Smanjenje plata u javnom sektoru, povećanje niže stope PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto, restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija

Lazar Krsić

Vlada Srbije predstavila je u utorak 8. oktobra na otvorenoj sednici paket mera Mere je je obrazlagao ministar finansija Lazar Krstić naglasivši da one obuhvataju uštede u državnom budžetu, fiskalnu stabilnost i privredni rast. U izjavama za javnost on je govorio i o tome da bi bez tih mera Srbija banklotirala za dve godine.

Šest mera vlade:

• Smanjenje zarada u javnom sektoru za 20 odsto na primanja veća od 60.000 dinara, odnosno 25 odsto na plate iznad 100.000 dinara,
• povećanje PDV-a za neegzistencijalne proizvode sa osam na deset odsto,
• restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija,
• uštede u domenu roba i usluga,
• uzimanje jeftinijih kredita i
• poboljšanje poslovnog ambijenta

Smanjenje plata u javnom sektoru

Prva mera odnosi se na smanjenje plata u javnom sektoru od 2014. godine.

Iznosi preko 60.000 dinara biće smanjeni za 20 odsto, a preko 100.000 za 25 odsto. Preciznije, biće smanjivan samo deo plate koji prelazi navedene sume.

"To znači da će oni koji primaju 60.000 ili manje i dalje primati isto toliko, ko prima 70.000 primaće 68.000, ko prima 90.000 primaće 84.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500", rekao je Krstić i dodao da je ta mera neophodna dok se ne reformiše državna administracija.

Mesečna zarada predsednika Srbije, koja sada iznosi 150.000 dinara, iznosiće 129.500 dinara, a plata premijera Srbije, koja iznosi 172.488 dinara, biće nakon primene vladinih mera 146.366 dinara. Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović od iduće godine imaće platu nižu za 17.750 dinara, i iznosiće 121.250 dinara, umesto sadašnjih 139.000 dinara. Plata guvernera NBS Jorgovanke Tabaković biće manja za 120.761 dinar, odnosno iznosiće 430.286 dinara, umesto sadašnjih 551.047 dinara. Ministar finansija Lazar Krstić sada ima platu nižu od 100.000 dinara, pa će u njegovom slučaju biti primenjena niža stopa od 20 odsto smanjenja zarade, tako da će od iduće godine primati 90.956 dinara, umesto sadašnjih 98.694 dinara, izračunali su izveštači RTS-a

Očekuje se ušteda od 100 do 150 miliona evra (0,3 odsto BDP-a), što zavisi od procena broja zaposlenih u javnoj upravi. Prema podacima iz registra o zaposlenima u javnom sektoru na osnovu najnovije računice, tamo radi oko 660.000 zaposlenih, ali Krstić napominje da taj broj može na kraju da iznosi i 700.000.

Povećanje niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto

Druga mera odnosi se na prihodnu stranu budžeta - najniža stopa poreza na dodatu vrednost biće povećana za osam na 10 odsto za neegzistencijalne proizvode. Pored toga, pojedini proizvodi i usluge mogli bi da budu "premešteni" u kategoriju za koju se plaća veća stopa PDV-a od 20 odsto.

Pored toga, najavljuje Krstić, radiće se na suzbijanju sive ekonomije, biće uvedeni jedinstveni elektronski poreski obrasci, onlajn kontrola fiskalnih računa, pojačana terenska kontrola, a biće obavljena i temeljna reorganizacija Poreske uprave.

Povećanjem PDV-a sa osam na 10 odsto, obrazložio je ministar, prosečna potrošačka korpa koja sada vredi 65.000 dinara biće skuplja za 450 dinara.

Krstić je naveo da bi uvođenjem ovih mera trebalo da godišnje bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, dok bi se još oko 150 miliona evra dobilo suzbijanjem sive ekonomije, šverca i nelegalne prodaje duvana.

Smanjenje subvencija, privatizacija 179 preduzeća

Treće mera odnosi se na restrukturiranje javnih preduzeća i smanjenje subvencija.

