Sebastijan Fetel, prvak F1 četvrti put:
Blagoslov ili prokletstvo

Kada je u drugom delu sezone dobio novi bolid, pobedio je u preostalih deset trka. Postao je najmlađi četvorostruki prvak F1. "Sebastijan Fetel je više prokletsvo, nego blagoslov", pisao je nemački "Cajt", jer trke gube draž, pobednik se zna unapred. Koliko zahvaljujući vozaču toliko i zbog superiornosti tima Red Bula

Sa 26 godina osvojio je i četvrtu titulu svetskog prvaka Formule 1, oborio pregršt rekorda, jer ima "sve što treba Formuli 1 – pamet, brzinu u donošenju odluka i iznad svega je veoma, veoma brz na stazi". Tako je pre više od jedne decenije procenio lovac na talente koji je doveo Sebastijana Fetela da bude jedan od mladih vozača u tada tek ustanovljenom "Programu za razvoj vozača" ekipe Red Bul. Kada je počeo, iako sam tada već imao "staž" u praćenju i pisanju o trkama F1 – nisam stekao utisak da je reč o "izuzetnom" talentu, zato valjda i nisam headhunter. Smatrao sam Fetela drčnim arivistom, momkom koji isuviše srlja, čiji pogrešni potezi mogu drugim vozačima da upropaste trkanje, hoću reći da je sklon glupostima u trkanju jedan na jedan, a nešto mi je isuviše ličio na Mihaela Šumahera… Ako razumete šta hoću da kažem.

Ajmo redom. Počeo je u kartingu, onda formula BMW, gde je 2003. bio najbolji novajlija. Čini se da je već tada shvatio šta može, jer je sledeće godine u tom takmičenju pobedio u 18 od 20 trka. Posle povrede Roberta Kubice, Fetel ga je zamenio na trci za Veliku nagradu SAD u Indijanapolisu osvojivši osmo mesto i svoj prvi bod. To mu je donelo stalni ugovor sa Red Bulom, ali u njihovom "drugom timu" – Toro Roso. Početničke greške, nekoliko karambola i pogrešnih poteza koje je tada učinio nisu obeshrabrile šefove, mada mu je sve to donelo negativan imidž i među starijim vozačima, ali i među novinarima. Možda je najbolji primer trka u Suzuki 2007. kada se novajlija Fetel, tada u Toro Roso timu, toliko bio "napalio" da se domogne podijuma da je (valjda) misleći samo na to, iz čista mira, potpuno nepotrebno udario kalpiš Marku Veberu dok su vozili iza sigurnosnog automobila, pa su obojica ispali iz trke. Po povratku u boks, Australijanac koji je do sudara bio na drugom mestu, nije birao reči i toliko je nagrdio Fetela da se ovaj obliven suzama vratio u svoju garažu. Taj sukob odredio je ono što je došlo kasnije, njihov obostrani animozitet u zajedničkom timu.

Posle petog mesta u Monaku 2008, u Monci je osvojio prvo startno mesto, a potom i pobedio "sjajnom vožnjom u bolidu u kome je realno mogao da računa na poziciju ispod desetog mesta". Na kraju sezone bio je osmi u generalnom plasmanu što mu je donelo ugovor sa ekipom koja je tada krenula u ekspanziju i koju su poznavaoci smatrali jednom od najozbiljnijih konkurenata tih godina dominantnom Ferariju i Mihaelu Šumaheru. Tri pobede u prvoj sezoni, Šangaj, Silverston i Suzuka, najavili su da je "novi šerif stigao u grad".

Ipak, ne umanjujući veštinu, brzinu i rezultate najmlađeg četvorostrukog šampiona Formule 1, mislim da je uspeh Sebastijana Fetela, kao onomad Šumahera i Ferarija, većim delom zasluga dominacije tima Red Bul i slabosti ostalih koji nisu imali dovoljno znanja i novca da ih prate. Pokazao je to i početak sezone 2013. kada novi bolid za Fetela još nije bio spreman i kada je bio egal sa ostalima. U prvom delu sezone parirali su mu pobedama Raikonen (Lotus), Alonso (Ferari) i Hamilton i Rozberg (Mercedes). U novom bolidu Fetel je šampionski niz započeo u Belgiji, a onda pobedio na svim trkama do kraja sezone – ukupno deset.

Iza Fetela stoje dva najveća mahera u ovom poslu – šef tima Kristijan Horner i sportski direktor Adrijan Njuji. Izraz "maheri" nisam slučajno upotrebio, jer je reč o ljudima koji, osim ogromnog znanja i iskustva, poštuju onu mangupsku da je sve što nije zabranjeno – dozvoljeno. Plešući po ivici žileta oličenih u tehničkim pravilima F1, njih dvojica su odmakli ostalima taman toliko da skockaju Fetelu bolid koji mu daje prednost, makar pola desetinke po krugu. Prvo mesto na startu je postalo fetiš, uslov za gotovo sigurnu pobedu. S druge strane, to je pokazalo i Fetelovu najveću slabost – kad nije na čelu u prvoj krivini, gubi ne samo hladnokrvnost i osećaj nadmoćnosti već i koncentraciju.

Četvorogodišnji trijumfalni niz Fetela ipak je i potvrda da dobre okolnosti traže i pravog realizatora za volanom. Da li će se uspesi nastaviti? Ne bi me začudilo da tako bude, mada… Svojevremeno je jedan znalac rekao da "vozač gubi sekundu po krugu kad dobije prvo dete", a Fetel će uskoro postati otac.

Dušan Radulović