UNICEF – Istraživanje o sreći:
Srećne i nesrećne porodice

Sreća nije termin koji koriste političari, mada bismo sreću mogli da definišemo kao "smisao i svrhu života". Istraživanje UNICEF-a u Srbiji treba da pomogne pronalaženju sreće u porodici

Da je srećna porodica ona čiji se članovi ne svađaju, a ne koji dobro zarađuju kao što se obično misli, pokazalo je istraživanje "Sreća i porodice sa decom u Srbiji" koje je realizovao UNICEF u saradnji sa Hemofarm fondacijom. Cilj im je bio da podstaknu debatu o načinu na koji društvo može da vrati porodicu u prvi plan, i kako da oblikuje javne politike za dobrobit porodice.

Gospodin Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji, kaže da je tema ovog istraživanja "u skladu sa sve većim interesovanjem u univerzitetskim, istraživačkim krugovima u svetu. Ujedinjene nacije sada svake godine objavljuju Svetski izveštaj o sreći koji se bavi različitim aspektima dobrobiti ljudi širom sveta. UNICEF u Srbiji se priključio tom globalnom trendu."

Sreća nije termin koji koriste političari kad govore o svojim namerama. Može se reći da je sreća stigmatizovana, da se smatra nedovoljno ozbiljnom, pa čak i pomalo trivijalnom da bi je koristili oni koji se bave odgovornim poslovima – piše u izveštaju o rezultatima istraživanja o srećnim porodicama. Nekada, međutim, nije bilo tako, nekada je sreća bila centralni pojam u definisanju suštine života i načina na koji bi ga trebalo živeti. Aristotel je smatrao da je "sreća smisao i svrha života, čitav cilj i kraj ljudskog postojanja", smisao života po hrišćanstvu je u našim odnosima sa drugim ljudima, a budizam ističe sposobnost saosećanja sa drugima kao glavni izvor lične sreće.

ŠTA REMETI SREĆU: Takođe, iako se zna da je porodica važna za društvo, vrlo je malo javnih politika i programa orijentisano na porodicu. Tako je u svetu i u Srbiji. S obzirom da su primarne delatnosti UNICEF-a položaj dece i briga o deci, pokrenuto je ovo istraživanje kako bi se otkrilo šta je to specifično za porodice sa decom u Srbiji, koje su to karakteristike srećnih porodica, šta ih razlikuje od ostalih i kako podržati ostale porodice da i one postanu srećne.

Istraživanjem je obuhvaćeno 600 domaćinstava iz 28 opština. Dve trećine njih, konkretno 67,7 odsto, smatra da živi u srećnoj porodici. Međutim, po Galupovom istraživanju, znači po međunarodnom istraživanju, od 155 zemalja koje su rangirane 2010. i 2012. godine, Srbija je bila na 91. mestu. Kako je objasnila Katlin Brašić, rukovoditeljka programa za zaštitu dece u UNICEF-u, ova razlika u rezultatima između našeg i međunarodnog istraživanja objašnjava se činjenicom da naše istraživanje nije pokrilo samačka i staračka domaćinstva i druge odrasle osobe bez dece, a moguće je da kod njih postoji veća verovatnoća da je percipirani nivo sreće ispod proseka.

Veoma bitan rezultat istraživanja je da porodice u kojima je izražen konflikt imaju čak 12 puta veće šanse da budu nesrećne nego one u kojima nema konflikta. Čak i konflikt umerenog intenziteta utiče na sreću porodice, pa je šansa da porodica bude nesrećna tri puta veća kada postoje ovakvi konflikti, objašnjava Katlin Brašić. Zategnuta atmosfera u kući utiče na sreću porodice isto koliko i otvorene rasprave i svađe. Od sloge/nesloge unutar porodice zavisi kakve će odnose uspostavljati njeni članovi sa drugim ljudima.

