Festival – 3. Todo Mundo Dom omladine, Beograd 11/12. april 2014.:
Sevdah teatar

Kao što se ove napredne sezone i zavidno etablirani Guitar Art Festival (br. XV) bez većih zvezda provukao kroz senku izbora, tako je u svom trećem godišnjem izdanju na marginu skresan i World Music festival Todo Mundo. Šteta, jer je (ne)kulturi koja termin ‘urbano’ prečesto koristi kao (je li, pozitivno) vrednosno određenje, pokazivao kako retko ima kvalitetne pop-muzike bez etno-uticaja. Uostalom, ako ste rođeni u gradu, Vaši zvuci rodnog kraja su urbani, a folk-primese tu ništa ne smetaju, naprotiv.

Niskobudžetni Todo Mundo 3 opet je bio dvodnevni i u Domu omladine, ali sada sedeći – u velikoj, bioskopskoj sali. Iako je cena ulaznica (400/500 din.) doslovno prepolovljena u odnosu na prošlogodišnji festival, nekoliko stotina posetilaca punilo je samo parter. Prvo veče bio je zapravo humanitarni koncert (za) cenjenog trubača Mileta Paunovića, iz Crnomasnice kod Negotina, kome predstoji operacija bubrega. Akademski obrazovan muzičar, i sam pedagog, Mile je radni vek ispunio u narodnim ansamblima kulturno-umetničkih društava, i karijeru zaokružio 1986. osnovavši svoj Narodni orkestar. Diskografija, nagrade itd. prate njegovo čuvanje folklora rodne Negotinske/Timočke krajine, a ovom prilikom pratili su ga Balkanski istočnici (Rumunija/Bugarska/Srbija).

Slogan trećeg izdanja Todo Mundo – Ponovno promišljanje Balkana – do punog izražaja došao je druge večeri. Naime, uz izvođače izvorne muzike iz Srbije, ova manifestacija je naglasak držala premijerno na (severno)afričkim ("Vreme" 1108), a 2014. na turskim učesnicima ("Vreme" 1164-65); iz Sahare je stigla u Split i Stambol, a razvojna linija se nastavila kroz gradove – iz Beča gledajući niz jugoistočni drum, opet do Istambula; iz konoba i Aman-kafea u varoške kafane. Ta regionalna bliskost – poprečna vezanost? – podudara se sa 100-godišnjicom početka Prvog svetskog rata, čiji je startni hit(ac) puk’o u Sarajevu.

Mladi trio Istanbul Night (violončelo/gitara/udaraljke) noćiva u Zrenjaninu, a zvučno putuje od Sredozemlja ka Vojvodini. Njihov ‘atomski zdesna’ je uticaj sufi muzike i starih turskih instrumenata. Iskusni, akademsko-opušteni trio Pristup (violina/gitara/kontrabas) iz Beča šmekuje i klasiku/kamernu i džez/improvizovanu svirku, ništa austrougarsko nije im strano, a gradišćansko-hrvatski berdaša Lazakovica (Hannes Laszakovits) razumeli smo kao što bi i lužičko-srpski. Ex-Beograđanin gitarista/prof. Vlado Blum osećao se kao kod kuće. Akustični (moderno: organski) aranžmani uvek prijaju, a još više i prilika da novi naraštaji publike folk-klasike kao Niška banja upoznaju u svežem izvođenju stranaca. Bili to crni američki džezeri, Bojan Z. sa francuskom postavom, stari bečki dečki, ili sastav iz BiH koji svrstavaju barabar s Damirom Imamovićem i Amirom Medunjanin.

Prekaljeni, neopterećeno alternativni festival Ring Ring u Beogradu se (suorganizatorski) grana i kroz Todo Mundo, a zaslužan je i da je Divanhana uz niz koncerata po Srbiji ubeležila i live-nastup u prostranom starom studiju VI Radio Beograda, tokom snimanja svog drugog albuma Bilješke iz Šestice (2013, Multimedia Music). Osnovali su je 2009. studenti muzike u Sarajevu, s razlogom i kreativno ‘svojatajući’ ceo muzički Balkan, dodajući kroz praktičan etnomuzikološki pristup besprekornoj boji sevdaha i dragocenu sefardsku notu. Posle debi-albuma Dert (2011) i saradnje s Vanjom Muhovićem, evropsku karijeru grade kao septet svirača (harmonika/klarinet/gitara/udaraljke + klavijature/bas-gitara/bubnjevi) podmlađen pevačicom Leilom Ćatić.

I ovaj njihov pažljivo osmišljen koncert, tanano vođen opuštenom kozerijom klavijaturiste Nevena Tunjića i slatkom Leilinom tremom, starovremski je ali nikako arhaičan, i u njemu smo uživali neiskvareni kao da se od pre Lepe Brene ništa (kamoli turbo-folk) s narodnom muzikom nije desilo. Uživo, Divanhana (turcizam, za chat room) opčinjava dinamikom pa i tempom, više nego aranžmanima u užem smislu reči (raspisom za modernije instrumente). Dramaturgija nastupa drži ih u senci pesama, bile one opskuriteti (Goranine, ćafanine), šaljive (Star se Ćurčić pomamio), ili tipične za sevdisanje (Ko se ono brijegom šeće). Ekspertizu s bilo koje strane Drine demonstriraju kroz Kradem Ti se u večeri (samozatajna Pod pendžeri Petra Konjovića kao P.K. Božinskog, iz Beograda 1908, na stihove A. Šantića) i Kolo igra kod komšije (romski Duško Petrović, Šabac ‘69), a tek kad razmahnu... Crven fesić, Ciganka (sam) mala i Da sam ptica merače virtuozne ispade instrumentalista, samo smireni vokal gđice Ćatić ne odstupa od zlatne niti sevdaha.

Možda najlepše u svemu je kako biseri kao Grana od bora ili Ajde Jano žive i kroz neosevdalinku i kroz džez ili bilo koju vrstu muziciranja i uživanja bez predrasuda. Todo Mundijalisti ovog puta ostali su kratki samo za čalgije, oživljene pa izgleda i zamrle s edicijom Serbia Sounds Global. Tim su nam dragocenije oaze poput ovog festivala i časopisa "Etnoumlje".

Dragan Kremer