Potraga za spomen-pločom Gavrilu Principu:
Nestala u vihoru

Dok u Nemačkom istorijskom muzeju tvrde da je spomen-ploča Gavrilu Principu uništena ili nestala za vreme ili neposredno posle Drugog svetskog rata, jedna fotografija u arhivu Nacionalne biblioteke Austrije tu teoriju dovodi u sumnju. Fotografija je datirana "oko" 1950. godine, a na njoj se vide troje ljudi koji stoje ispred Principove ploče. Dodatnu zabunu unosi podatak napisan uz fotografiju, da je, možda, napravljena u Sarajevu

Za "Vreme" iz Berlina

Prošlo je skoro sedam decenija od kako se Adolf Hitler ubio u svom bunkeru u Berlinu, a Drugi svetski rat je i dalje sveprisutan u glavnom gradu ujedinjene Nemačke. Međutim, ta prisutnost je danas negacija nacizma i svega za šta se on zalagao. Nekada je nacistički Berlin bio oblepljen plakatima koji pozivaju na Endlösung (konačno rešenje) i Endsieg (konačnu pobedu), parolama kao što je Ein Volk, ein Reich, ein Führer (Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa), sada osvetljeni bilbordi pokraj izloga "Max Mare", "Prade" ili "Dolce & Gabane" na svakom koraku pozivaju na toleranciju, jačanje demokratije, jednakost, upozoravaju da nacistički zločini nikada ne smeju da se zaborave. Na vratima alternativnih klubova često stoji poruka tipa "Rasisti i homofobi nisu dobrodošli", ili "Za pse je ulaz dozvoljen, za naciste nije". Obrazovni sistem i mediji Nemce podsećaju na užase nacističkog doba. Više od svega, poraz nacizma ogleda se u neverovatnoj mešavini rasa, religija i kultura, vidljivoj na svakom mestu.

Grad je prethodnih nedelja bio preplavljen i bilbordima i plakatima koji su pozivali na obeležavanje sedamdeset pete godišnjice Noći pogroma. Nacisti su u noći između 9. i 10. novembra 1938. godine uništili i spalili većinu od 1200 sinagoga i jevrejskih svetilišta, opljačkali na hiljade jevrejskih radnji, ubili preko 1300 ljudi, a oko 30.000 Jevreja poslali u koncentracione logore. Noć pogroma označila je početak sistematskog uništenja jevrejske populacije. Prošlog vikenda, u noći između subote i nedelje, poznate javne ličnosti Berlina predvodile su akciju čišćenja malih spomen-ploča zvanih Kamenje spoticanja (Stolpersteine), postavljenih ispred kuća i objekata uništenih u Noći pogroma, koji podsećaju na sudbine tada stradalih.

Reporteri "Vremena" bili su u potrazi za drugačijom pločom, iz drugog vremena, ali takođe sa jakim simboličkim značenjem i značajem. U atmosferi nemačkog pokajanja na ulicama Berlina, pokušali su da uđu u trag spomen-ploči Gavrilu Principu, koja veliča junaštvo i borbu za slobodu, a skinuta je u okupiranom Sarajevu. Nemački vojnici su je kao ratni plen odneli na poklon Adolfu Hitleru za njegov rođendan, 20. aprila 1941. godine. Hitlerov fotograf Hajnrih Hofman zabeležio je trenutak u kome Firer u svom komandnom vozu posmatra ovu spomen-ploču. "Vreme" je pronašlo i objavilo ovaj jedinstven, široj javnosti nepoznat dokument ("Vreme" broj 1191, 31. oktobar 2013), fotografiju za koju istoričar Kristofer Klark kaže da kao malo šta drugo "spaja Prvi i Drugi svetski rat" ("Vreme" broj 1192, 7. novembar 2013).

TRAGOM PRINCIPOVE PLOČE: Iz Hitlerovog komandnog voza trag ploče vodi u nekadašnji Arsenal (Zeughaus), odnosno Vojni muzej u Berlinu. Arsenal je 1945. godine teško oštećen tokom savezničkog bombardovanja, a posle rata našao se u sovjetskoj okupacionoj zoni, kasnije Istočnoj Nemačkoj.

Na bulevaru Unter der Linden, ispred nekadašnjeg Vojnog muzeja koji je posle ujedinjenja Nemačke 1990. preimenovan u Nemački istorijski muzej, kreću se hiljade posetilaca. To je svakodnevna slika, u nedelju je gužva bila veća nego obično, jer je ulaz besplatan. Među grupama turista nekoliko ekipa šibicara radi svoj posao, oglašavajući se na više evropskih jezika. Reke posetilaca ulivaju se u muzej, gde ih, odmah pored ulaza, dočekuje ogromna Lenjinova bista. Muzejska postavka je impresivna, na 8000 kvadratnih metara nalaze se desetine hiljada eksponata, ali među tim eksponatima nije i spomen-ploča Gavrilu Principu.

