Vlada Republike Srbije smatra da Jovanka Broz treba da bude sahranjena u Kući cveća, pored svog supruga Josipa Broza Tita

Jovanka Broz, supruga nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita umrla je u nedelju, 20. oktobra u 11.45 posle teške bolesti, u 89. godini života. Ona je na Klinički centar Srbije u izuzetno teškom stanju primljena 23. avgusta ove godine. Pre 22 dana priključena je na aparat za veštačko disanje, ali su otkazali i bubrezi i nastupilo je pogoršanje svih vitalnih sistema.

Vlada Republike Srbije smatra da Jovanka Broz treba da bude sahranjena pored svog supruga Josipa Broza Tita (u Kući cveća) i u tom smislu će doneti odgovarajuće odluke", navedeno je u vladinom telegramu. Sutradan, u ponedeljak 21. oktobra Vlada Srbije odlučila je da Jovanka Broz bude sahranjena u Kući cveća u Beogradu, u prostoriji pored one u kojoj je sahranjen njen suprug. Ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će Vlada u ponedeljak 21. oktobra formirati organizacioni odbor sa sahranu Jovanke Broz i odrediti mesto i datum sahrane.

Jovanka Budisavljević je rođena 7. decembra 1924. selu Pećanima, u Lici kao drugo dete u porodici Milana i Milice Budisavljević. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Majka joj je umrla pre rata. Njen otac je umro od tifusa, a brat Maksim je poginuo u partizanima a sestre su poslate u dom za nezbrinutu decu. Imovinu koju je njena porodica Budisavljević posedovala u selu Pećani u Lici spalile italijanske i ustaške snage.

U partizane je otišla sa 17 godina. Bila je borac Šeste ličke i Prve ženske čete. U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, a takođe je i nosilac Partizanske spomenice 1941. Bila je najmlađi major JNA, a kasnije je dobila čin potpukovnika JNA. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.

U Titovom maršalatu radila je od 1946. Negovala ga je tokom njegove bolesti nakon operacije jetre 1951.

Dvadesetosmogodišnja Jovanka i 32 godine stariji Tito i venčali su se 15. aprila 1952. u vili "Dunavka" u Iloku sa Aleksandrom Rankovićem kao mladoženjenim kumom i generalom Ivanom Gošnjakom kao mladinim kumom. Po jednoj verziji Jovanku je Titu preporučio Aleksandar Ranković moralizirajući da Tito treba da daje primer i kao porodični čovek, a po Drugoj Stevo Krajačić hrvatski, prvi načelnik OZNE, koji ju je posle rata bio poslao na jednogodišnji kurs na Akademiji za obaveštajce u Moskvi... Nakon svadbe poslana je u Rim kod ambasadora Vlatka Velebita u njegove supruge na obuku iz lepog ponašanja i izgrađivanja protokolarnih manira i držanja. Kao prva dama javnosti je predstavljena tokom državne posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna 1953. Govorila je engleski...

Tokom 1970-ih odnos Tita i Jovanke postao je tema oštrih političkih rasprava. Jovanka je tvrdila da je pokušavala da zaštiti svog ostarelog supruga od raznih agenata među njegovim saradnicima a njeni protivnici su tvrdili suprotno, da je ona ta koja radi protiv svog supruga i da sa generalom Đokom Jovanićem i srpskim generalima priprema puč, što po svoj prilici nije bilo tačno, već je rezultat fabrikacije.

Prema izveštaju iz 1988. godine napisanog za Predsedništvo SFRJ, između 1974. i 1988, najviši jugoslovenski forumi su na 59 sastanaka raspravljali samo o Jovanki. Po jednoj verziji u Savezu komunista Jugoslavije je bila osnovana specijalna komisija radi ispitivanja „slučaja drugarice Jovanke". Komisijom je predsedavao Rato Dugonjić, a u njoj su još bili Stevan Doronjski, Todo Kurtović, Fadilj Hodža, general Miloš Šumonja, Džemil Šarac i Ivan Kukoč. Po drugoj verziji kontraobaveštajna služba koju je tada vodio general Ivan Mišković dobila je zadatak da prati šta radi Jovanka. Po nekim tvrdnjama čak su je proglašavali za paranoičnu.

