Zoom »Druže Tito samo piši, radićemo i po kiši«*

piše: Dragoljub Žarković

Kombinacija prirodne katastrofe i vlasti koja teži autoritarnosti dugoročno je opasnija i od same nesreće. Srbija sedi na buretu baruta, tim pre što je ova velika poplava došla u trenutku potpune ekonomske i socijalne iscrpljenosti stanovništva.

Poplave, klizišta i druge sanđame samo su dopunile to bure i ko ne oseća zebnje po pitanju "daljeg pravca razvoja" slabovidac je u opštoj srpskoj pomrčini.

Naglo ispoljenu i hvale vrednu solidarnost možemo tumačiti i kao otpor atomiziranog društva svakoj vrsti podvojenosti: socijalnoj, ekonomskoj, obrazovnoj i bilo kojoj drugoj koja vam padne na pamet, a pojava vođe koji nas u nesreći ujedinjuje postaje privlačna i izgleda kao lak izlaz iz tih teških trauma.

Istorija čovečanstva puna je primera slepe sledbeničke politike. Nesebična ljubav prema domovini i narodu, kad je domovina ugrožena, a narod napaćen, obeležila je mnoge crne istorijske hronike. Nego, mali smo mi za tektonske poremećaje na globalnoj sceni. Nevolju možemo napraviti samo sebi (i ponekom susedu).

Vlast je odjednom, pod plaštom nesreće, postala svenarodna i osim distribucije političke moći stiče i privilegiju distribucije ekonomske i socijalne moći, prvenstveno pomoći, i cementirana je očekivanjima ojađenog sveta da će samo od njih dobiti komad hleba, vodu, sapun i ćebe.

Aparatčici na vlasti po prirodnom instiktu naglo su se transformisali. Nije samo stvar u tome da su skinuli odela koji im je šio isti Đura, već su nekako poprimili i ljudski lik, postali su nam bliži, nekako naši, što nikako ne znači da su postali pametniji i veštiji. Svaki dan otkrijem ponekog ko liči na čoveka, a koliko do juče ličio je na činovnika u državnoj službi. Samo, nije na ministrima da vuku grane i istovaruju pakete vode u flašama sve pred kamerama; mnogo korisnije od sticanja jeftinih političkih poena bilo bi im da stvarno rade svoj posao.

Ne odnosi se to, naravno, na sve njih, ali takav je opšti utisak. U tragovima se pronalazi i političko profiterstvo, dugoročno opasnije od profitera koji je vodu prodavao po višestruko uvećanoj ceni, ali ova nova ministarsko-činovnička masa zbilja deluje drugačije, čak i kad ih premijer Aleksandar Vučić postroji i propituje za potrebe izgradnje imidža upotrebom svih novonastalih javnih servisa.

Neko će reći da se političko profiterstvo vidi više nego u tragovima, ali od temeljne kritike takvih pojavnih oblika ponašanja ovu vlast štiti veličina katastrofe i to što bi temeljna kritika takvog ponašanja takođe ličila na profiterstvo. Otuda proističe uzdržanost u kritici postupaka vlasti, ali to će neminovno da počne sa povlačenjem vode.

Sada kritika ovih kojima je zapala teška dužnost spasavanja naroda i narodne imovine liči na sitničarska posla i mislim da to i jeste sitničarenje. Bitka za svaki ljudski život, hektar obradivog zemljišta, metar mosta, kilometar puta, kilovat struje, svako grlo krupne i sitne stoke, jeste nacionalni zadatak od prvorazrednog interesa. A dok se to obezbedi, može da se obezvredi i svaki drugi interes. Vodite računa o tome i držite glavu iznad vode.