Lekovi:
Muška i ženska doza

Uprkos tome što praktično čine polovinu svetske populacije, žene piju lekove čija je delotvornost potvrđena uglavnom na – muškarcima. Da li je kucnuo čas za ravnopravnost među polovima i na polju medicinskih ispitivanja

Prva dekada XXI veka nam je već donela nekoliko revolucionarnih medicinskih otkrića: bioničko oko, lek za hepatitis C, 3D štampače biološkog materijala i mnoga druga. Pitanje je šta je sledeće. Sudeći po medicinskim žurnalima, došao je red na – medicinu orijentisanu prema polu.

Iako se naučnici ovom temom bave decenijama, prekretnicu u praksi napravila je Američka agencija za hranu i lekove odobrivši inicijativu da se popularni lek za spavanje "ambien" muškarcima i ženama prepisuje u različitim dozama, što ga je učinilo jedinim lekom na američkom tržištu čija doza zavisi od pola konzumenta.

Odluka je usledila nakon istraživanja koje je potvrdilo da je ženama potrebno više vremena da metabolički prerade lek, što znači da ga, kada se probude, i dalje u svom organizmu imaju u većoj meri nego što je preporučljivo, a to može dovesti do brojnih neželjenih posledica. Jedna od njih je pospanost za volanom kada ujutru krenu na posao, na primer. Kod muškaraca koji piju isti lek u istoj dozi to uglavnom nije bio slučaj. Drugim rečima, žene koje su pile "ambien", odobren pre dvadeset godina i samo u toku prošle godine prepisan u 40 miliona slučajeva, bile su praktično svakodnevno overdozirane ovim lekom.

BIKINI MEDICINA: Kako stvari stoje, "ambienu" bi se na ovoj listi u bliskoj budućnosti mogli pridružiti mnogi drugi lekovi. Da je ta budućnost izvesna, možda najbolje svedoče sve brojniji članci na temu legitimnosti univerzalnih ispitivanja lekova koja se uglavnom vrše na muškarcima. Otud je početkom septembra u američkim medijima ponovo pokrenuto pitanje da li bi u XXI veku žene trebalo da se bore i za ravnopravnost u ispitivanjima lekova, čime bi osigurale adekvatnije terapije za oboljenja sa kojima se suoče.

Naime, sve glasnije se govori kako su niske doze "aspirina" dobra prevencija od srčanog udara kod zdravih muškaraca, ali ne i kod žena. Došlo se do zaključka da su žene mnogo podložnije neurološkim oštećenjima usled konzumiranja alkohola, nego muškarci. Utvrdilo se da žene imaju veće šanse da dobiju rak pluća, nezavisno od toga da li su pušači ili su izložene pasivnom pušenju, i tako dalje. Statistika je pokazala da je multipla skleroza dva do tri puta češća kod žena, da su duplo više sklone depresiji od muškaraca i da čine ubedljivu većinu obolelih od lupusa (čak 90 odsto). Žene se takođe brže bude iz anestezije, a zabeleženo je i da dožive više neželjenih dejstava antihistamina, antibiotika, steroida i antidepresiva, nego muškarci.

Ispostavilo se, dakle, da pol i te kako igra bitnu ulogu u tome koju bolest čovek ili žena mogu dobiti, kakav će biti njen tok, tretman i rezultati lečenja, a ta lista razlika raste iz dana u dan. Pa ipak, većina dijagnoza, terapija i doza lekova danas je bazirana na simptomima, odgovorima i ishodima ispitivanja na odraslim belim muškarcima, a ti rezultati su jednostavno generalizovani i primenjeni na ženske pacijente.

Naučnici koji zdušno podržavaju princip ravnopravnosti pri ispitivanju lekova tvrde da bi ta praksa trebalo što pre da se promeni. Jedna od njih je i dr Sara L. Berga, profesorka medicine i specijalistkinja u oblasti ginekologije i akušerstva u akademskom medicinskom centru Vejk forest baptist medikal (Wake Forest Baptist Medical Center) u Severnoj Karolini. Berga podseća da se do pre tri decenije pod "ženskom medicinom" smatralo bavljenje rakom dojke, jajnika, materice, trudnoćom i menstrualnim ciklusom, što su neki sa podsmehom nazivali "bikini medicina", dok su oboljenja organa koje imaju i muškarci i žene tretirana univerzalno.

Samim tim, i istraživanja koja su rađena na lekovima i terapijama za "univerzalne" bolesti nisu bitno uzimala u obzir pol ispitanika. "Ako, na primer, žene nisu odgovarale na neki lek na isti način kao muškarci, to se pripisivalo tome što su fizički manje, odnosno lakše od muškaraca", objašnjava Berga. Sa novim vremenom, došli su novi zaključci.

POL JESTE BITAN: Prošle godine, na primer, u žurnalu "Klinikal kemistri end laboratori medisin" (Clinical Chemistry and Laboratory Medicine) objavljen je članak koji jednakost među polovima koju zagovara klasična medicina pobija u pet domena: kardiovaskularnim bolestima, kanceru, bolestima jetre, osteoporozi i farmakologiji.

