Ruski premijer Dmitrij Medvedev poručio je «Gazpromu» da od 13. maja uvede avansni sistem plaćanja za gas koji Rusija dostavlja Ukrajini. "Gasprom" u utorak, 13. maja "Naftogas Ukraini" ispostavlja preliminarni račun za gas koji se isporučuje Ukrajini u junu. Direktor «Gazproma», je izjavio da ako Urajina ne uplati za junske količine gasa, «Gasprom» će od 10 časova ujutru 3. juna dostavljajti
nula kubnih metara gasa.
Putin je o novom režimu isporuke gasa Ukrajini 15. maja obavestio evropske partnere naglasivši da je blagovremeno upozorio na problem da trostrani pregovori u Varšavi nisu dali nikakav rezultat, da je Ukrajina dobila tranšu od 3,2 milijarde dolara od MMF-a, ali da nije platila ni jednu ratu duga za gas u međuvremenu porastao sa 2,237 milijardi dolara na 3,508 milijardi dolara...
"Dok traju trojni razgovori između Rusije, Ukrajine i EU, isporuka gasa ne treba da bude prekinuta. Računam na Rusku Federaciju da će poštovati dogovor", poručio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo u pismu Putinu. Barozo je tražio da Rusija prodaje gas Ukrajini «u skladu sa tržišnim uslovima» i da ruska kompanija "Gasprom" treba da obezbedi potrebne isporuke kako je i predviđeno u prošlim ugovorima sa evropskim kompanijama.
Pregovori Ukrajine, EU i Rusije vode se u Berlinu.
(Mapa tranzitnih gasovoda kroz Ukrajinu u FOTO GALERIJI, kliknuti na ikonicu gore radi uvećanja)
Putin: Gde su naše pare?
Gde su naše pare? Na šta je otišla naša mnogomilijardna pomoć? upitao je ruski predsednik Vladimir Putin plenarnoj sesiji Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, iskazujući nedoumicu povodom toga, kako je Ukrajina iskoristila finansijsku pomoć Rusije i zašto tim novcem nije platila gas.
Ukrajinski premijer
Jacenjok, pak, tvrdi da je Rusija, preko Černomorgasa sa Krima koji je priključen Rusiji ukrala Ukrajini za oko milijadu dolara gasa.
Ukrajina platila 780 miliona dolara, i najavila da će isplatititi 2 milijarde
Ukrajina je uplatila 780 miliona evra na ime duga za ruski gas i spremna je da u roku od deset dana plati celokupan dug za gas po ceni od 268,5 dolara za hiljadu kubnih metara, ali osporava cenu od 380 dolara za 1000 kubika za gas od kraja 2013, koji još nije otplatila, izjavio je 30. maja evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. Od 17. decembra 2013 na osnovu pregovora između predsednika Rusije i Ukrajine , "Gasprom " i " Naftogas Ukrajine" potpisali su dodatni sporazum, po kome cena od 1.000 kubnih metara gasa u Ukrajinu iznosi 268,5 dolara. Od 1. aprila " Gasprom " je podigao cenu gasa za " Naftogasa Ukrajine" sa 268,5 na 485,5 dolara za hiljadu kubnih metara uz ukidanje dva ranije davana popusta. Jedan od njih, obezbeđen u decembru 2013, otkazan je zbog činjenice da Kijev nije otplatio dug. Drugi, dat na osnovu Harkovskih sporazuma iz 2010. otkazan je nakon ujedinjenja Krima sa Rusijom, čime je Rusija prestala da Ukrajini plaća za lociranje Crnomorske flote u Sevastoplju. Krajem maja, na sastanku u Berlinu je predložena šemu prema kojoj ukrajinski "Naftogas" mora da plati Rusiji 2 milijarde dolara, kao deo duga za gas, a pored toga, 7. juna, Ukrajina treba da plati 500 miliona dolara kao avans za isporuku za jun.
Ruska strana je izrazila spremnost da nastavi pregovore, uključujući i mogućnost popusta za Kijev, ako prva isplata dođe na vreme. Ranije, "Gasprom" je insistirao na otplati 2,3 milijarde dolara i najavio da će gas isporučivati samo uz plaćanje unapred.