Zatim, sreća porodice u velikoj meri zavisi od odnosa roditelja i dece, od toga koliko često roditelji razgovaraju sa decom i kako se razumeju. Kada su odnosi roditelja i dece poremećeni, šansa da porodica bude nesrećna je oko 11 puta veća u odnosu na mogućnost da bude srećna. Suštinski je važno da deca znaju da će ih roditelji uvek saslušati i potruditi se da ih razumeju, da u roditelju imaju oslonac, da postoji poverenje između njih. Po ovom istraživanju, 86,5 odsto roditelja navodi da sa detetom provodi bar jedan sat u nekoj zajedničkoj aktivnosti, a najčešće u parku, na igralištu, u šetnji, ili im čitaju priče za laku noć. Znatno manje to zajedničko vreme provode u poseti nekom javnom događaju ili u bavljenju zajedničkim hobijem ili pak sportom. Izuzetno je važno, naglašeno je u izveštaju, da roditelji i deca imaju bar jednu zajedničku aktivnost u kojoj svi učestvuju. Partnersko roditeljstvo je važno za sreću, naročito ako je dete uzrasta od 6 do 12 godina. U Srbiji, iako je koncept partnerskog roditeljstva prisutan, on često počiva na tradicionalnoj podeli uloga, pa je majka čak u 79,2 odsto porodica zadužena za vaspitanje deteta.

FAKTOR NOVCA: Šira porodica i prijatelji daju snagu porodici i utiču na sreću. Prema ovom istraživanju, na svoju braću i sestre može da se osloni gotovo 80 odsto roditelja u srećnim porodicama, a 60 odsto njih iz nesrećnih porodica. U nesrećnim porodicama samo polovina roditelja može da razgovara sa svojim partnerom ili roditeljima o onome što ih muči, a čak četvrtina nema sa kim to da podeli. U izveštaju istraživanja je naveden rezultat studija sa Univerziteta Juta o neverovatnim prednostima koje donose bake i deke jer uče decu da sarađuju i da budu saosećajna. Deca koja provode više vremena sa bakom i dekom su društvenija, bolja su u školi i pokazuju više brige za ostale. Takođe, i majke te dece su manje pod stresom i zadovoljnije su od onih koje nemaju podršku baka i deka.

Visina primanja roditelja nije povezana sa srećom. Važnije od količine novca je kako se taj novac troši, što važi i za pojedinca i za državu. Novac, privatni ili državni, utrošen u dobrobit drugih, u prosocijalne aktivnosti, jeste dobro utrošen novac. O tome svedoči primer Danske, koja je jedna od najsrećnijih zemalja. Materijalni status može imati snažan negativan uticaj na sreću u slučajevima kada porodica nema novca ni za osnovne potrebe – takva porodica ima sedam puta veće šanse da bude nesrećna od one koja može da pokrije osnovne egzistencijalne potrebe. Zanimljivo je da porodice koje svom adolescentu mogu da kupe skupi mobilni telefon nisu srećnije od onih koje to ne mogu, kao i da za sreću nije važno da li je detetov mobilni bio skup ili jeftin.

Međutim, za sreću je veoma važno fizičko i mentalno zdravlje. Po ovom istraživanju, loše zdravlje deteta mnogo više utiče na sreću porodice: dok je 56,6 odsto porodica u kojima roditelji imaju loše zdravlje srećno, onih u kojima loše zdravlje imaju deca srećno je tek 39,1 odsto.

Autori ove analize zaključuju da jedno istraživanje ne može da promeni postojeći vrednosni sistem kako bi se stvorio osnov za izgradnju dobrih porodičnih odnosa, ali može da podstakne na raspravu o tome. "Naše istraživanje je jedno u nizu istraživanja koja su ukazala na potrebu da se politike mnogo ozbiljnije pozabave pitanjima pospešivanja dobrih međuljudskih odnosa, pitanjima pozitivnog roditeljstva i partnerskih odnosa, a ne samo ekonomskim aspektima razvoja", poručili su iz UNICEF-a i Hemofarm fondacije.

Sonja Ćirić