Reagovanje:
Čovek za svačija vremena

"Savetnikove tajne na javnoj sceni", Vreme br. 1197

Funkcija savetnika predsednika dovoljan je razlog da prof. Oliver Antić ne treba da bude žrtva medijske blokade. Ovih dana mediji su se njime uglavnom bavili kao članom i funkcionerom SNS-a koji je izašao iz stranke. Neposredno pre toga, o njemu se manje-više pisalo kao o nosiocu štafete koji je utrčao na Pravni fakultet i tamo, kao dobar đak pokojnog profesora Kurdulije, prepoznavao "negativne pojave" i još davnih sedamdesetih uvodio red. To je, inače, i nipošto samo na Pravnom fakultetu, bilo vreme uvođenja reda u već pomalo razbarušenom i razvaljenom samoupravnom socijalizmu posle 1968, a naročito posle Ustava iz 1974. godine. I da ne beše onog Domagoja Margetića, i celog tog političkog trilera oko dešavanja unutar SNS-a, gde je neupućenome teško dokučiti ko su bili lopovi a ko žandarmi, možda se niko ne bi ni setio Pravnog Savetnika. A taj profesor, kao nekakva paradigma "vaninstitucionalnih procesa" i "vaninstitucionalne pravde" (T. Skrozza) zaslužuje da se na njega podseća s obzirom na njegov višegodišnji doprinos uvođenju reda i poštovanju zakona, i njegov humanizam koji kao predsednik Komisije za pomilovanja predsednika države ispoljava prema čoveku koji je pravosnažno osuđen na 40 godina za teška ubistva.

Tamara Skrozza je prikupila i pedantno popisala razne njegove izjave, stavove i postupke iz nezaboravnih devedesetih. Dopunila bih, da se ne zaboravi, njen spisak sa još nekoliko podataka i jednom ispravkom: pored pomenutih profesora, Vladimira Vodinelića, Vesne Rakić-Vodinelić, Vojina Dimitrijevića i Dragora Hibera, ali ne i Koste Čavoškog, dekan Oliver Antić je najurio i prof. Dragoljuba Popovića, koji je pet, šest godina kasnije imenovan za sudiju Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Desilo se to imenovanje 2004, što je propust koji bi danas bio nezamisliv. Savetnik predsednika to bi svojim nespornim autoritetom sigurno sprečio. Izgleda da ćemo po isteku Popovićevog mandata 2014. u tom sudu ostati bez sudije iz naše zemlje, jer su se nenadležnim za predlaganje njegovog naslednika proglasili kako Ministarstvo za spoljne poslove tako i Ministarstvo pravde, iako je Srbija proporcionalno broju stanovnika na vrhu top-liste predmeta koji se nalaze pred tim sudom. Biće da nema odgovarajućih kadrova, bar ne među politički podobnim, a za političku podobnost, nekad klasnu a posle nacionalnu, prof. Antić je izuzetan višedecenijski stručnjak.

Dalje, sa Pravnog fakulteta pod upravom Olivera Antića tada, 1998. godine, izbačeni su i prof. Mirjana Stefanovski, asistenti dr Milica Delević i dr Goran Svilanović. Zgroženi, Fakultet su svojom voljom napustili i prof. Gaša Knežević i dr Vladimir Đerić. Njihovi kasniji profesionalni uspesi, za koje sigurno nije zaslužan savetnik predsednika, poznati su i srećom do njih ne može više da dopre njegova duga ruka vaninstitucionalnih procesa.

Još je jednu tajnu na javnoj sceni pomenula Tamara Skrozza. I tu, nažalost, nemam nijedan sasvim proveren podatak da dopunim njen tekst. Profesor Antić je u aferi "Indeks" bio među profesorima osumnjičenim da su naplaćivali ispite. Godine 2010. ta je afera pometena pod onaj ogromni tepih, koji greje i od političkih i vremenskih nepogoda štiti mnoge aktere naše permanentne takozvane borbe protiv korupcije. Znamo ko je ubio Liberti Valansa (ali to je ipak samo film, fikšn), ali nikad nećemo saznati ko je ubio Džona Kenedija, ko je bio inspirator ubistva Zorana Đinđića, Slavka Ćuruvije, sudije Simeunovića... Stajem ovde, suviše je dugačak taj sumorni, sramotni spisak. Ali bojim se da nikada nećemo, u poređenju sa svim tim ubistvima, saznati čak ni jednu tako sitnu stvar – ko je i zašto zataškao aferu "Indeks" i ulogu pravnog savetnika u njoj. Bilo je to, podsećam, godine 2010. Ima li novinara-istraživača koji bi mogli da utvrde ko su bili tužioci, čime im je prećeno, koja je bila cena? Gubitak posla ili uspešno obavljen test iz političke podobnosti?

Kaže na kraju svog teksta Tamara Skrozza da joj se čini da vreme Olivera Antića tek dolazi. A ja mislim da nikad nije ni prošlo. Takvi kao što je savetnik predsednika ljudi su za svačija vremena. Namerno ne kažem "za sva" da ne bih uvredila one koji jesu ljudi za sva vremena – za razliku od Olivera Antića.

Branka Dimitrijević