Nakon što je primio deo isplate duga u iznosu od 786 miliona dolara (577 miliona evra) Gasprom je dao novi rok Ukrajinu da do 9. juna podmiri ceo iznos duga za potrošeni gas od 2,3 milijarde dolara i time do istog datuma odložio prelazak na avansno plaćanje gasa za jun, što je prvobitno bilo najavljeno za 2. jun. Pregovori gasnom sporu će se u međuvremenu voditi, a dve strane su se složile da dotle ne predaju spor na arbitražu sudu u Štokholmu, kako je ranije bilo najavljivano.
Dopunjeno 2. juna
Evropska komisija: Suspendovati "Južni tok"
Evropska komisija je odlučila da radove na izgradnji "Južnog toka" na teritoriji EU treba suspendovati dok se ne revidiraju bilateralni ugovori koje je Rusija sklopila sa zemljama članicama, a Bugarska rizikuje tužbu ako se tome ne povinuje, izjavila je u utorak, 3. juna Sabine Berger, portparolka komesara za energetiku Gintera Etingera.
Istakla je da je stav Komisije za energetiku da "Južni tok" nije u skladu sa Trećim energetskim paketom i sa evropskim pravilima o konkurenciji, unutrašnjim tržištem i javnim nabavkama.
Berger je podsetila da je EK preuzela na sebe pregovore sa Rusijom o ovom problemu i da su početkom ove godine održane dve runde razgovora na nivou radnih grupa, ali da su oni zasad zamrznuti. "Početkom godine bila je ustanovljena radna grupa s predstavnicima Evropske komisije i Rusije radi pregovora na tehničkom nivou, ali osporavajući treći эnergopaket u Svestkoj trgovinskoj organizaciji podriva osnovu za tu radnu grupu, pa je tom kontekstu komisija predložila u okviru evropske strategije эnergetske bezbednosti da se obustavi projekat "Južni tok". Insistiranje Rusije da se na "Južni tok" ne primenjuje Treći energetski paket dovodi u pitanje nastavak razgovora", poručila je Berger.
Iz Komisije je najavljeno da je od Bugarske formalno zatražena informacija o početku radova na izgradnji gasovoda, što je prvi korak ka podnošenju prijave Evropskom sudu u Strazburu.
Predstavnica EK za energetiku, Sabina Berger, navela je tom prilikom dva pravna razloga za takav korak. Jedan je zahtev EK za usaglašavanje bilateralnih vladinih sporazuma za izgradnju Južnog toka sa normama Trećeg energetskog paketa. Ruska strana traži da «Južni tok» o kome su osnovni ugovori zaključeni 2008. bude isključen iz «treće-energetskih pravila» donetih 2009. O tome se vode tehnički pregovori, a rusija je zatražila i arbitražu Svetske trgovinske organizacije. Po ruskim izvorima koraci prema naslabijoj karci u lancu su delimično i reakcija na tu rusku «tužbu». Pored toga, Brisel je osumnjičio Bugarsku za narušavanje evropskih pravila prilikom raspisivanje tendera za izgradnju infrastrukturnih projekata i davanja privilegija ruskim i bugarskim kompanijama, na tenderu na kome je pobedila ruska korporacija «Strojtransgas».
Zajedničko preduzeće "Strojtransgas konsorcijum", koje su formirali "Strojtransgas" i bugarski Gasproekt Jug AD, pobedilo je na tenderu za projektovanje, izgradnju, obezbeđivanje materijala, montažne radove, obuku personala i uvod u eksploataciju magistralnog gasovoda "Južni tok" u Bugarskoj. Pored samog gasovoda, pobednik tendera treba da izgradi prijemni terminal Paša Dere, tri kompresorske stanice postrojenja za redukciju pritiska gasa.saopštio je 27. maja Gasprom, o rezultatu tendera koji su organizovali Gasprom i Bugarski energetski holding EAD South Stream Bulgaria AD, a u kome je učestvovalo 11 kompanija iz Austrije, Belgije, Bugarske, Rumunije, Indije, Italije, Švajcarske i Japana. "Strojtransgas" je deo grupe STG, čiji je krupni akcionar Gazprombank ( 20 akcija), a čiji je osnovni akcionar (63 odsto) kompanija Volga Group, koju kontrolirše biznesmeno Genadij Timčenko, protiv koga su u martu uvele sankcije SAD, koje ga smatraju pripadnikom užeg kruga oko Putina. Aktive Timčenka u američkoj jurisdikciji treba da budu zamrznute i njenu je zabranjen ulazak u SAD. Međutim EU nije još uvrstila tog milijardera na svoju listu sankcija.
