Kriza u Ukrajini – Krim:
Pjervij raz, pjervij raz referendum, kontakt grupa patom

Dok diplomate uvežbavaju reprizu hladnog rata pričama o legalitetu i sankcijama, u senci Crnomorske flote Krim se odvaja od Ukrajine

Sada već relikvija bez praktičnog značaja na terenu, Viktor Janukovič se u utorak 11. marta u sali "Ametist" izložbenog centra "Vertol ekspo" u Rostovu na Donu ponovo obratio javnosti, citirajući prvi stih ukrajinske himne:

"Ще не вмерла України і слава, і воля."

Na konferenciji za štampu poručio je da ostaje jedini legitimni predsednik i vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine, da je siguran da se ukrajinski vojnici neće povinovati naređenjima kriminalaca, da su predsednički izbori u Ukrajini koji su zakazani za 25. maj apsolutno nelegitimni i nezakoniti i da će se on, čim okolnosti dozvole, a siguran je da će to biti uskoro, sigurno vratiti u Kijev...

Očito je da su Rusi pokazali Janukoviča samo da bi demantovali glasine da je umro od infarkta i da podsete zapadne partnere da je prekršen dogovor od 21. februara koji su garantovala tri zvaničnika EU i da je vlast u Kijevu za njih nelegitimna.

Janukovič nije pomenuo Krim, na kome se belodano pokazivalo kako kriza možda nepovratno razdire Ukrajinu.

DEKLARACIJA O KRIMSKOJ NEZAVISNOSTI PO MSP O KOSOVU: Pozivajući se na savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu od 22. jula 2010, Vrhovni savet (sovjet/rada) Krima doneo je 11. marta 2013. deklaraciju o nezavisnosti, jednu u seriji deklaracija kojima su kidane veze Krima i Ukrajine onom brzinom kojom su se na poluostrvu pod kišobranom ruske Crnomorske flote stvarale vojne, policijske i paramilitarne snage lojalne vlastima Krima.

Blokirane ukrajinske vojne baze su jednu za drugom preuzimale nove vlasti.

Pet dana pre toga, Krimski parlament obratio se predsedniku Rusije Vladimiru Putinu s molbom za uključenje poluostrva u Rusku Federaciju. Gradski sovjet Sevastopolja (koji ima status posebnog grada i nije u sastavu AR Krim) 6. marta takođe je doneo odluku o ulasku grada u Rusku Federaciju.

Ruski zvaničnici tretiraju krimske odluke kao legitimne, dok ih zapadne zemlje odbacuju kao aneksiju.

Krimski parlament je istog tog 6. februara doneo Odluku o raspisivanju referenduma za 16. februar na kome će na tri jezika (ruskom, ukrajinskom i tatarskom) biti postavljena dva pitanja:

Da li ste za ujedinjenje Krima s Ruskom Federacijom u statusu subjekta federacije?

Da li ste za uspostavljanje ustava iz 1992. i status Krima kao dela Ukrajine?

Biće važeća odluka koja dobije više glasova na referendumu, ako na njega izađe više od 50 odsto birača.

KIJEV PONIŠTAVA, ZAPAD PRETI, RUSI ĆUTE I RADE: Vlasti u Kijevu krimski referendum smatraju potpuno nelegitimnim, o čemu je Vrhovna rada Ukrajine 11. marta donela i odgovarajuću rezoluciju, u čemu ih podržavaju SAD i EU koje ih smatraju legitimnim.

Amerikanci, koji su do sada nove vlasti u Kijevu tretirali kao izraz volje naroda Ukrajine, dali su doduše prvu blagu izjavu kojom se nekako distanciraju od Desnog sektora, u Kijevu slavljenog kao čuvara revolucije. Ambasador SAD u Ukrajini Džefri Pajet je na konferenciji za štampu izjavio da ako Desni sektor hoće da ima odnose s ambasadom SAD, dužan je da javno izjavi – da neće koristiti jezik netrpeljivosti...

O LEGITIMNOSTI, PONOVO: U prvoj fazi "reprize hladnog rata" ispucani su stari argumenti iz novih pušaka o legitimnosti separatizma.

U tekstu Sovereignty vs. Self-Rule: Crimea Reignites Battle autor Piter Beker piše u "Njujork tajmsu" 8. marta kako je kosovska secesija od Srbije 1999–2008. stvorila dubok rascep između SAD i Rusije i kako se bivši rivali hladnog rata ponovo spore, ali ovaj put su uspešno promenili stranu: Rusija glasno proklamuje da Krim ima pravo da se otcepi od Ukrajine, dok su Sjedinjene Države to nazvale nelegitimnim.