Budžet Srbije će na početku svake od naredne četiri godine biti u minusu od 200 do 400 miliona evra zbog dugovanja javnih preduzeća.

"Kroz proces restrukturiranja javnih preduzeća borićemo se da što manji deo tog duga pređe na državu, da ih dovedemo u stanje da ih sami servisiraju, ali je realno stanje da će veliki deo tih dugova preći na državu", naveo je ministar. Kako je dodao, problem je ono što je već učinjeno i što ćemo morati da platimo u naredne četiri godine.

On je najavio završetak privatizacije 179 preduzeća i restrukturianje kojim bi se, kako je rekao, uštedelo 300 miliona evra do 2017. godine. "To je najveća ušteda u našem budžetu i čini oko jedan odsto BDP", rekao je Krstić na sednici vlade.

Navođeći da su subvencije u Srbiji dvostruko, a možda i trostruko veće nego u evropskim zemljama, Krstić je podsetio da je Srbija krenule ka EU u kojoj "nemate pravo da dajete državnu pomoć osim, recimo, poljoprivredi i železnici". To moramo eliminisati ako hoćemo u EU, naglasio je Krstić i upozorio na netransparentnost i činjenicu da novac završava tamo gde postoji bliskost sa političkim sistemom koji je na vlasti, što se, kako je istakao, mora promeniti.

Ministar finansija je naveo da će privredi biti i dalje dostupni subvencionisani krediti, mada u nešto smanjenom kad je reč o investioranju i zapošljavanje.

Kako je rekao, u Srbiji oko 40 odsto privredne aktivnosti čine ogromni sistemi a neki su i nosioci srpske privrede, zbog čega je razumljiva obaveza da se kroz proces restruktuiranja prođe, ali, kako je istakao, uz odgovornost da se to sprovede na način da što više tih sistema ostane na nogama i da se restruktuiraju uz pomoć stranih kredita ili finansijsku pomoć države uz što manje otpuštanje radnika.

Ministar nije mogao da predvidi rezultate ni dinamiku restruktuiranja, ali je rekao da je uveren da će do 2017. godine biti ostvaren efekat od najmanje 300 miliona evra, što čini jedan odsto BDP i što predstavlja najveću uštedu od svih.

Uštede u domenu robe i usluga

Sledeća mera odnosi se na uštede u domenu robe i usluga. Krstić napominje da su sva ministarstva dobila zadatak da sama odrede koje će uštede napraviti u okviru deset odsto sniženja cena robe i usluga.

"Možda to nije bilansno najefektnija mera, ali je zato manje bolno i pokazuje disciplinu, kao i želju da se promeni svest i odnos svih nas prema državnim parama, najpre nas u Vladi", rekao je Krstić, koji očekuje da se na taj način uštedi 30 do 40 miliona evra.

Uzimanje jeftinijih kredita

Kao jednu od mera, ministar finansija najavio je i korišćenje jeftinijih kredita, do kojih ćemo, kako je rekao, doći pre svega bilateralnim kontaktima i diplomatskim vezama.

"Tim načinom mi priznajemo da smo bolesni i krećemo u ozdravljenje koristeći mere i političko jedinstvo koje stoji iza predloženih poteza", rekao je Krstić.

Poboljšanje poslovnog ambijenta

Krstić je najavio rad na znatnom poboljšanju poslovnog ambijenta, za šta je potrebno promeniti zakonsku regulativu, pre svega Zakon o radu čime bi bilo omogućeno fleksibilnije zapošljavanje i otpuštanje, i na pojednostavljivanju procedure za dobijanje građevinskih dozvola, promeni i modela infrastrukturnih investicija, poboljšanju ugleda i percepcije ambijenta.

"Moraćemo da promenimo model infrastrukturnih investicija, država više neće moći da bude finansijer, a jedan od modela biće javno-privatna partnerstva, pri čemu ćemo se truditi da što veći deo posla izvode domaće firme", rekao je ministar finansija.

