Balkanski ratnici u Siriji:
Žeđ za smrću

"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada

Iz Sirije je na Fejsbuku pretio smrću doskorašnjoj direktorki novopazarske NVO Urban in Aidi Ćorović, ministru sigurnosti BiH Fahrudinu Radončiću i potpredsedniku srpske vlade Rasimu Ljajiću, jer su se obojica zalagala za usvajanje zakona o zabrani odlaska na strana ratišta. Portal Sandžakhaber je 2. januara preneo vest da je još jedan Novopazarac na sirijskom ratištu, Ebu Malik Es Sandžački, objavio da je Ganić poginuo. Ganić se, međutim, ubrzo oglasio preko svog Fejsbuk profila, navodeći da je poginulo ("šehadet postiglo") šest ljudi sa naših prostora. "Ja sam još tu a Allah najbolje zna razlog... Sa osmehom na licu zbog braće i tugom u srcu zbog mene jer sam još ovde...", napisao je tada Ganić. Novu, ovog puta tačnu vest o Ganićevoj smrti, uz fotografije njegovog mrtvog tela, ponovo je 8. januara na Fejsbuku objavio Ebu Malik.

Ganićeva smrt u Siriji je samo jedna od sličnih vesti koje već dve godine kruže po regionu. U maju je u Siriji poginuo još jedan Novopazarac, Eldar Kundaković. Mediji u BiH prenose procene bezbednosnih službi ove zemlje da je najmanje šest državljana BiH do sada izgubilo život na sirijskom ratištu. Prištinski list Koha ditore kaže da su u Siriji poginula četvorica kosovskih Albanaca, a Adis Salihović iz Rožaja (Crna Gora) ubijen je u istoj akciji kada i Eldar Kundaković. Tačan broj ljudi iz regiona koji učestvuje u borbama u Siriji nije poznat. U BiH procenjuju da ih je iz ove zemlje najmanje šezdeset, prištinski mediji pišu da u Siriji ratuje oko dvesta kosovskih Albanaca.

ZAKONOM PROTIV RATA: Za većinu "svetih ratnika" sa ovih prostora, prema poznatim podacima, zajedničko je nekoliko stvari – mlađi su od trideset godina, usvojili su ideje vehabija, na ratište odlaze preko Turske (oni koji ratuju za novac su u manjini). Mahom se pridružuju Frontu Al Nusra, jednoj od najekstremnijih grupa među ustanicima protiv Asada, povezanog sa Al kaidom. Iz Sirije se relativno često oglašavaju koristeći blagodeti interneta. U avgustu je, na primer, na internetu objavljen snimak iz Sirije na kome trojica vehabija iz Bosne i Heregovine pozivaju omladinu da im se pridruži u "džihadu na Alahovom putu".

O tome ko tačno ljude sa Balkana šalje na sirijske frontove ne objavljuju se precizne informacije, mada je očigledno da je taj odlazak organizovan. Kruže vesti o pripadnicima vehabijskog pokreta koji angažuju "džihadiste"; u BiH je više puta objavljeno da su centri za regrutaciju u vehabijskim komunama u Zenici, Travniku, selu Gornja Maoča, koje je 2010. godine bilo cilj velike policijske akcije. U svim zemljama regiona vlasti se žale da postojeći zakoni ne daju mogućnost sankcionisanja ovakvih postupaka, uz najavu zakonskih promena koje će tretirati odlazak u rat kao krivično delo. Takve najave stižu iz BiH, sa Kosova, a Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da se u predlogu izmene Krivičnog zakona nalazi član po kome bi organizatori koji regrutuju za ratišta bili osuđeni na pet, a mladići koji pođu u ratni pohod na tri godine zatvora. Postavlja se, međutim, pitanje: kako će pretnja zatvorom uplašiti onoga ko želi da žrtvuje život u svetom ratu, a takva je većina mladića koja kreće put Sirije.