Autor pominje različite američke stavove o nezavisnosti secesionista:

Čečenija? Ne.

Istočni Timor? Da.

Abhazija? Ne.

Južni Sudan? Da.

Palestina? To je komplikovano.

To je, kaže autor, akutno delikatna tema na Zapadu, gde Britanija želi da zadrži Škotsku a Španija želi da zadrži Kataloniju. Ruski zvaničnici su takođe kao primer naveli Škotsku, koja će uskoro glasati o tome da li da ostane u Velikoj Britaniji. Ali, američki zvaničnici napominju da nijedna strana sila nije poslala trupe u Edinburg da lokalnu vlast zameni svojom i organizuje glasanje ispred cevi pištolja. Kremlj, tvrde oni, pokušava da legitimiše invaziju i otimanje zemlje lažnim poređenjem sa situacijama poput Kosova (koju SAD opravdavaju represijom od strane Srbije).

Ruska glasila nabrajaju američke intervencije od Grenade do Iraka...

Na Perekopu kod Armjanska, na onom uskom komadu zemlje koji spaja Krim s Ukrajinom, vojnim posmatračima OEBS-a je 9. marta po četvrti put onemogućen ulazak na Krim. Oni su došli u Ukrajinu na poziv vlade u Kijevu, a Rusi su im preporučivali da se obrate vlastima na Krimu. Ove su htele civilne posmatrače OEBS-a na referendumu, a OEBS odbija da posmatra referendum koji zapadne zemlje i Ukrajina smatraju nelegitimnim.

Na drugom kraju Perekopa vozovi su kasnili zbog oštećenja električne mreže...

O SANKCIJAMA I OBRNUTO: Takozvani američki papir o diplomatskom rešenju ukrajinske krize pomoću kontakt grupe nije zadovoljio Kremlj i ministar spoljnih poslova Lavrov je o tome zvanično izvestio predsednika Putina u ponedeljak 10. marta, kada je objavljeno da američki državni sekretar Keri neće posetiti Moskvu.

Evropska unija je nastavila da priprema sankcije protiv Rusije isprobane na Srbiji i drugim inferiornim zemljama: zabrana putovanja za pojedine biznismene i političare, zamrzavanje imovine pojedinih ličnosti i druge restrikcije.

Do sada je u medijima bilo reči o tome da zbog gasa i veće trgovinske razmene Evropljani moraju prema Rusiji da budu pažljiviji od Amerikanaca, pošto Rusija samo sa Nemačkom ima trgovinsku razmenu vrednu 80 milijardi dolara godišnje, a s Amerikom ima razmenu u vrednosti 36 milijardi dolara.

Ruski eksperti, međutim, smatraju da ni SAD nisu mnogo imunije od Evropljana na mogući ruski odgovor, pošto Moskva svoje devizne aktive drži u dolarima u SAD, pa ako počne da povlači svoje depozite u druge tvrde valute, to može da najavi ekonomsku katastrofu u SAD.

Sergej Čižov, predsednik Ruskog gasnog saveza, procenio je da ako budu zamrznuti računi ruskih naftno-gasnih kompanija "Rosnjeft" i "Gasprom", u tom slučaju problem nastaje u velikim bankama SAD – "Morgan Stanley" i "Bank of America". Kompanija "Rosnjeft" duguje 4,1 milijardu dolara bankama u SAD i uzela je novi kredit od 12,7 milijardi dolara na dve godine, a "Gasprom" je takođe povukao kredit od 2,15 milijardi dolara.

Ruski mediji pišu da je moguće da SAD ograniče isporuku visokotehnoloških proizvoda ruskim preduzećima, ali da će u tom slučaju Rusija odgovoriti zabranom izvoza u SAD raketnih motora NK-33 koji se ugrađuju u američke rakete Antares. Ruski Savet bezbednosti je na vrhuncu ukrajinske krize, 19. februara, odobrio taj izvoz, ali dozvolu može ukinuti, pošto su u Rusiji inače vođeni sporovi o necelishodnosti produžavanja izvoza raketnih motora u SAD.

Sobzirom na velike poslovne interese, računica na relaciji EU–RF je direktnija, a glas tiši.