Bugarska tvrdi da time ne narušava pravila EU, jer se radovi izvode u međunarodnim vodama, ali Komisija je zauzela suprotan stav.
Ukoliko Evropski sud dobije tužbu i presudi u prilog Komisiji, Bugarska će morati da obustavi radove na izgradnji "Južnog toka", ili da se suoči sa finansijskim kaznama.
Iz Komisije za energetiku su dolazile različite izjave protiv JUžnog toka, pa i ona sekretara za energetiku Etingera da sporazum o Južnom toku neće biti sklopljen ako Rusija ne prizna vladu u Kijevu. Etinger inače učestvuje u pregovorima Rusije i Ukrajine i EU u Berlinu o ukrajinskom dugu za gas. V.d. premijera Ukrajine Arsenij Jacenjuk je pozvao Evropsku uniju da blokira projekat Južni tok, uveravajući da je tranzit preko Ukrajine pouzdan.
Napetost između Rusije i Ukrajinr ne treba da utiče na realizaciju projekta "Južni tok", izjavio je ministar ekonomije i energetike Bugarske Dragomir Stojnev.
Bugarska se spori sa EU oko "Južnog toka"
Sporovi u vezi sa izgradnjom „Južnog toka" između Sofije i Brisela izbili su nako što je Bugarska na tenderu za izvođača izabrala firmu «Strojtransgaz konsorcium», pod kontrolom ruskogo milijardera Genadija Timčenk, koje je stavljen na spisak sankcija EU protiv Rusije i posle izmene zakona u Bugarskoj po kome se gasovod Južni tok definiše kao interkonekcija i time izuzima iz Trećeg evropskog energetskog paketa kojim se traži da vlasnik gasovoda omogući i drugima da ga koriste. Usledio je susret ministra ekonomije Bugarske Dragomira Stojneva s evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom, posle koga je bilo različitih interpretacija, nakon čega je Evropska Komisija Bugarskoj zapretila sankcijama.
Sofija je nastavila da drži tvrdu poziciju i poručivala da ne namerava da odloži pripreme za izgradnju gasovoda koja počinje ovog leta 2014. uz obećanje direktora„Gasproma" Alekseja Milera da će prvi gas poteći kraje 2015.
***
Bugarska obustavila radove na Južnom toku
EU je u sredu 4. juna zatražila od Bugarske da obustavi realizaciju Južnog toka, a u nedelju 8. juna bugarski premijer Plamen Orešarski, saopštio je nakon susreta sa grupom američkih senatora među kojima je bio i republikanac Mekejn obustavila radove na projektu Južni tok."Primili smo zahtev od Evropske komisije (EK), nakon čega sam maložio suspendovanje radova. Dalje aktivnosti će biti jasnije nakon dodatnih konsultacija s Briselom" izjavio je Orešarski, a prenosi Itar-Tas. Prema ruskim izvorima Bugarska o toj odluci još nije obavestila rusku stranu.
Vlasti Bugarske ne odustaju od izgradnje gasovoda «Južni tok» , izjavio je, međutim, већ 9. juna ministar energetike Bugarske Dragomir Stojnev. Po njegovim rečima, sva tekuća pitanja će biti rešena, i realizacija projekta će biti obnovljena izveštavaju
RIA Novosti Ruska štampa piše da je iz Kremlja saopšteno da je još rano za komentar o bugarskoj odluci, pošto se stva mora ispitati.
Što se crnomorskog dela gasovoda tiče 15. aprila u kompaniji «Severstalj» (u Ižorskom metalurškom zavodu) i nemeačkoj kompaniji EUROPIPE je proizvedena prva cev za prvu od četiri niti tog gasovoda. Snabdevači za drugu nit po ugovoru će biti japanski konzorcium Marubeni-Itochu i Sumitomo (40 odsto), i ruske «Objedinjena metalurška kompanija» (35 odsto) i «Severstalj» (25 odsto), saopštio je
Gasprom.
