Predrag Marić, načelnik Službe za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova:
Centralizacija rešava problem

"Veliki je posao obavljen, a još veći je tek pred nama: da se spreče pljačke, da se spreči panika, da se spreči kolanje kojekakvih glasina, na primer da je Obrenovac žrtvovan zbog Valjeva i takvih i sličnih nebuloza, koje normalan ljudski um ne može da zamisli"

"VREME": Utisak je da je sa aktivnostima na zaštiti i spasavanju započelo sa ozbiljnim kašnjenjem, da je to jedan od razloga što se "dogodio Obrenovac".

PREDRAG MARIĆ: Dva dana pre obrenovačke tragedije od kuće do kuće se išlo i objašnjavalo da dolazi voda, da ljudi treba da se evakuišu... Kad je voda došla do vrata nisu hteli da idu, ni kad je došla do prvog sprata nisu hteli da idu, a kad je prošlo 12 sati i kako nisu mogli nigde da izađu, onda su hteli da idu. E, to je istina. Predsednik države je bio tamo, ja bio pored čoveka. Kažem: pobogu ljudi, pa pustite bar stoku. Ali ne.

Kategorički tvrdim da su ljudi bili upozoreni. Srpska narav je takva da ne voli vlast nikada, čak ni kad joj vlast dobronamerno govori da treba da izađe iz kuće dva dana pre nego što se tragedija dešava, pa ostaju bezglavo u svojim kućama. Nažalost, i neki ljudski životi su zbog toga izgubljeni. Zašto se ne sluša ono što nadležni govore? To je pitanje na koje ja nemam odgovor.

Odgovor je jednostavan: nemaju poverenje u vlast.

I onda se, dva dana kasnije, desi Barič: ti isti ljudi izađu svi ko bubice, za četiri sata se celo mesto evakuiše. Pa šta treba da nas lupi? Da izgine toliki narod pa da onda kažu "ajde, mogli bi’ da ih poslušamo". Je l’ to?

Kada je premijer Vučić rekao treba nam 1500 momaka iz Beograda, njih je došlo 10.000. Dve hiljade je odvezeno, možda malo jače, a ovi se vratili kući. U to vreme je na Tviteru bilo poziva iz Sremske Mitrovice, da je i njima potrebna pomoć. Zašto se taj dan nije išlo i u Mitrovicu?

Pa ne bih se ni tu složio da ih nije bilo dovoljno. Nisu dobrovoljci tamo upućeni jer je procena bila da nije potrebno. I nije ta procena u osnovi bila pogrešna, na kraju su nasipi napravljeni i tamo. Dotakao bih se nečega što mislim da je veoma važno: premijer je ličnu harizmu iskoristio da mobiliše 10.000 ljudi, zahvaljujući toj harizmi polovinu ministara imamo tamo gde noge kisnu i gde guza nije na toplom. Hvala mu i na tome. Neko ko ovo bude pročitao možda će reći da sam postao podguzna mušica, i da hoću da se "uvučem". Neka kaže, zabole me. Mnogo je "čačkoholičara", koji u dokolici grickaju čačkalice i pljuckaju na sve, mnogo je onih koji govore da sve što je urađeno ništa ne valja.

Veliki je posao obavljen, a još veći je tek pred nama: da se spreče pljačke, da se spreči panika, da se spreči kolanje kojekakvih glasina, na primer da je Obrenovac žrtvovan zbog Valjeva i takvih i sličnih nebuloza, koje normalan ljudski ume ne može da zamisli.

Suočavamo se s gomilom prosto neverovatnih problema: verovali ili ne, mala Srbija ima tri javna preduzeća za gazdovanje vodama – Srbijavode, Beogradvode i Vojvodinavode – koja su u koliziji u stručnom pogledu. Razumem da moram da slušam struku, ja danas ovde trošim tri i po sata, evo sada sam izašao sa tog sastanka, slušajući da li negde treba 15 ili 150 hiljada džakova. "Aman", kažem im, "nagodite se za početak na recimo 30.000, ili na 50.000, pa posle da vidimo da li treba još." Može da priča neko protiv centralizacije koliko hoćeš u ovoj zemlji, ali to je mehanizam koji rešava stvar: napravi se jedno preduzeće za gazdovanje vodama, jedno mišljenje imaš, slušaš savet, ako kažu evakuacija – tvoje je da to izvršiš, a ne da slušaš kao u Skupštini tri različite strane koje se, jelte, nadgornjavaju oko toga kako nešto treba da se radi.

Gradonačelnik Beograda na televiziji kaže "nemamo baterijske lampe". Kako može da Grad nema baterijske lampe?

Nije rekao nema baterijskih lampi, nego je rekao da ih nema za akciju dovoljno. Zašto ih nema dovoljno? Zato što je u jednom momentu u Obrenovcu bilo preko 120 čamaca koji moraju da rade noću. Taj problem je rešen vrlo brzo, problem goriva, distribucije, uključivanja čamaca, izvlačenja ljudi, njihovog smeštaja...

Šta kažu stručnjaci, sem što ne mogu da se nagode koliko je gde džakova peska potrebno: šta nas dalje čeka?

Iz Hrvatske dolazi veliki poplavni talas: nadolazi Sava, ali nadolazi i Dunav i vraća Savu uzvodno. Moraće jedan deo tamo kod Morovića da se evakuiše, nekoliko sela. Razrađujemo dve opcije: da se napravi ispust prema šumama, a ako to ne bude dovoljno, onda će morati neka sela da se evakuišu. Meni je danas glavni zadatak elektroenergetski sistem. Ako se reši ovaj TENT A, ako sa toliko babica porodimo nasipe, TENT B je "u redu", za Kostolac su našli tehničko rešenje, uvezali se, radi se. Po meni, tim dobro radi. S druge strane, da mi sad neko kaže "e, otvorio se sedmi metar", ja više nemam nijednog čoveka koji već nije na terenu.

Kada smo pre četiri godine razgovarali o Zakonu o vanrednim situacijama, ključno mesto je bilo da će se njime regulisati odgovornost za činjenje ili nečinjenje. Hoće li biti pozivanja na odgovornost?

Osim političke odgovornosti, Zakonom nisu propisane sankcije za recimo predsednika opštine koji je komandant opštinskog štaba za vanredne situacije. Mi već nekoliko meseci i radimo i razmišljamo da, ako bog da ove godine, izmenimo Zakon u tom delu, da postoji i krivična odgovornost. Možda je metod Miloša Obrenovića dobar: kad izgori kuća u selu, seoski kmet nasred sela dobije 100 po turu... Pitanje je koliko smo od knjaza Miloša do danas u glavama napredovali.

Zoran Majdin