Oko 50 odsto izvoza Rusije ide u EU, koja ima značajan izvoz u Rusiju. U Roterdamu, najkrupnijem centru za trgovinu naftom i gasom, ruski energenti dostižu 30 odsto obrta. Evropljani navodno pokušavaju da ruski gas zamene norveškim, libijskim i američkim, ali je zavisnost od ruskog gasa i dalje velika. Poljski premijer je tokom nedelje "savetovao" Angelu Merkel da smanji nemačku zavisnost od ruskog gasa. Amerikanci nude Evropljanima tečni gas dobijen iz škriljaca, ali flotu za prevoz tog gasa, postrojenja za pretakanje i ostalo tek treba izgraditi.

Oko dve trećine gasa za Evropu idu preko teritorije Ukrajine, koja dobija tranzitnu rentu. "Gasprom" je u jeku ukrajinske krize na Majdanu s tadašnjom vladom sklopio dogovor da zadrži privilegovanu cenu gasa od 268 dolara za 1000 kubika – da Rusi daju tri milijarde dolara kredita, a da Ukrajina postepeno gasi dugove i isplati tekuće obaveze.

Na savetovanju u Kremlju nakon revolucije u Kijevu, Putin je pitao plaćaju li Ukrajinci gas. Aleksej Miler ga je izvestio da su isplatili 1,3 milijarde dolara za gas za 2013, za januar 2014. isplatili su sve, a da su za februar platili samo 10. Njihov dug za gas iznosi 1,529 milijardi dolara i približavaju se sumi od dve milijarde...

Putin je ćutao.

"Gasprom" je tokom februara povremeno davao do znanja da od 1. aprila popust Ukrajincima neće davati i da će cena gasa ponovo biti "evropska" – 386 dolara...

Mada Moskva ne priznaje vladu u Kijevu, kontakti s ukrajinskim ministrom energetike nisu prekinuti.

ČIJI JE, ZAPRAVO, KRIM: Krim se snabdeva strujom i gasom iz ukrajinskog energetskog sistema i tokom krize nije ostajao bez struje, kao što krimske vlasti u principu (sem u pojedinim napetim situacijama) nisu isključivale struju ukrajinskim kasarnama.

Sa oko 80 odsto elektroenergije Krim snabdeva državni Krimski elektroenergetski sistem "Ukrenergo", kome energiju daje "Krimenergo", čijih 57,49 odsto akcija pripada kompaniji DTEK Rinata Ahmetova, a 25 odsto korporaciji "Ukrenergo".

Gasovodi na Krimu pripadaju kompaniji "Černomorneftegaz" koja pripada "Naftogasu Ukrajine", a navodno potrebe Krima mogu da se obezbede iz sopstvenih izvora, od kojih je nekoliko na moru.

Među krupnim vlasnicima hotela i sanatorijuma na Krimu ukrajinski mediji pominju "strukture" ruskog "Lukoila", ruske preduzetnike Aleksandra Lebedeva, Aleksandra Ponomarenka, deputata Gosdume Aleksandra Babakova, a takođe i ukrajinske poslanike Partije regiona Igora Škirju (nije glasao za vraćanje starog ustava Ukrajine na osnovu koga je Vrhovna rada najurila Janukoviča) i Antona Prigodskog (koji je napustio frakciju Partije regiona posle smene vlasti u Kijevu).

U 2012. preduzeća Krima su proizvela robe u vrednosti oko 2,8 milijardi dolara, 60 odsto je činila proizvodnja pića, napitaka i duvanskih proizvoda.

Najveće kompanije za proizvodnju pića su "Masandra" i "Novij svet", pivara "Krim" (čiji je vlasnik krimski biznismen Valerij Zubok) i Krimska kompanija za flaširanje mineralne vod (KVK) ukrajinskog biznismena Andreja Ohlopkova.

Po ukrajinskim medijima više od polovine hleba na Krimu peku zavodi holdinga "Tabačnik i Slabovskij", čiji je jedan od vlasnika Mihail Tabačnik, mlađi brat eks-ministra obrazovanja i nauke Ukrajine Dmitrija Tabačnika.