Radio slobodna Evropa prenela je 14. juna izjavu predsednika bugarske Skupštine Mihaila Mikova da Bugarska nije donijela odluku o zaustavljanju projekta "Južni tok", bez obzira na to što je premijer te zemlje Plamen Orešarski rekao suprotno. «Ne vidim kako u pravnoj državi može biti zaustavljen takav projekat nečijom izjavom... Zanimljivo mi je nešto drugo - da je zaustavljena isplata evropskih sredstava za Bugarsku povezana sa «Južnim tokom». To je ono što je krajnje neprijatno, ako zamislimo da Komisija u ostavci deluje isto politički spram Bugarske", dodao je Mikov.
Ukupna investicija u izgradnju gasovoda "Južni tok" na teritoriji Bugarske vredna je više od četiri milijarde evra.
Protivrečne izjave srpskih ministara i premijera
Potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, povodom odluke Bugarske da na zahtev Evropske komisije suspenduje radove na izgradnji gasovoda Južni tok, izjavila je u ponedeljak 9. juna da će Srbija morati da odloži početak gradnje tog gasovoda."Bugarska je čvorište, pa samim tim, dok se ne okončaju razgovori Bugarske sa Briselom i Evropske unije sa Rusijom, i mi stojimo.
Ili dok Rusija ne promeni rutu. Ali svakako, rezultat i jednog i drugog scenarija znači odlaganje radova u našoj zemlji", rekla je Mihajlovićeva za Blic.
I ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić naglašava da budućnost projekta zavisi, pre svega, od dogovora Evropske komisije sa zemljama članicama EU i Rusijom."Južni tok je za nas važan i kao razvojni i kao energetski prjekat, ali je jasno da je Srbija samo jedna od država kroz koju gasovod treba da prođe, a da smo, pritom, jedina država u ovom projektu, osim Rusije, koja nije članica EU", rekao je Antić.
Vlada nije donela nikakvu odluku o odlaganju gradnje "Južnog toka", rekao je
premijer Aleksandar Vučić novinarima pred polazak u posetu Nemačkoj.
"Takvu odluku treba da donese Vlada koja nije zasedala. Za nas sve teče prema planiranom projektu. Voleo bih da postoji više strpljenja i više razumevanje za donošenje odluka kakva je ta", rekao je Vučić.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je 9. aprila, odgovarajući na pitanje o izgradnji gasovoda „Južni tok", rekao da su tu iskrsli problemi na relaciji Brisel - Moskva i da Srbija neće moći mnogo da utiče na njihovo rešenje.
„Očekujemo da ti problemi budu rešeni, zbog toga što su neki drugi gasovodi, kao što je na primer Severni tok, izgrađeni bez problema. Mislim da niko sebi neće uzeti toliko pravo da ugrozi energetsku bezbednost i stabilnost građana u ovom delu Evrope uključujuci i Srbiju", ocenio je Dačić.
On je potvrdio da Srbija nije donela odluku o obustavi radova na izgradnji Južnog toka kroz Srbiju, kao i da gasovod nije uperen ni protiv koga, već je u zajedničkom interesu...
Gasni pregovori Rusija-Ukrajina-EU
Neki od ruskih političara tumače zatezanje s "Južnim tokom", kao ucenu Rusije da popusti u pregovorima s Ukrajinom i da se ne odruče ukrajinskog tranzita.
Rusija, Ukrajina i Evropska Unija su u ponedeljak 9. juna u Briselu nastavile pregovore o dugovanjima Kijeva za gas i daljim isporukama „plavog goriva", nakon što je ukrajinska strana, uplatila Rusiji novac radi izmirenja dela duga koji Kijev ne osporava - 786 miliona dolara. Moskva je kao uslov za dalji dijalog isticala plaćanje svih ispostavljenih računa – 2,2 milijarde, ali su ruski predstavnici pristali da nastave pregovore. Predsednik vlade Rusije Dmitrij Medvedev, je izjavio da Moskva u ovoj fazi treba da se uveri u to da Ukrajina želi i da je počela da plaća, da je svaka druga opcija nemoguća: „Kad čujem: „Dajte nam drugu cenu, pa ćemo platiti," – to je bezobrazluk..."