U javnosti se, međutim, često pominje verzija po kojoj iza izolacije Jovanke Broz stajali Stane Dolanc, Mitja Ribičič i Nikola Ljubičić.

Tokom 1975. godine Jovanka više nije bila prisutna tokom Titovih inostranih poseta. Jovanka je poslednji put viđena u javnosti 14. juna 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Za obavešteniju javnost bilo je intrigantno da nije putovala s Titom u SSSR, Severnu Koreju i Kinu 1978. Navodno je svoj polazak na taj put uslovljavala time da ne putuje visoki partijski funkcioner i predsednik Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka SFRJ (koordinator tajnih službi) Stane Dolanc, koji je inače bio pukovnik KOS-a. Tito je to odbio. Jovanka uskoro pada. Po nekim verzijama ona je u daljem toku Titovog života faktički bila u kućnom pritvoru, a Tito navodno više nije svratio u rezidenciju u Užičkoj ulici u Beogradu, već je za vreme sve ređih boravaka u Beogradu spavao u Kući cveća, u kojoj je i sahranjen.

Sa Titom se nije videla poslednje tri godine njegovog života. Za vreme Titog bolovanja nisu joj dozvolili da ga poseti, po svedočenju Titovog unuka sam Tito to nije dozvolio, a po drugim verzijama - nisu ga ni pitali - i Jovanka je vraćena u Beograd.

Na kratko se pojavila u javnosti tokom Titove sahrane početkom maja 1980. godine, vidno potresena.

Tri meseca posle Titove smrti 27. jula 1980. ljudi iz tajne službe su upali u njen stan u Užičkoj 15. Ispreturali su rezidenciju, konfiskovali Jovankinu imovinu i oduzeli joj lične stvari. Pretresali su čak i intimni veš u potrazi za poverljivim papirima. Ispraznili su njen sef. Tadašnja vrhuška je sumnjala da je neke papire poverila Indiri Gandi ili Sirimavo Bandaranaike. Posle je dobila nešto nameštaja, svoju odeću i deo nakita, ali kako je sama rekla, uglavnom bezvredne komade. Prisilili su je da se preseli u Bulevar mira 75, u vilu "Bor" od 750 kvadrata, zgradu u kojoj su smeštani oni koji čekaju na audijenciju u Belom dvoru, koja je polako propadala i urušavala se, u zgradu neuslovnu za stanovanje čiji je krov vremenom počeo da prokišnjava.

Mada je Skupština SFRJ donela poseban zakon o njenom statusu, takozvani "lex Jovanka", po kome je ona dobila platu u visini člana Presedništva SFRJ, ali faktički status Jovanke Broz poslednjim decenijama života nije bio regulisan. Dugo je živela bez ličnih dokumenata u zgradi neuslovnoj za stanovanje i nije mogla da ostvari svoja udovička, nasledna, imovinska i građanska prava. Svi pokloni koje je Tito dobio proglašeni su posebnim zakonom za državnu imovinu, što ona nije priznavala i tražila je da se Titova imovina podeli između naslednika, to jest nje i Titovih potomaka. (Ustavni sud je 2000. godine proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini kojim je imovina Josipa Broza proglašena za državnu. Tada je otvoren novi proces, u kome je iznova trebalo utvrditi šta su lične stvari bivšeg predsednika SFRJ. Taj proces još traje.

Nešto se promenilo nakon što je Jovanku početkom 2009. godine posetio ministar Rasim Ljajić. Ličnu kartu i pasoš Jovanka Broz je dobila tek 6. jula 2009, gotovo 30 godina nakon smrti njenog supruga Josipa Broza Tita.

d. c. v.

ŽENA O KOJU SU SE MNOGI OGREŠILI: Pravo na dostojanstvo građanke Broz, << VREME | BR 1182 | 29. AVGUST 2013.