Na Krimu rade preduzeća krupnih ukrajinskih holdinga "Mironovskog hleboprodukta" Jurija Kosjuka i "Avangarda" Olega Bahmatjuka, a takođe i firme ćerke ukrajinskog "Mariupoljskog metalurškog kombinata" Vladimira Bojka (deputata Partije regiona, protivnika novih ukrajinskih vlasti) i firmi krimskog biznismena Vladimira Škljara. Vodeća hemijska preduzeća Krima drži Group DF Dmitrija Firtaša, koji je podržavao Janukoviča (ZAO "Krimskij TITAN" i OAO "Krimskij sodovij zavod"). Njima uz rame su preduzeća eks-gubernatora Dnjepropetrovska Sergeja Kasjanova (OAO "Brom", jedinstveni proizvođač supstanci na bazi broma u istočnoj Evropi).

Trgovačka luka u Kerču na istoku poluostrva je pod kontrolom turske kompanije "Palmali" (jedan od ključnih rečnih prevoznika u Rusiji), luku u Feodosiji kontroliše Group DF Dmitrija Firtaša, u Sevastopolju – SKM Rinata Ahmetova, svojevremenog finansijera Viktora Janukoviča koji je priznao nove vlasti u Kijevu, a u Jalti – Aleksandar Janukovič, stariji sin Viktora Janukoviča, koji se, kako piše "Komersant", interesovao da kupi aerodrom u Simferopolju, gde se nalazi baza avio-kompanije Air Onix, koja je, kako piše ukrajinski "Forbes", pod kontrolom ukrajinskog eks premijera Nikolaja Azarova, ali je prošle jeseni prekinula letove.

Na jahtama bogatih Ukrajinaca u pristaništu u Jalti tokom krize vijorile su se ukrajinske pomorske zastave.

Najkrupniju kompaniju iz oblasti mašinogradnje (druga po veličini u Ukrajini – korporacija "Ukr-rostroj" ranije nazivana "Konsolj") ukrajinski mediji povezuju s inženjerom Vladimirom Konstantinovom, direktorom "Konsolja" 1993–2004, predsednikom Vrhovnog sovjeta Krima koji aktivno podržava prisajedinjenje Krima Rusiji.

BANKE, RUBLJA, GRIVNJA: Vlasti Kijeva su 9. marta zaključale elektronske sisteme krimskog dela državne blagajne i blokirale račune krimske autonomije, a krimske vlasti su u međuvremenu počele da otvaraju račune u rubljama u ruskim bankama kako bi isplatile plate i penzije.

Ukrajinski mediji tvrde da su krimske vlasti blokirale račune preko kojih primaju platu ukrajinski vojnici blokirani na Krimu. Najavljeno je da Krim prelazi na rublju kao sredstvo plaćanja, a izgleda da su trenutno u prometu i ruska i ukrajinska moneta.

Po podacima Nacbanke Ukrajine, na Krimu radi 880 filijala banaka, od čega 156 ispostava najveće banke u Ukrajini Privatbanke Igorja Kolomojskog, koji otvoreno podržava novu vlast u Ukrajini, a takođe i odeljenja Sberbanke, VTB, Prominvestbanke ("ćerke" VEB-a) i Alfa-banke.

Na samom Krimu registrovane su dve banke – Morska i Crnomorska banka za razvoj i rekonstrukciju (ČBRR). Među akcionarima (6,85 odsto akcija) Morske banke u januaru 2013. bio je zamenik ministra transporta Ruske Federacije Aleksandr Anjenkov i deputat Vrhovnoj radi Ukrajine Vadim Kolesničenko, koji je otvoreno istupao protiv smene vlasti u Ukrajini.

BDP Krima je 2012. iznosio 4,3 milijarde dolara, što čini 2,4 odsto BDP-a Ukrajine i 0,2 odsto Rusije, iz čega "Komersant" procenjuje da će Rusija imati troškove jer treba da finansira budžet potencijalnog 84. subjekta Ruske Federacije. Na Krimu, pred referendum, vojnicima se obećavaju ruske plate, a penzionerima ruske penzije, koje su dva-tri puta veće u Rusiji nego na Krimu.

DOBROVOLJCI I "MAJDANOVCI": Dok su biznismeni u tišini gledali kako će se iz svega izvući, knjigovođe tražile prečice i šeme u magli tog rata bez ispaljenog metka, a diplomate se smarale gromoglasnom retorikom, u Gagarinskom parku u Simferopolju pred predsednikom vlade Krima Aksjonovom zakletvu je 8. marta položila prva jedinica oružanih snaga Krima, a onda sledećeg dana još jedna.