Ukrajinski dug za ruske isporuke je počeo da se stvara u novembru prošle godine kad je gas Kijev koštao 380 dolara po hiljadi kubnih metara. Od početka 2014. godine je počeo da važi dodatni popust i stvarna vrednost gasa je pala na 268 dolara. Međutim, Rusija od aprila nije dobila bilo kakav novac, ukinula je sve popuste – to je predviđeno ugovorom. U aprilu i maju Ukrajini je gas isporučivan po ceni od 485 dolara. Polazeći od ove dinamike promene cene Rusija obračunava dug Kijeva. Arsenij Jacenjuk, je izjavio da Ukrajina nikad neće prihvatiti cenu od „skoro 500" dolara i da će se pregovori u završiti ili potpisivanjem novog sporazuma o isporuci gasa ili će se Kijev obratiti međunarodnom sudu. POsle toga Jecenjok je izjavio da se Ukrajina u doglredno vreme ne može odreći ruskog gasa. Komesar Etinger je u petak priznao da je EU potrebna ukrajinska „cev", pošto zasad ni „Severni", ni „Južni tok" ne mogu u potpunosti da reše probleme za 2014. godinu. „Nije naš zadatak da plaćamo neposredno „Gazpromu". Ali morali smo da pomognemo Kijevu i da mu omogućimo da plati za sebe," – rekao je Etinger imajući u vidu finansijsku pomoć EU..
Srednjoevropska cena ruskog izvoznog gasa ove godine iznosi 372 dolara za hiljadu kubnih metara. Pritom se zna, na primer, da Turska plaća 400 dolara, Nemačka – 380 dolara, Češka – 430 dolara, Bugarska -360 dolara, a Litvanija – oko 500 dolara. Rusija će razmatrati eventualni popust za gas koji se isporučuje Ukrajini u okviru tržišnih uslova, a cena koju Kijev predlaže od 268 dolara za Rusiju je neprihvatljiva, istakao je ministar za energetiku Novak. „Gazprom" zbog dugova prebacuje Ukrajinu na avansno plaćanje. Ako Kijev u ne plati avansni račun za jun, Rusija u utorak, 3. juna ima sva prava da u potpunosti isključi gas Ukrajini.
Rusija Ukrajina bez dogovora
Pregovori između Ukrajine i Rusije o rešavanju spora o isporuci ruskog gasa Ukrajini okončani su nakon osam časova u Briselu 11. juna rano ujutru bez dogovora o spornoj ceni ruskog gasa za Ukrajinu uz rast rizika od prekida snabdevanja, izveštava Rojters, a kako je izjavio komesar Evropske unije (EU) za energetiku Ginter Etinger, trebalo bi da budu nastavljeni u utorak ili sredu 11. juna.
Rusija je zapretila da će prekinuti isporuke gasa Ukrajini, 10. juna, uz mogući sekundarni neželjeni efekat po snabdevanje zemalja EU pošto Ukrajine nije platila ranije isporučeni ruski gas.
Ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan rekao je da su razgovori kojima je posredovala Evropska komisija u Briselu "zapeli" zbog predloženog mehanizma plaćanja koji bi povezao nižu cenu s visinom carine.
Agenija RIA Novosti podseća da je rok za uplatu ukrajinskog duga istekao 10. juna i da to znači da Gasprom može 11. juna da isključi gas Ukrajini.
«Gasprom» je još jednom pomerio datum prelaska na avansno plaćanje gasa za Ukrajinu na 16. jun u 10 časova javlila je
agencija RIA Novosti u sredu 11. juna, citirajući direktora ove korporacije Alekseja Milera.
Što se tiče cene gasa, Novak je rekao da Rusija predlaže povratak na ugovore iz 2010. koji važe do 2019, što određuje cenu od 385 dolara za hiljadu kubnih metara.
Pored toga, prema Novaku, Rusija je spremna da napusti uvođenje avansnog plaćanja, ako Ukrajina otplati dugove do 26. juna. "Gasprom" je prvobitno planirao da uvede avans 3. juna, a zatim više puta odloženo ovaj rok. Novi datum je moguće ponedeljak, 16. jun.
