Izložba – »Novi pogledi u kineskoj savremenoj umetnosti«:
Cinični realizam

U Beogradu je u toku reprezentativna izložba savremene kineske umetnosti na kojoj je zastupljeno šezdesetak dela nastalih u Kini tokom poslednje tri decenije u ključu političkog pop-arta i pravca koji se naziva "cinični realizam"

Šezdeset dela četrdeset najpoznatijih savremenih kineskih umetnika biće izložena do 15. novembra u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, bivšem Muzeju "25 maj", na izložbi "Novi pogledi u kineskoj savremenoj umetnosti". Beograd je, nakon Sofije, Bukurešta i Praga, poslednja odrednica njihove turneje po jugoistočnoj Evropi a ova izložba je jedan od prvih programa dogovorene trogodišnje saradnje između ministarstava kulture Kine i Srbije. Izložbu je osmislio jedan privatni kineski galerista. Njegovo ime je Šin Dong Čeng.

Šin Dong Čeng je jedan od prvih privatnih galerista u Kini – svoju galeriju i kolekciju savremene kineske umetnosti ima od 1999. godine. Kaže da dok nije otišao u Pariz na studije, nije ni znao šta je to privatna galerija, niti da tako nešto postoji. "U Evropi sam dosta naučio o tom poslu i o umetnosti, i s tim iskustvom se vratio u Kinu", kaže u razgovoru za "Vreme" Šin Dong Čeng. "Tada je u Kini bilo samo pet privatnih galerija i savremena umetnost nije imala mesto gde bi se pokazala, pa je malo ko i znao za nju. Ali ja i ostali iz prve generacije privatnih galerista pokušali smo da promenimo tu situaciju i hrabro smo otvorili svoje galerije – hoću da vas podsetim da je pre toga u Kini privatni biznis dugo bio zabranjen. Sada u Kini ima nekoliko stotina privatnih galerija. Ja sam zbog toga veoma srećan." Šin Dong Čeng je zatim postao jedan od prvih promotera kineske umetnosti u svetu. "Putovao sam po svetu, najčešće u Francusku, upoznavao važne umetnike i saznavao o radu muzeja i galerija. Kineskoj publici sam predstavljao inostranu, uglavnom francusku umetnost, a svetu sam prezentovao savremenu umetnost svoje zemlje. Organizovao sam više od sto izložbi, pored ostalih na Kubi, u Rusiji, Grčkoj i Francuskoj." Zbog svega toga, a u nameri da unapredi i promoviše savremenu umetnost, kinesko ministarstvo kulture ga je izabralo za predsednika asocijacije galerija. Sve to zajedno preporučilo je Šin Dong Čenga da u ime države predstavi savremenu kinesku umetnost Jugoistočnoj Evropi.

POSLE SOCREALIZMA: Autore i njihova dela za ovu izložbu Šin Dong Čeng birao je sam. Kaže da je Ministarstvo kulture moglo da odbije neki rad koji je on predložio, ali ne i da bira radove za izložbu. Sam je odredio i gradove koji će izložbu videti. Na pitanje zašto je odabrao baš ove, Šin Dong Čeng odgovara: "Zato što imaju istoriju koja mi je zanimljiva, i publiku koju bi zanimalo ovo što pokazujem. Za Beograd sam čak i lično vezan. Kad sam bio sasvim mali, 1977. godine, kroz moj rodni grad je prošao Tito, a mi deca smo ga pozdravljali na ulici. Mahali smo mu zastavicama i cvećem. I eto, sad posle toliko godina, ja sam u Muzeju ‘25. maj’, koji je izgrađen povodom Titovog rođendana, u blizini mesta gde je on živeo. I zato mene čini posebno srećnim što sam kinesku umetnost doveo baš ovde, u ovaj muzej, iako je do sada prikazivana u mnogim najvećim muzejima sveta."

Šin Dong Čeng kaže da savremena kineska umetnost izvan socrealističkog modela postoji od šezdesetih godina prošlog veka, ali je sve do 2005. godine imala status andergraunda: "Kad se svet zainteresovao za ovu formu savremenog kineskog stvaralaštva, država je, uvidevši uspehe koje kineski umetnici postižu na Zapadu, odlučila da socrealizam ne bude više jedini zvanični umetnički pravac, i počela je da pomaže razvoj industrije umetnosti", kaže Šin Dong Čeng. "Kada sam devedesetih godina počinjao da se bavim galerijskim poslom, umetnici su živeli veoma teško, ali sada od svog rada oni mogu dobro da žive, savremena umetnost postala je veoma moćna, i umetnici poseduju sve više i više slobode. Kina nije ono što je nekad bila, ovo je nova Kina. Kineski zid još postoji, i zauvek će postojati, ali samo kao kulturni spomenik, a ne kao granica sa svetom. Kina se otvara prema savremenoj umetnosti, svojoj i tuđoj."

