da bi se omogućila ovakva tranzicija EU će morati da investira dodatnih 270 milijardi evra ili u proseku 1,5 odsto svog godišnjeg BDP-a u naredne četiri dekade. Plan je da se do 2020. otvori novih 1,5 miliona radnih mesta, što će biti moguće ako se porez na emisiju CO2 investira u smanjenje troškova radne snage. Energetska efikasnost će biti ključni pokretač ovakve tranzicije.

Postajući društvo smanjene emisije ugljen-dioksida, EU će moći da koristi 30 odsto manje energije u 2050. nego što je to bio slučaj u 2005. godini. Strategijama smanjenja zagađenja i kontrolom vazduha, lideri EU planiraju smanjenje broja astmatičara i pacijenata sa respiratornim oboljenjima, što će uticati na smanjenje troškova zdravstvene zaštite. Do 2050. EU bi tako mogla da uštedi preko 88 milijardi evra.

TEHNOLOŠKI ODGOVOR: Odgovore na slična pitanja daju odeljenja za istraživanja i razvoj obrazovnih i industrijskih instituta kao što je onaj s početka teksta. Mnoge od neophodnih tehnologija već postoje, ali im je potrebno dodatno unapređenje. Ključni igrači u tom smislu su industrije informacione tehnologije, automatizacije, tehnologija resursa i tehnologija zdravlja.

Informaciona tehnologija ulazi u eru "velikih" podataka: rešenja za skladištenje i obradu velikih količina podataka, tehnologije društvenih mreža i spomenuti "pametni" gradovi. Ove tehnologije mogu postati važno sredstvo koje korporacije i vlade mogu koristiti za prikupljanje informacija o okruženju, ali i o pojedincima ili grupama. Kada vam je, na primer, frižider putem interneta umrežen u sistem neke velike prehrambene kompanije koja vam isporučuje namirnice, glavni izazov može biti razvoj neke vrste Orvelovskog sistema nadgledanja i kreiranja potreba.

Međutim, jedan megatrend uporno izmiče iz vidokruga moćnika: trend osnaživanja pojedinca. Rastuće nove tehnologije proizvodnje i automatizacije kao što je adaptivna proizvodnja (3D printing) ili robotika, imaju snažan potencijal da suštinski promene proces proizvodnje u celom svetu. U tektonskim ekonomskim promenama, pojedincima i malim grupama se pruža neograničena mogućnost pristupa raznim sajber instrumentima i biotehnologiji. Jedno je pitanje funkcionisanja sveta u kome svaki pojedinac može da napravi sopstveni model fotelje, a da pritom ne konsultuje stolara, a sasvim drugo što se 3D printing skice lakog naoružanja uveliko slobodno razmenjuju putem interneta.

Marija Nikolić