Moskva Kijevu nudi sledeće šemu otplate duga: do 16. juna da plati 2 milijarde dolara duga za novembar-decembar 2013, a 500 miliona dolara - a do 26. juna da isplati preostali iznos duga (1.853 milijardi dolara), javlja agencija
RIA Novosti
Ministar energije Jurij Prodan izjavio je da Kijev ne prihvata cenu od 385 dolara i da je jedini put za rešavanje tog problema – Stokholmska arbitraža... Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger saopštio je da će se pregovarački proces produžiti na najvišem nivou – sa učešćem predsednika Rusije i Ukrajine, ali u Kremlju su saopštili da se takav susret ne planira u skorašnje vreme, javila je
TV RT.
Dug Ukrajine za ruski gas iznosi 4,455 milijardi dolara: 1,454 mlrd doll. — za novembar-decembar 2013. i 3 mlrd doll. — za april-maj 2014 . saopštio je 4. juna na svom sajtu
Gasprom.
"Po svemu sudeći, stvar se svesno dovodi u ćorsokak", rekao je Putin na savetovanju sa članovima vlade, podsetivši da je ruska energetska kompanija Gasprom predložila Ukrajini uslove gasnog sporazuma kao u vreme Janukovičevog mandata, uključujući popust. Ukoliko Ukrajina odbaci predlog Rusije za gas, odnosi dve zemlje u toj oblasti preći će na drugi nivo, konstatovao je ruski predsednik rekavši da to nije bila želja ruske strane...
Aleksej Miler direktor "Gasproma" je 12. aprila ponovio da ako na račun njegovog preduzeća u ponedeljak 16. juna u 10 časova ne legne 1,951 mlrd dolara od Ukrajine količina isporučenog gasa će biti nula kubnih metara. Po njegovim rečima «Gazprom" može uvesti ograničenja za evropske kompanije, koje budu bavile reversom gasa za "Naftogaz", jer to je ruski gas, javlja
ITAR TASS...
Evropska komisija poziva Rusiju da odustane od zahteva Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) da arbitrira o trećem energeskom paketu EU (koji se tiče JUžnog toka i gasovoda Opal). To je izjavio komesar za energetiku Ginter Etinger nakon završetka savetovanaj ministara energetike 28 članica EU u Luksemburgu, javlja
ITAR - TASS .
Ginter Etinger je nakon telefonskog razgovora sa s ukrajinskim minisrom Jurijem Prodanom čiji je zahtev podržao predložio da se Kijevu pre podne u subotu 14. juna sretnu direktori "Naftogaza" Ukrajine i i ruskog "Gasproma" javlja agencija
RIA Novosti.
Direktor departmana za trgovačke pregovore Ministarstva ekonomskog razvoja RF Maksim Medvedkov izjavio je da su iscpljene mogućnosti za pregovore u okviru dvostranih konsultacija o energetskim pravilima, da je sledeći logičan korak podnošenje zahteva da se formira panel arbitara i da će se Rusija to učiniti na narednom zasedannju organa za razrešennje sporova STO 18. juna", javio je
ITAR – TASS.
Premijer Ukrajine Jacenjuk je naložio potičenjim ministarstvima da pripreme neophodne mere za prelazak na avansno plaćanje gasa, koji u slučaju neplaćanja duga vodi prekidu isporuke ruskog gasa.
Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo saglasili su 13. juna razmenili mišljenja o krizi u Ukrajini i naplati duga Kijeva za isporučeni ruski gas, kao i o pripremama za potpisivanje Opšteg sporazuma između Ukrajine i Evropske unije (EU), saopšteno je na sajtu
Predsednika Rusije. Putin je istakao da je neophodno da Kijev prekine oružanu operaciju na jugoistoku Ukrajine. Takođe je traženo da se održe konsultacijije Rusije, EU i Ukrajine na ekspertskom i ministarskom nivou u kontekstu pripreme podpisivanja Saglasnosti o asocijaciji EU–Ukrajina.
Nasatavk pregovora 14. juna u Kijevu završen je bez rezultata i nastavlja se 15. juna... To je tvrdio evropski komesar za energetiku Ginter Etinger. Međutim oficijelni predstavnik "Gasproma" Sergej Kuprijanov je, kako prenosi agencija
RIA Novosti
izjavio da su subotnji peregovori u Ministarstvu energetike Ukrajine u Kijevu završeni oko 3 sata ujutru po moskovskomu vremenu, da rezultat nisu dali, te da "Gasprom" očekuje da ukrajinska strana reguliše dug od 1,9 miliajrdi dolara do 10:00 sati ujutru 16. juna po moskvskom vremenu - u protivnom, biće uveden režim pretplate dostave gasa u Ukrajinu...