Na naše pitanje da li se ploča još uvek nalazi u muzeju, a ako tamo nije, da li postoji neki zapis gde je mogla da bude prebačena, dr Sven Liken u ime muzeja odgovora: "Kao što je već rečeno, ploča se više ne nalazi u našoj kući, ona bi bila i pre 1989 (pad Berlinskog zida, prim. aut.) lep eksponat. Nije postojao i ne postoji razlog da se uskrati posetiocima. U tom smislu, polazim od toga da je 1945, ili kasnije, uništena, možda jednostavno jer prilikom krčenja ruševina Arsenala nakon razaranja niko nije prepoznao njen značaj, ili nije umeo da pročita šta na njoj piše? Ili ju je možda Jugoslavija uzela. Već 1945. preko vojne misije. Ili je kasnije dobijena na poklon od DDR-a, Ulbriht je dao Titu? Moguće su mnogobrojne spekulacije. Mi, u svakom slučaju, ništa ne znamo. U dve zbirke kod nas, u kojima bi morala da bude, da postoji, svakako nije. O tome sam se raspitao."

UNIŠTENA...: Veliki broj eksponata nekadašnjeg Arsenala je tokom bombardovanja i čišćenja ruševina uništen ili je nestao u ratnom i posleratnom haosu. Nemački istorijski muzej je stoga sastavio katalog jednog dela izgubljenih objekata. U njemu se ne spominje Principova ploča, ali dr Gerhard Kvas, uključen u izradu tog kataloga, ukazuje na haotično izmeštanje muzejskog fundusa tokom Drugog svetskog rata još od kraja 1942. godine. On kaže da je s početkom savezničkih bombardovanja za direktore muzeja prioritet bio da pronađu sigurna mesta za skladištenje eksponata. Kako je Crvena armija napredovala, tako su upakovane muzejske eksponate, sklonjene iz Berlina, ponovo premeštali. Kvas navodi primer kako je 1944. godine od sedam vagona punih istorijskih dragocenosti, pet palo u ruke sovjetskih i poljskih trupa i tu im se gubi svaki trag. Tokom svih tih selidbi, nije mogla da se vodi precizna evidencija.

Vojni muzeji su u Hitlerovoj Nemačkoj bili pod direktnom partijskom kontrolom Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP). Uredbom iz maja 1946. savezničke okupacione snage su naredile da se "svi ratni muzeji i njihove izložbe na čitavoj teritoriji Nemačke zatvore i uklone". Berlinski Arsenal je zatvoren, a preostali fundus "bačen u staro gvožđe", navodi Kvas. Ovom uredbom bila je izuzeta samo vojna oprema pre 1850, čija bi umetnička i zanatska vrednost opravdavala da bude izložena u muzeju.

...ILI IZGUBLJENA: Da li je, međutim, originalna spomen-ploča u slavu Gavrila Principa zaista uništena? Sumnju u ovu teoriju izaziva jedna fotografija koja se nalazi u digitalnom arhivu slika Austrijske nacionalne biblioteke (www.bildarchivaustria.at/Pages/ImageDetail.aspx?_iBildID=1074592), koja je datirana "oko 1950. godine", a na kojoj se vidi troje ljudi sa šeširima kako stoje pred spomen-pločom Gavrilu Principu o kojoj je ovde reč. Fotografija je zavedena pod naslovom "Spomen-ploča atentata u Sarajevu", pod rubrikom "mesta" (u potpisu fotografije na nemačkom stoji "mesta", u množini, a ne "mesto" nastanka) zbunjujuće je navedeno "Sarajevo". Autor je poznati austrijski fotograf jevrejskog porekla rođen u Hanoveru Albert Hilšer (Albert Hilscher, 1892–1964).

U centrali nemačkih socijaldemokrata, modernom zdanju poznatom pod imenom Kuća Vilija Branta, u kome se upravo vode koalicioni pregovori o budućoj nemačkoj vladi, bili su iznenađeni fotografijom koju je objavilo "Vreme". Bio bi to sjajan politički gest, kada bi Nemačka spomen-ploču Gavrilu Principu mogla da vrati Sarajevu i to u oči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, glasio je jedan od komentara.

Andrej Ivanji, Momir Turudić