11. Beogradski festival igre:
Zapis o moći tela

Savremeni koreografi iz celog sveta, velike plesne kompanije, nezavisne trupe, umetnici režije, svetla, zvuka, hip-hop igrači, okupljeni na domaćoj plesnoj sceni

Magične slike kao iz sveta bajki inspirisane vitražima Marka Šagala verovatno su najbolji uvod u međunarodni svet umetničke igre, koji će po jedanaesti put gostovati na Beogradskom festivalu igre, od 30. marta do 14. aprila. U koreografiji Alehandra Serude i prema muzici Filipa Glasa, savremeni ples Hiljadu delova u izvođenju Hubbard Street Dance iz Čikaga inspirisan vizijom jednog od Šagalovih poslednjih dela Američki prozori, stvara nove mistične slike igrom ogledala i hipnotičkim, brzim pokretima igrača.

Drugi na programu je neverbalni teatar Cimerman & de Pero odnosno njihov komad Šija je bila vrat koji važi za sinonim apsurdnog humora i preciznosti u detaljima, posmatrajući svet na osoben način. Objekti su ljudi, a ljudi su stvari, pa nekad nije jasno o čemu se tačno radi. O poetičnoj ekstravaganciji ove švajcarske trupe rečeno je: "Kao što je stil Pine Bauš postao poznat kao ‘plesni teatar’, tako trupa Cimerman & de Pero uvodi termin ‘pozorišni cirkus’."

Francuska kompanija Malka dolazi sa predstavom Šaputanja. Hip-hop koreograf Buba Landrij Čuda je samouki igrač, i donosi svoj jednostavan, iskren i dobro osmišljen komad koji se odigrava u zatvorskoj ćeliji. On govori o svom radu sa zarobljenicima, pa za njega igra nije samo izazov pokreta, već mnogo više, povratak izgubljenim vrednostima.

Za svoj novi plesni komad iTMOi (u igorovim mislima), jedan od najvažnijih plesnih umetnika današnjice Akram Kan kaže: "U ovom delu, moja interesovanja se vezuju za dinamiku kojom je Stravinski transformisao svet klasične muzike prizivajući emocije kroz simbole..." Kreacija se odvija na muziku tri različita kompozitora, a Stravinski je ključ, vodič, mapa. Za poznavaoce rada Akrama Kana, koji je već nekoliko puta gostovao na našoj sceni, možda treba preneti i utisak jednog od kritičara da ovo njegovo delo ne liči mnogo na prethodna, ali da umetnik "menja pravac sa zadivljujućim efektom".

U Gustaviji, komadu plesnog dueta iz Švajcarske, koreografkinje, izvođačice i vizuelne umetnice Matilda Monije i La Ribot, koristeći klasičnu burlesku kao metod, opisuju svoju profesiju, brige, padove, radosti. Poluklovnovski, polukabaretski ali poetičan komad koji govori o životu, smrti, seksualnosti i ženstvenosti.

Šon Parker kao višestruko nagrađivan koreograf i njegov komad Srećan kao Lari, doživeli su ogroman uspeh tokom gostovanja na londonskoj sceni. Ova nova australijska plesna trupa, odvažna u kombinaciji baleta, brejk densa, vožnje rolera i zahtevne savremene igre, uraganski brzo trasira svoj put na međunarodnoj plesnoj sceni.

Instrument 1 (otkrivanje nevidljivog) je prvi deo projekta Instrumenti kojim italijanski koreograf Roberto Zapala istražuje odnos tela i muzike, buke, zvuka. Ova produkcija predstavlja re-mapiranje Sicilije, novo otkrivanje ostrva kroz iscrpno istraživanje instrumenta koji donosi originalan zvuk i ritam.

Neoklasična savremena trupa iz Nemačke, Balet Augzburg, izvodi svoj omaž Igra senki posvećen posebnoj vezi između ove plesne trupe i poznatog koreografa Icika Galilija. Reč je o savremenim igračima sa klasičnim obrazovanjem, poznatih po atleticizmu i raznovrsnosti stilova, a njihov repertoar čine dela najboljih savremenih koreografa. Predstavu čija je svetska premijera bila nedavno, u martu ove godine, odlikuje upečatljiva vizuelna snaga.

Veliki kanadski balet iz Montreala i svetski etablirani koreograf Ohad Naharin, čija je dela domaća publika već upoznala, dolaze sa predstavom Minus jedan o "preciznoj liniji koja odvaja ludilo od duševnog zdravlja, o panici koja se krije iza smeha, o suživotu umora i elegancije". Naharin je koreograf velikog formata, koji je rastao i sazrevao kroz najbolje plesne kompanije: Batševa, Marta Grejem, Holandski plesni teatar, Frankfurt balet, Kulberg balet, Balet pariske Opere i mnoge druge.

Svetsku premijeru na Beogradskom festivalu igre izvešće grčko-francuska Kompanija Andonisa Fonjadakisa, sa predstavom Wisteria Maiden. Reč je o audio-vizuelnom koreografskom spektaklu u kome osam muških igrača nastoji da ukroti svoju impulsivnu prirodu.

Za umetnicu Mišel Noare koja dolazi iz Brisela, i zatvara ovogodišnji festival, karakteristično je kreiranje "plesnog bioskopa", kao i koreografskih likova. Njen Zapisnik sa lica mesta važi za razigran komad, prepun elemenata Hičkokovog stila, misterije, ali koji je izgrađen na fizičkoj virtuoznosti izvođača.

"U inat čudesnom pozorišnom svetlu koje će se ugasiti, ostaje zapis... Neverovatna je moć ljudskog tela", poruka je ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre.

Ivana Milanović Hrašovec