Na frekvencijama ukrajinskih televizija na Krimu, zatvorenih po odluci krimske vlasti, počele su da emituju programe ruske televizije "Prvi kanal", "Rosija 24", NTV, TNT, STS i "Rosija 1". Od domaćih kanala produžava emitovanje TV "Krim".

Ruska RT emituje kratki film o ruskoj verziji prevrata u Krimu i kratku istoriju krimskog pokreta za nezavisnost. U filmu se vidi kako demonstranti s kijevskog Majdana tuku pripadnike "Berkuta", kako ranjeni berkutovci pričaju kako su u Kijev poslati bez oružja, kako su pokušavali da se zaštite od kamenica i Molotovljevih koktela praveći "čerepahu" (kornjaču) od štitova i pokazuju rane od metaka...

Drugi pričaju kako su im razbijali autobuse, kako su ih na improvizovanim kontrolnim punktovima zaustavljali "majdanovci". Prikazuju se slike kako berkutovce janukovičevce negde usput izvlače iz autobusa, biju i teraju da kleče. Vidi se zatim kako se autobusi probijaju nekim kaljavim putevima i posle kako se ljudi srednjih godina u maskirnim uniformama i s krimskim šubarama na glavi upisuju u dobrovoljce na papiru koji dodaju jedan drugome i potpisuju se držeći papir na leđima druga ispred sebe. Na kraju demonstranti viču: "Rusijo, ne zaboravi svoju decu!" i "Putine pomozi!"

U nedelju 9. marta u Simferopolju je zabeležen incident nakon skupa Ukrajinaca povodom godišnjice rođenja utemeljivača ukrajinskog jezika Tarasa Ševčenka. Neko od Ukrajinaca je u koškanju udario ruskog mladića, a pripadnici krimske samoodbrane su posle tukli i nagajkama, kozačkim bičevima, grupu iz mase izdvojenih ukrajinskih mladića i predali ih miliciji tvrdeći da su to "majdanovci".

Ukrajinski mediji javljaju da su van Krima na "kontinentu", u Hersonu, koji formalno kontrolišu ukrajinske vlasti, uhapšeni ukrajinski novinari i da je jednoj devojci – koja je na ruci imala tetoviranu omaž poruku braniocima Majdana "Nebeska stotina" – rečeno: "Šta, ima vas već stotinu, biće vas 102..."

Vrhovni savet Krima je 11. marta zabranio delatnost na Krimu ukrajinske desne političke partije Sloboda, organizacije Desni sektor i njegovih formacija: "Trident", "Stepan Bandera", Ukrajinska narodna skupština – Ukrajinska narodna samoodbrana (UNA), SLEEP, "Patrioti Ukrajine", "Karpatski sič", "Bratstvo" i druge.

Ukrajinski mediji javljaju da je aktivista jedne manje ukrajinske partije koji je bio angažovan na pomaganju blokiranim ukrajinskim vojnicima samo rekao preko mobilnog: "Došli su po mene..." i prekinuo vezu. U Kijevu takođe objavljuju razgovore sa eks načelnicom krimske uprave za statistiku iz Sevastopolja Marinom Motovom, predstavljajući je kao političku izbeglicu s Krima, koji na kijevskoj železničkoj stanici pričala novinarima da je pobegla zbog pritisaka i zastrašivanja porukama: "Ako vaš muž ne pređe na stranu krimske vlade, vaša porodica biće odvedena u nepoznatom pravcu..." Premijer Krima obećava da će vojnici koji ne žele da pogaze ukrajinsku zakletvu moći mirno da odu. Problem je to što ti profesionalni vojnici imaju porodice na Krimu, koje su tokom blokada kasarni izložene pritisku.

PIRATI TAKIE, PROSTI GOSPODI: Na krimskim putevima su načičkani kontrolni punktovi, koje uglavnom kontrolišu dobrovoljci.

Pored puta kilometrima daleko od Sevastopolja, Anton, kako opisuje reporter ruske "Komsomolske gazete", vladalac na nekoliko ključnih tačaka u Sevastopolju u turističkoj sezoni, sada je komandant koji naređuje dežurnima u tvrđavi od džakova s peskom i guma: "Dosmatrivatj mašini!"

Skreće im pažnju na kola sa registarskim tablicama drugih regiona, kola sa zatamnjenim staklima, na sumnjive putnike. Traže se oružje, zastave, leci, transparenti banderovaca. Opominje ih na to da su čoveka iz Donjecka odvezli u Kijev i da se i to ovde može desiti...