Najavljujući da je nužno povećanje izdataka za socijalnu zaštitu najugroženijih i to za 50 odsto, a za šta je potebno 60 miliona evra, Krstić je najavio da slede i reforma državne uprave, uvođenje jedinstvenih platnih razreda i koeficijenata među različitim organima u vlasti.

Granica penzionisanja: 65 za muškarce i za žene, penali za ranije penzionisanje

Najavljene su izmene Zakon o državnim službenicima, nastavak reforme penzionog sistema kako bi se do 2020. približila granicu za penzionisanje za muškarce i žene i da, do tog roka, ona bude za žene 63 godine, a za muškarce 65 godina, uz penale za raniji odlazak u penziju i dalju indeksaciju penzija u 2015. i u 2016. od po 0,5 odsto dva puta godišnje.

Ukidanje poreskih olakšica

Navodeći da se razmatra reforma poreskog sistema, kao i ukidanje olakšica kod poreza na dobit preduzeća, Krstić je naglasio da su zdravstvo, školstvo i nauka stubovi održivog razvoja Srbije, i da zbog toga treba da imaju specijalan tretman, uz neophodnost da funkcionišu efikasnije.

VESTI U OGLEDALU Izvor: 10 novih mera štednje ako 6 usvojenih ne uspeju, NJuz net, 8. oktobra Amerika pozvala Lazara Krstića da im pomogne da izađu iz finansijske blokade SAD očekuju da Krstić od te zemlje ponovo načini najjaču svetsku ekonomiju VAŠINGTON/BEOGRAD, 6. oktobar 2013, (Njuz) – Američki Kongres pozvao je danas srpskog ministra finansija Lazara Krstića da dođe i pomogne im da izađu iz teške ekonomske situacije u koju je zapala ova zemlja. Blokada vladinih institucija, na prvi pogled nastala zbog neusaglašenosti Senata i Kongresa, svoje duboke korene vuče iz nagomilanih državnih dugova, a američka javnost jedini izlaz trenutno vidi u srpskom ekspertu koji se školovao u SAD. Američki mediji preplavljeni su tekstovima u kojima imaju samo reči hvale za ovog mladog stručnjaka. - Kongresmeni su čuli razne pozitivne priče o vašem ministru Krstiću, a ovde ga već svi zovu „genije sa Jejla". Svesni smo da ga vaša Vlada neće tek tako pustiti da ode sa važnog državnog posla i da ćemo za dozvolu morati da pitamo Aleksandra Vučića, ali mislimo da tu neće biti problema jer su Krstićevi rezultati već stabilizovali vašu ekonomiju. Mi znamo da Krstiću ne bi trebalo mnogo vremena da osmisli plan kojim bi nas izvukao iz krize, a očekujemo da će učiniti da Amerika ponovo postane najjača ekonomija sveta - rekao je u ekskluzivnoj izjavi za Njuz Džord Mekjuri, kongresmen iz Alabame. - Malo smo se raspitivali oko ovog mladog eksperta i saznali da voli da se vozi taksijem do posla, pa smo odlučili da mu ponudimo taksi sa kožnim sedištima koji bi ga svako jutro dovozio do Kapitol hila. Čuli smo da mu je i devojka genije, a pošto je njena oblast fizika, spremni smo da joj ponudimo posao u NASA, koja je takođe u blokadi i za koju se nadamo da će je izvući iz krize – potvrdio je ovaj američki kongresmen. Lazar Krstić se još uvek nije oglasio povodom poziva koji je dobio iz Amerike, ali kako Njuz nezvanično saznaje, on je spreman da pomogne zemlji u kojoj se školovao, ali tek nakon što prvo pomogne svim državama zahvaćenim ekonomskom krizom koje su ga pozvale. Izvor: Amerika pozvala Lazara Krstića da im pomogne da izađu iz finansijske blokade, Nuz net, 8. oktobra Povezani tekstovi: Zaokruživanje posebne stope poreza doneće dobrobit svima