U članku, koji potpisuju dr Đovanela Bađo sa Univerziteta u Padovi i njen stručni tim, navodi se da se kardiovaskularne bolesti, iako važe za tipično "muške", često drugačije manifestuju kod žena: dok je bol u grudima i trnjenje leve ruke znak za srčani napad kod muškaraca, kod žena se on, ispostavilo se, manifestuje kao mučnina i bol u abdomenu. Otud, tvrde autori istraživanja, žene koje dođu kod lekara i žale se na ove simptome često bivaju uskraćene za ispitne procedure u vezi sa utvrđivanjem infarkta, jer ih lekari jednostavno ne prepoznaju kao pokazatelje srčanog udara.

Istraživači sa Univerziteta u Padovi su dalje utvrdili da se rak debelog creva kod žena javlja u kasnijoj fazi života, ali da one bolje odgovaraju na terapiju od muškaraca. Izneli su i podatak da primarna bilijarna ciroza jetre češće pogađa žene, a pozabavili su se i osteoporozom, koja se percipira uglavnom kao "ženska bolest" i zaključili da je smrtnost od posledica lomljenja kostiju nastalog usled efekata osteoporoze veća kod – muškaraca.

Razlike u polu, zaključili su naučnici, utiču i na apsorpciju lekova i njihovo dejstvo. "Muškarci i žene se razlikuju praktično u svakom aspektu funkcionisanja organizma i samim tim nije ni čudo što drugačije reaguju na lekove", smatra dr Merijen Legato, koja je uspostavila Partnerstvo za medicinu orijentisanu prema polu na Univerzitetu Kolumbija. Ženama srce brže kuca, imaju više masnog tkiva i "ćudljive" hormone. Na primer, žene koje imaju epilepsiju će najverovatnije imati veće šanse da dobiju napad kad i menstruaciju, jer im povišen nivo hormona lekove koje piju učini manje efikasnim.

DISKRIMINACIJA IZ NAJBOLJIH NAMERA: Ispostavlja se da je upravo diktat hormona jedan od glavnih razloga što naučnici prilikom testiranja daju prednost muškarcima. Naime, rad sa ženama zahteva dodatnu podelu istraživačkih grupa: žene se dele na one pre i nakon ulaska u menopauzu i takođe moraju da se testiraju pre i posle menstruacije. Dalje, kod određenih grupa žena postoji rizik od neprepoznate trudnoće, zbog čega je moguće naštetiti embrionu testiranim preparatom. Uzimanje u obzir ovih činilaca ne samo da poskupljuje istraživanje već i povećava rizik da bi nešto moglo krenuti po zlu (naročito ako je ispitanica u drugom stanju).

Ako odemo korak dalje, videćemo da situacija nije drugačija ni kada se ispitivanja vrše na životinjama. Poslednje istraživanje urađeno na Nortvestern univerzitetu u Čikagu obuhvatilo je 2300 medicinskih studija objavljenih u medicinskim žurnalima. Ispostavilo se da u više od 20 odsto tih studija nije pomenut pol životinja na kojima su eksperimenti bili rađeni, a kod onih koji su taj podatak revnosno naveli, u čak 80 odsto slučajeva radilo se o muškim subjektima. Naučnici i ovde daju isto objašnjenje. Baš kao i kod ljudskih bića, i u životinjskom svetu ženski pol ima "svojeglave" hormone koji mogu da zakomplikuju stvari.

Zbog ovih okolnosti istraživači su primorani da balansiraju između potrebe da se hitno odgovori na konstantnu potrebu za efikasnim rešenjem što podrazumeva lek koji odgovara svima i na mogućnost neuspeha do koga dolazi kada princip univerzalnosti doživi debakl, baš kao u slučaju "ambiena".

Ipak, pravila igre se polako menjaju. U poslednjih nekoliko godina u nekim razvijenim zemljama zakonom je propisano da klinička istraživanja novih lekova moraju da uzmu u obzir različite načine delovanja kod muškaraca i žena. Ne samo da nove studije izražavaju potrebu da se žene više uključe u medicinska istraživanja, sada se traži da ako ispitivanje nekog leka nije rađeno na ženama, u uputstvu to jasno i bude naznačeno, kako bi znale da uzimaju nešto što nije ispitivano na ženskom organizmu.

E sad, neko će reći da u ovom trenutku medicina ima preča posla i da je ovo samo još jedno traženje dlake u jajetu, ali sa druge tačke gledišta nikome ne može da se ospori pravo da očekuje (i dobije) tretman koji zaslužuje. Što se zagovornika medicine orijentisane prema polu tiče, dan kada će od toga da li ste muškarac ili žena zavisiti šifra koju će vaš lekar upisati na receptu – nije daleko.

Jasmina Lazić