Šin Dong Čeng je svestan činjenice da je pejzaž kojim dominira kineski zid još uvek osnovna asocijacija na kinesku umetnost: "Tako je i u Kini. I naš narod još ne poznaje svoje savremene umetnike, ne zna šta oni rade ni kako rade, iako kolekcionari plaćaju višemilionske iznose za radove nekih od njih. Kinezima nije poznata ni moderna umetnost uopšte. Trebalo bi organizovati edukaciju u zemlji."

POLITIKA SMEHA: Za ovu reprezentativnu izložbu Šin Dong Čeng izabrao je radove nastale tokom poslednje tri decenije: uljane slike, skulpture, fotografije, instalacije, dizajn, na kojima dominiraju politički pop-art i cinični realizam. Koje su teme savremene kineske umetnosti? "Umetnici se bave promenama ljudskih vrednosti i sveta, ističu razlike između komunističke ikonografije i konzumerizma, ispituju odnos Kine prema svetu", nabraja Šin Dong Čeng. "U svetu umetnici smeju da kritikuju vlast, ali u Kini još uvek – ne. Moraju da se poštuju stroga pravila ikonografije, pa ako neko, npr., naslika Mao Cedunga, mora da ga naslika nasmejanog. Ali, to ne znači da u savremenom slikarstvu nema društvene i političke kritike – ima je, ali nije direktna."

Na primer, Vang Guangi, rodonačelnik političkog popa, prvi je kineski umetnik koji je lik Mao Cedunga postavio u ironični kontekst, spajajući ga sa pop-artističkim predlošcima američke umetnosti. On u svojim radovima aplicira logotipove multunacionalnih kompanija (kao što je Dizni) na propagandni materijal iz vremena Kulturne revolucije. Na taj način spaja duh socrealizma sa novim vrednostima kineskog potrošačkog društva. Na svim kompozicijama Jua Minđuna, jednog od osnivača ciničnog realizma, glavni lik je umetnikov autoportret sa karakterističnim karikaturalnim osmehom. To je slikarstvo autoironije i narcisoidnosti, koje bi trebalo da izrazi optimistički izgled novih kineskih generacija.

Tradicionalna umetnost nije prognana iz savremene, kaže Šin Dong Čeng, samo je transformisana. Na primer, Hunag Jan je fotografisao bodi-art: pejzaž, tipičan kineski motiv, naslikan na muškim leđima; Šao Fan je dizajnirao stolicu od modernih materijala sa drvenim elementima karakterističnim za tradicionalni nameštaj.

Najrečitiji su radovi koji se bave promenama vrednosnog sistema. Braća Lu su skulpturu bebe koja leži na konzervama koka-kole i igra se konzervom švepsa, kojom kritikuju potrošačko društvo, nazvali Dobro došli, dobro došli. S namerom da istakne poplavu kiča u svakodnevnom životu Feng Zeng je uljanom slikom Portret Kineskinje predstavio devojku čija je lepota na granici prirodnog i artificijelnog, pa se ne zna da li je ona uopšte ljudsko biće. Čang Sjugong se vezom Dolari, dakle tradicionalnom tehnikom, bavi novim bogatašima i njihovom estetikom: ispred pozadine na kojoj je novčanica od deset dolara, srećni Kinez u jarko plavom sakou, beloj košulji, šarenoj kravati i s velikim prstenom u boji sakoa, drži slatku belu kudravu kucu. "Ovaj rad sam postavio preko puta Diznija kako bih istakao jedno od čestih pitanja današnjih kineskih umetnika: da li je novac nova ideologija", kaže Šin Dong Čeng. "Kineska moderna umetnost postavlja mnoga pitanja, ali ne nameće odgovore, već podstiče na razmišljanje. Mislim da to nisu pitanja samo kineskih autora – svaki današnji čovek ima potrebe da na njih odgovori."

Sonja Ćirić