Rasim Ljajić je povodom pogibije Mirze Ganića rekao da mu je žao i njega i njegove porodice, pominjući da je on treći dečak iz Pazara koji gine, a da nema reakcije islamskih zajednica (u Srbiji postoje dve), koje se "bave svim drugim stvarima osim verom". Na pitanje "Vremena" kakav je stav Islamske zajednice u Srbiji o činjenici da pojedini mladi ljudi iz Sandžaka odlaze u Siriju, i da li IZ u Srbiji ima saznanja ko su ljudi pod čijim uticajem se to dešava, Rešad ef. Plojović, direktor medrese Gazi Isa-beg u Novom Pazaru, odgovorio je da on, "kao čovek i službenik IZ, iskreno žali što pojedini mladi ljudi sa ovih prostora odlaze iz Sandžaka sa spremnošću da, ukoliko je potrebno, žrtvuju svoj život želeći da doprinesu borbi obespravljenih za svoju slobodu i osnovna ljudska prava. Smatram da je bitno da svaki Bošnjak i musliman iz Sandžaka ostane u svom mjestu i nastoji dati doprinos za bolju budućnost svog i svih naroda sa kojima dijeli životni prostor. IZ nema saznanja ko je posrednik u slanju mladih ljudi u Siriju, ali je ubjeđena da to znaju, da mogu i moraju znati državne službe, mislim na obavještajne i službe bezbjednosti." Plojović, između ostalog, misli da državne službe o tome "ne obavještavaju javnost i ne žele javno govoriti kako bi ministri poput Ljajića u Srbiji ili Radončića u Bosni mogli paušalno i neargumentovano optuživati IZ i njeno rukovodstvo za sve probleme, pa i ovaj… Državne službe su dužne dati odgovor na ovo pitanje, vladajuće garniture su dužne obezbjediti radna mjesta mladima Sandžaka i prosperitetnu budućnost u kojoj će mladi vidjeti mjesto za sebe. Nažalost, to se još ne dešava, a imajući u vidu ko čini vlast u Sandžaku slabi su izgledi da će to i biti."

MANIPULACIJA ISLAMOM: Sead Biberović, izvršni direktor NVO Urban in, kaže za "Vreme" da je gubitak mladog čoveka žalost i strašan događaj, ali da je suština u pitanju – ko ga je naterao da pogine. "Ne da se bori, nego da pogine, oni žele da poginu." Biberović kaže da ne zna konkretno ko u Novom Pazaru vrbuje mlade ljude za odlazak u Siriju, ali da veruje da su za to odgovorni i pojedinci iz Islamske zajednice u Srbiji. "Javna je tajna da je Zukorlić doveo vehabije ovde, ne kažem da on nagovara mlade da idu u rat, nije ni mogao da zna da će se zaratiti u Libiji i Siriji, ali ovo je posledica. Počelo je sa manjim incidentima od strane vehabija, najteži je u tom prvom talasu bio sprečavanje koncerta Balkanike 2006. godine. Od, iz ove perspektive, minornih incidenata, stiglo se do ugroženosti."

Biberović smatra da se na internet portalima koji podržavaju Zukorlića promoviše mučeništvo šahida. "Veličanje tih mladih ljudi je poluzvanična politika. Stvorena je takva atmosfera da će i oni koji ne misle tako, ako ih prozovu, reći ono što je opšteprihvaćeno o žrtvovanju, herojima koji su poginuli na Alahovom putu. Mislim da to nema veze sa islamom, to je pokušaj manipulacije islamom."

Biberović kaže da u širi kontekst onoga što se dešava spada i decenijsko veličanje zločina "druge strane" u proteklim ratovima u Jugoslaviji od strane ekstremista u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi, kao i sve izraženije siromaštvo. "Grad gde mladi ljudi ne uče, već mnogi kupe diplomu, ali znaju da neće ni sa tom kupljenom diplomom dobiti posao koji se deli samo po stranačkim linijama, plodno je tle za ekstremizam, i verski i svaki drugi."

Pojedini internet sajtovi na kojima se oglašavaju vesti iz Sirije smrt gotovo da reklamiraju. Sve pršti od pozivanja u sveti rat, slavljenja pogibija u borbi protiv nevernika (šiitskih alavita, jedne od sekti u islamu). U tim komentarima je, ipak, najmanje znanja o veri i spoljašnjem svetu, u koji spada i Sirija. Malo ko se od internet-ratnika osvrnuo na činjenicu da su Mirza Ganić i svi šehidi poginuli poslednjih nedelja pali u okršajima nekadašnjih saveznika (vidi okvir), koji su preko noći jedni druge proglasili za izdajnike i nevernike. U prljavom ratu poput onog koji se dešava u Siriji mesta za Boga nema, a profitiraju samo oni koji u taj rat šalju dobrovoljce.

Momir Turudić