Pored "tvrđave" poljska kuhinja i šator za spasavanje oko koga se vrzmaju dve devojke. Pored šatora su naređani aluminijumski štitovi kakve su nosili berkuti u Kijevu.

Jedan nisan ne smanjuje brzinu, da su u autu bili banderovci, svi ti borci samodbrane bili bi mrtvi, primećuje lucidni reporter "Komsomolske gazete", koji opisuje tu scenu. Zatežu lanac i izvlače "ježa" na put. Auto se zaustavlja, žena otvara prozor i kaže: "Vi kto takie, ja samo miliciji dozvoljavam da mi pregleda auto..."

"Budjet tebje milicija", kroz zube procedi dežurni dobrovoljac Roma i nastavlja raciju. Reporter KG je, začudo, uočio i petoro "Serbov, priehavših v Sevastopolj", koji su privukli pažnju na sebe onakvi s dugim bradama, u kamuflažnim uniformama, s noževima za pojasom i čudnim kapama, "a na ševronah – čerep i kosti".

"Pirati kakie-to, prosti Gospodi", krste se sevastopoljske babuške, a Srbi odgovaraju smeškom i pomažu u osmatranju automobila.

MIR S TATARIMA: U Autonomnoj Republici Krim živi 1.450.000 Rusa, 576.000 Ukrajinaca i 245.000 Tatara, a sukob nacionalnih grupa sada je držan pod kontrolom, iako je finiš krimske krize počeo u Simferopolju gušanjem s jedne strane ruskih demonstranata, a s druge strane ukrajinskih i tatarskih pošto su Tatari podržavali "majdanovce".

Medžlis krimskog naroda je 6. marta saopštio da ne priznaje odluku o referendumu i pozvao krimske Tatare da u njemu ne učestvuju. Prvi čovek Medžlisa Čubarov je tražio pomoć i od Obame.

Medžlis, koji ima 33 člana, nešto je poput izvršnog organa Kurultaja (Qurultay), neke vrste nacionalne samouprave krimskih Tatara, koja je do sada pre svega tražila povratak zemlje krimskim Tatarima prognanim 1944. zbog saradnje s Nemcima.

Parlament Krima je 11. marta sa 81 glasom "za" (od ukupno 100 poslanika) izglasao rezoluciju kojom se obećava da će u ustavu Krima biti zagarantovana prava tatarskom narodu: obezbeđenje statusa krimsko-tatarskog jezika kao zvaničnog i ravnopravnog s ruskim (koji je proglašen službenim jezikom) i sa ukrajinskim. Obećava im se priznanje organa nacionalne samouprave krimsko-tatarskog naroda – Kurultaja, zastupljenost Tatara od 20 odsto u izvršnim organima i gradskim, rejonskim i seoskim savetima... Ukrajincima, koji su na Krimu raspeti između dve lojalnosti, u saopštenju krimske vlade se obećava da isturena odeljenja ukrajinskih univerziteta, instituta i viših škola nastavljaju da rade normalno.

Duhovni lider muslimana Krima hadži Emirali Ablajev pozvao je 27. februara građane Krima da se ne sukobljavaju, već da žive u miru i saglasnosti. Nisu zabeleženi sukobi, ali su se pojedini Tatari žalili zapadnim medijima da su im obeležene kuće.

Očito u nameri da se umiri tatarsko stanovništvo, Sergej Aksjonov, krimski premijer, i Rustam Minihanov, predsednik Tatarstana (autonomne republike u okviru Ruske Federacije u kojoj živi 1.200.000 Tatara i 1.100.000 Rusa), u Simferopolju su 6. marta potpisali dogovor o međuregionalnoj saradnji u humanitarnoj, naučno-tehničkoj, investicionoj, medicinskoj, kulturnoj i turističko-rekreacionoj oblasti. Važna ličnost u novoj vlasti Krima, jedan od malobrojnih Tatara u novoj nomenklaturi, jeste vicepremijer Autonomne Republike Krim Rustam Ilmirovič Temirgalijev, koji vodi poreklo od Tatara prognanih na Volgu 1944.