Agencija AFP je u nedelju oko podne javila da će se pregovori ipak nastaviti u nedelju 15. juna oko 20 časova i da će u njima učestvovati evropski komesar za energetiki Ginter Etinger, ministri energetike Rusioje i Ukrajine i direktor "Gasproma" Aleksej Miler.
Posle nekoliko sati pregovori su prekinuti bez rezultata, a onda su posle ponoći po lokalnom vremenu, kako javlja agencija
Novosti, ponovo nastavljeni, kad se na njih vratio Aleksej Miler.
Ta runda se završila oko 2.30 u noći po moskovskom vremenu bez rezultata. Evropski komesar predložio privremenu cenu 300-385 dolara u pokušaju da se ipak postigne sporazum.
Ruska strana očekuje 1951 miliona dolara do 10 uujutru 16 juna, u suprotmom prealzi na sistem pretplate. Ukrajinski ninistar najavio tužbu Štokholmskoj arbitraži.
RIA Novosti
Ukrainska strana odbila je da plati gas po novim cenama i nije prebacila sredstva, koja je bila dužna «Gaspromu». Tačno u 10.00 po moskovskom vremenu, kada je istkao rok,
«Gasprom» je uveo režim pretplate za dostavu ruskog gasa u Ukrajinu, što znači da je obustavljena prodaja gasa Ukrajini, a kroz ukrajinske gasovode počeo da teče samo gas za evropske zemlje.
U Gaspromu su za
poslovni portal RBK objasnili da je na dan 16. juna ukrajinska gasna kompanija za dostavljeni ruski gas dužna 4,458 milijardi dolara: 1,451 milijardi dolara — za novembar-decembar 2013. i 3,007 milijardi dolara — za april-maj 2014. «Naftogaz Ukraini» nije platio ispostavljeni račun za jun 2014. što znači faktički prekid isporuke gasa na Ukrajinu.
Dopunjeno 16. juna
Ruski "Gasprom" i austrijska kompanija OMV potpisali sporazum o «Južnom toku»
Šef "Gasproma" Aleksej Miler i generalni direktor OMV-a Gerhard Rojs potpisali su 24. juna u Beču sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća "South Stream Austria GmBH" za izgradnju gasovoda "Južni tok" na teritoriji Austrije. Obema kompanijama u zajedničkoj kompaniji pripada po 50 odsto akcija, propusne moći do 32 milijardi kubnih metara godišnje sa krajnjom tačku u Baumgartenu..
Početak gradnje austrijskog kraka Јužnog toka očekuje se 2015. godine, a prve isporuke, prema planovima već 2017. pun kapacitet trebalo bi da bude postignut u januaru 2018 .
Portparol "OMV", Robert Lehner, se nada da bi prve isporuke gasa kroz gasovod Јužni tok mogle da stignu već 2016. godine.
Mada je početna faza razrade projekta, bila odložena djelimično zbog rezervi Evropske komisije prema projektu, u aprilu su Miler i Rojs potpisali memorandum o realizaciji projekta u Austriji.
Sporazum je potpisan u okviru posete predsednika Rusije Vladimira Putina Austriji 24. juna.
Kako prenosi agencija
RIA Novosti Putin je na konferenciji za štampu nakon razgovora s austrijskim predsednikom Hajncom Fišerom ocenio da se Amerikanci (SAD — red.) ponašaju kao konkurenti, da oni čine sve da bi ugovor o "Južnom toku" srušili, da pokušavaju da prodaju svoj tečni gas na evropskom tržištu, mada je gas iz cevovoda koji dolaze iz Rusije jeftiniji, da u toj borbi koriste i politička sredstva, da je tako bilo i pre mnogo decenija, pa i još 1962. kada su SAD bile protiv dostave sovjetskog gasa u Austriju u okviru projekta "gas u zamenu za cevi"...
Dopunjeno 24. juna 
