Disciplinovanje taksista:
Naopak redosled poteza

Manje taksi firme opstajale su zahvaljujući linijskom taksiju koji je, zbog nemogućnosti rešavanja sukoba između konkurentskih grupacija, ukinut. Pri tom se, zbog zakonskih protivrečnosti, nove kaznene odredbe ne odnose na najveća taksi udruženja

"Saobraćajna inspekcija će kontrolisati i sva ona taksi stajališta gde znamo da je nepoštovanje propisa najčešće: železničku stanicu, autobusku stanicu, aerodrom. Nećemo prestati sve dok oni ne odustanu od pravljenja prekršaja", obećao je u razgovoru za "Vreme" Miloš Aligrudić, član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda zadužen za inspekcijske poslove. Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove započeo je u ponedeljak veliku akciju kontrole beogradskih taksista. Prvoga dana taksisti koje smo pitali da li se inspekcija pojavljuje tvrde da inspektore nisu videli. "Čuo sam preko radija da su posete inspekcije česte", kaže stariji taksista s kraja reda ispred glavnog ulaza železničke stanice.

Akcija saobraćajne inspekcije inspirisana je novom odlukom o auto-taksi prevozu koju je 14. februara usvojila Skupština grada. Ovom odlukom detaljno je regulisano kako treba da izgleda vozilo koje se koristi u taksi prevozu, kako treba da izgleda taksista i kako mora da se ponaša u kontaktu s putnicima. Za kršenje ovih odredbi propisane su velike kazne. Miodrag Panić, direktor Ekonomik taksija, kaže da su kaznene odredbe diskriminatorske prema manjim taksi firmama.

BEOGRAD MALI ZA SVE: U Beogradu, prema zvaničnim podacima, trenutno radi 7530 taksista okupljenih u čak 32 taksi asocijacije. Četiri grupacije imaju status udruženja: Beotaksi (sa 3827 aktivnih vozača), Žuti taksi (464), Čukarički taksi (366) i Džoker (42 aktivna vozača). Sve ostale su registrovane kao privatna preduzeća. Najveće među njima su: Pink (480 vozača), Bel (415) i Zeleni taksi (285). Postoje preduzeća koja imaju samo po jednog ili dva vozača. Panić objašnjava da je forma preduzeća bila zgodnija za taksiste koji su, nezadovoljni radom velikih udruženja, odlučili da osnuju samostalne taksi grupacije. U osnivanje nove asocijacije potrebno je uložiti nekakav novac. "Onda ne može da se osnuje novo udruženje, jer u statutu svakog udruženja stoji da skupština menja predsednika. Ja nisam čovek koji ima pored sebe dva-tri bilmeza koji će da razgrnu ostale", kaže Panić.

Novom gradskom odlukom za taksi preduzeća, odnosno pravna lica, propisane su kazne do ukupno 55.000 dinara u slučaju da, na primer, u taksi vozilu nisu ispravni ventilacija i grejanje. Za isti prekršaj koji počini taksista sa statusom samostalnog preduzetnika predviđena je kazna od 25.000 dinara. Za sama udruženja nisu propisane nikakve kazne. "Udruženja su van naše ingerencije", kaže za "Vreme" Zorica Nikolić, načelnica odeljenja za taksi prevoz u Gradskom sekretarijatu za saobraćaj. "Kada je regulisan njihov status, ona nisu osnivana radi sticanja profita, već samo radi unapređivanja rada u određenoj oblasti. Sada već nije takav slučaj." U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da se 7355 beogradskih taksista registrovalo u statusu preduzetnika, a da je samo 175 njih zaposleno u taksi preduzećima. Naime, i najveći broj taksista koji nose krovnu oznaku nekog od taksi preduzeća u stvari su samostalni preduzetnici koji su sa preduzećem samo sklopili ugovor o saradnji. U Sekretarijatu za saobraćaj tvrde da u slučaju da takav taksista počini prekršaj neće biti kažnjavano preduzeće. "Osim toga, to nisu kazne koje smo mi izmislili, to su kazne u okvirima koje propisuje Zakon o prekršajima", kaže Zorica Nikolić. Ipak, za Ekonomik i NBA taksi, preduzeća koja imaju najviše zaposlenih taksista, postoji opasnost da brzo po primeni ovog propisa zbog plaćanja enormnih kazni padnu pod stečaj.

TUČA OKO LINIJA: Druga neprijatna vest je da linijski taksi više ne postoji. Linijski prevoz putnika taksi vozilom je izričito zabranjen Zakonom o javnom prevozu. Izvršni odbor Skupštine grada doneo je '97. godine odluku o početku eksperimentalne faze rada linijskog taksija, a Sekretarijat za saobraćaj je dobio obavezu da kod nadležnog republičkog organa pokrene inicijativu da taj oblik prevoza dobije zakonsku osnovu. "U Republici nije bilo raspoloženja da se menja zakon, a sada je novi izvršni odbor doneo odluku da se ta eksperimentalna faza završava", kaže Zorica Nikolić. "Nije bilo propisa kojima se regulišu odnosi u linijskom taksi prevozu, sve je bilo zasnovano na dogovorima iza kojih nije bilo nikakvih sankcija. Taksi udruženja, i mala i velika, to su stalno zloupotrebljavala." Zorica Nikolić kaže da je bilo i otimanja oko linija pa čak i tuča, te da bi za nastavak rada linijskog taksija bilo neophodno sve detaljno regulisati. Nažalost, ovo opet dovodi u težak položaj manje taksi firme. One su često opstajale baš zahvaljujući linijskom taksiju. Velike radio mreže su sada u nesumnjivoj prednosti jer mogu u svakom trenutku da pošalju vozilo na traženu adresu, za razliku od preduzeća sa samo nekoliko desetina vozila.

U Beogradu je taksista mnogo, a mušterija sve manje. Miodrag Panić kaže da je početkom godine pet od šest najvećih asocijacija tražilo ukidanje linijskog taksija. Linijski taksisti su, istini za volju, bili nedisciplinovani u održavanju linija i često su vozili samo u vreme špica, kada ima mnogo putnika, da bi u međuvremenu skinuli broj i uključili taksimetar. Ali, taj nedostatak bi se u slučaju legalizacije mogao otkloniti zabranom postojanja taksimetra u linijskim taksi vozilima. Beogradskim taksistima treba čvrsta kontrola, ali se zakonske protivrečnosti ne smeju koristiti da se male taksi asocijacije dovedu u neravnopravan položaj, niti je uterivanje zakonitosti rada moralo da počne baš od linijskog taksija. U Sekretarijatu za saobraćaj kažu da samo sprovode odluke gradske vlade i skupštine. Pošto politička napetost između republičkih i gradskih vlasti više ne postoji, DOS-u ostaje da objasni zašto sređivanje stanja u beogradskom taksi prevozu nije započeto pravim redosledom poteza.

Zoran B. Nikolić