NA ISTOKU NIŠTA NOVO: Dok se Krim bez krvi, uz dosta ratno-referendumskog patriotskog kiča, odvajao od Ukrajine, u širokom luku od Harkova do Odese svakodnevno je negde bilo ne tako masovnih proruskih protesta pred oblasnim sedištima ili gradskim kućama. Tome su parirali skupovi pristalica Kijeva. U Lugansku su demonstranti ušli u gradsku kuću i prinudili na ostavku gradonačelnika Mihajila Bolotskog, koji je kasnije izjavio da je ostavku podneo pod prisilom, da je ne smatra legitimnom i da nastavlja da obavlja svoje dužnosti.

U Harkovu je veliki skup držao premijer Jacenjuk (Batkovčćina), a Vitalij Kličko (UDAR) otkazao je miting u Donjecku, gde se jednom dnevno menjaju ruska i ukrajinska zastava.

Petrogradski "Komersant" (svojevremeno je pokrenut kao američko-ruski list, pa onda bio list Berezovskog, a sada je u rukama nekog biznismena i nije blizak ruskoj vladi) piše da proruski aktivisti na istoku Ukrajine teško da mogu da postignu svoj cilj, pošto nemaju jedinstven program, a komandir Narodnog opolčenija Donbasa (Narodna milicija Donbasa i Donjecke oblasti) Pavel Gubarev, koji pretenduje na ulogu lidera, uhapšen je i navodno odveden u Kijev, nakon čega su nastavljene demonstracije njegovih ne baš mnogobrojnih pristalica.

Jedna druga, možda uticajnija ličnost ulazila je u fokus pažnje. Tužilaštvo Ukrajine saopštilo je da je pod sumnjom da je radio na decentralizaciji Ukrajine, koja je definisana kao unitarna država, i na stvaranju Novo rosijskog Saveza, radi ispitivanja zadržan u zatvoru Mihail Dobkin, bivši šef administracije Harkovske oblasti koji je najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima. Na saslušanje je pozvan i gradonačelnik Harkova Genadij Kernes.

U takvim uslovima Partija regiona, koja preživljava najtežu krizu u svojoj istoriji, zakazala je partijski skup za 15. mart kako bi pokušala da vrati poverenje žitelja na jugoistoku Ukrajine.

Ruski mediji i Interfaks Ukrajina prenose da je najmoćniji ukrajinski oligarh Rinat Ahmetov 11. marta ponudio kauciju i javno apelovao da se Dobkin pusti da se brani sa slobode:

"Obraćam se novoj vlasti. Danas je veoma složena politička i psihološka situacija i kada vlast stavlja pod stražu jednog od lidera istoka, to uznemirava i još više komplikuje situaciju. Kriv ili ne, Mihail Dobkin treba da se pojavi pred sudom nakon istrage. Ali dok ne ode na sud, političara treba ostaviti na slobodi. Mi imamo jedan cilj – nezavisnost i celovitost zemlje. Ako to hoćemo, s takvim popularnim liderima regiona kao što je Mihail Dobkin treba voditi dijalog, a ne držati ih po zatvorima", izjavio je biznismen.

Oligarsi su važni i za novu kijevsku vlast, koja je u pokušaju da uspostavi kontrolu nad jugoistokom zemlje zamenila nekoliko gubernatora ili gradonačelnika. Na čelna mesta imenovano je nekoliko oligarha – Sergej Taruta (oko 500 miliona dolara po "Forbsu") u Donjecku, Igor Kolomojski (težak 24 milijarde dolara) u Dnjepropetrovsku, a u Odesi – Vladimir Nemirovski.

Njihovom uvođenju u dužnost suprotstavljali su se demonstranti čiji broj nije postigao kritičnu masu, kao što kritičnu masu nije dostizao ni broj pristalica vlasti u Kijevu. Bilo je sukoba manjeg intenziteta. Policija je reagovala kad je morala.

U smutnoj situaciji proglašene mobilizacije mediji su raspirivali vatru: u ukrajinskoj štampi mogu se videti naslovi "Rusija, treći Rim, ili četvrti Rajh?" i slike Putina s nacrtanim Hitlerovim brčićima. U ruskoj štampi se ponavljaju optužbe o tome da su u Kijevu izvršili puč desničari, antisemiti, fašisti i pristalice nacističkog kolaboratora Stepana Bandere. Na TV-u se vrte scene iz kriznog štaba "majdanovaca" u gradskoj kući u Kijevu tokom sukoba i preko pola zida slike Stepana Bandere, koji je sarađivao s nacistima i koga je NKVD smaknuo u Minhenu 50-ih.

Što bismo mi rekli devedesetih: "Barjaci su razvijeni i čuju se trube..."

Milan Milošević