Zoom Pokisla vlada – Što je nama gore, strankama je sve bolje. Partije su povećale mesečnu apanažu u danima kad se kreše zarada bogatašima koji primaju više od 25.000 dinara Najpametnijim se pokazao onaj mlađani i kratkoveki ministar finansija, Lazar Krstić, koji je pravovremeno, sa sve saradnicima, digao sidro i napustio brod koji je bušan sa svih strana, ostavivši na cedilu kapetana "mekog srca" da zapuši rupe

piše: Dragoljub Žarković

Rajinski mentalitet: Cifre, kao lanjski snegovi

Neko je već primetio da je rebalans gori od balansa srpskog budžeta. Mi, građani Srbije, nismo neko "društvo poreskih obveznika", a da smo malo više napravljeni po protestantskom kalupu, umesto po modelu da savijenu glavu sablja ne seče, te da caru pripada carevo, pa dalje redom, aktuelna vlada Aleksandra Vučića imala bi ozbiljnije pretnje socijalnom pobunom.

Ako izuzmemo štrajk advokata – o čemu objavljujemo na stranicama ovog broja "Vremena" intervju sa Dragoljubom Đorđevićem, predsednikom Advokatske komore Srbije – koji se takođe tiče para, ali na jedan drugi način, imamo najave pobune korisnika budžetskih sredstava – profesori, lekari, policajci su već štrajkovali i izgleda da su se izuzeli od smanjivanja plata, a zbog represije poreskih organa i kafedžije najavljuju štrajk upozorenja.

Državni deficit Srbije iznosiće ove godine oko tri milijarde evra. U stvari, mediji su objavili da je tzv. fiskalni deficit 225 milijardi dinara, ali kad se na to dodaju manjkovi socijalnih fondova, lokalnih zajednica i još neki drugi rashodi, rupa u državnoj kasi penje se na (preko) 300 milijardi dinara. To je za 40-50 milijardi dinara više nego što je prethodna, Dačićeva vlada, planirala i što je ova, Vučićeva, obećala da će rebalansom budžeta znatno smanjiti.

To znači da je državni sektor Srbije – počevši od državne uprave, preko preduzeća, sudstva, zdravstva, školstva, do penzija, kulture i sporta – potrošio tri milijarde evra više nego što je porezima i doprinosima prikupljeno iz privrede.

Istovremeno, to znači da je država Srbija, da bi mogla da pokrije sve te izdatke, morala za toliko da se zaduži (bilo u inostranstvu bilo na domaćem tržištu kapitala). Državni dug Srbije penje se na 70 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zakonom je propisano da državni dug ne sme biti veći od 45 odsto BDP-a.

Dogodilo se i ove godine da je rebalansom budžeta koji ulazi u skupštinsku raspravu prihod u državnoj kasi smanjen, a da su povećani rashodi i da je, i pored najave oštrih mera štednje i kresanja, plata i penzija pre svega, situacija očajna i da se najpametnijim pokazao onaj mlađani i kratkoveki ministar finansija, Lazar Krstić, koji je pravovremeno, sa sve saradnicima, digao sidro i napustio brod koji je bušan sa svih strana, ostavivši na cedilu kapetana "mekog srca" da zapuši te rupe.

Ali, kao što sam već napisao, postoji neki rajinski mentalitet ovog društva koji za cifre haje koliko i za lanjske snegove i u takvim okolnostima teško se uspostavlja jasna veza između politike i novčanika i opsenarstvo nadvladava "praktični um."

Da nije tako, javnost bi se već digla na noge makar zbog činjenice da je što je građanima gore parlamentarnim strankama sve bolje. Dobro, bog je prvo sebi stvorio bradu, ali bi ga neki racionalni, osvešćeni, veberovski vaspitan građanin, već jurio s britvom u ruci da ga obrije na suvo.

Partije: Život na sunčanoj strani ulice

Dogodilo se, naime, da su u rashodnoj strani stranke koje su se domogle parlamenta povećale deficit za još oko 5,5 miliona evra po osnovu zakona iz 2011. godine. Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti procenat izdvajanja za ove svrhe ostao je 0,15 odsto, ali se od te 2011. taj procenat računa u odnosu na rashode, a ne u odnosu na prihod budžeta.

Planom državne kase bilo je, naime, utvrđeno da stranke koje imaju svoje poslanike u parlamentu u ovoj godini podele 1.293.600.000 dinara. Rebalansom će im, zato što su rashodi povećani, na raspolaganju biti čak 1.941.428.000 dinara, tj. 647,8 miliona dinara više, odnosno 5,5 miliona evra.

Suštinski, strankama koje su se domogle parlamenta isplati se da se iz budžeta potroši što više. One žive na sunčanoj strani ulice – na rashodnoj strani. Država neće da propadne zbog tih 5,5 miliona evra, kud ode vo nek ide i uže, ali ovo rečito govori o sistemskom poremećaju zdrave pameti i poštene računice.

Istina, eto još jednog dokaza da su "žuti" krivi za sve, zakon je usvojen za njihova vakta, ali kud se ovi novi setiše da krešu plate bogatašima koji imaju mesečno više od 25.000 dinara, mogli su da se sete i ovaj zakon da promene.

Tim pre što je ta zakonska odredba još pre tri godine naišla na ozbiljne i argumentovane osude tokom usvajanja Zakona o finansiranju političkih organizacija. Eksperti su upozoravali da je to povećanje izdvajanja za stranke u direktnoj suprotnosti s preporukama Venecijanske komisije i međunarodnim standardima. Praktično, što su veći rashodi države, prema aktuelnom zakonu o finansiranju stranaka, i stranke dobijaju više para.

Da je zakonodavac predvideo da političke partije dele sudbinu budžeta, odnosno da dobijaju procenat ostvarenih prihoda države, stranačke kase bi imale manje novca. Jer prihodi su u ovoj godini manji od planiranih, i to za 33 miliona dinara. Ovako, dobiće više zato što su nas više upropastile.

Računica koju je objavio dnevnik "Blic" pokazuje da SNS-u po novom rebalansu pripada mesečno oko 50 miliona dinara, Dačićevim socijalistima oko deset, Pajtić utržuje 8,5 miliona dinara, Krkobabić nešto preko pet, tu je blizu i stranka Borisa Tadića, pa sve do začelja liste, Zelenih Srbije, kojima Ministarstvo finansija preko Trezora mesečno uplaćuje 509.301 dinar, što nije loše za izvesnog Ivana Karića, predsednika te stranke, koji se ovih para dočepao pozajmljujući pred poslednje izbore pečat i adresu Borisu Tadiću.

Vulin i druge akrobate: Vređanje zdravog razuma

Situacija je, dakle, očajna i materijalno i moralno, što očigledno Aleksandru Vulinu ne smeta da barata statističkim prevarama o povećanju broja zaposlenih i da zavodi narod pričama o stopi zaposlenosti koja se povećava, čime se kandiduje za Nobelovu nagradu za ekonomiju jer bi Srbija bila prva zemlja na svetu koja u uslovima recesije – o čemu svedoči i manjak na prihodnoj strani pominjanog budžeta – ostvaruje rast zaposlenosti.

Ali, to mu nije bilo dosta, nego je zanet sopstvenom ulogom u naprednjačkoj revoluciji obelodanio da će pravo na socijalnu pomoć izgubiti svako ko neće da radi na čišćenju snega, podizanju brana u slučaju poplava, čišćenja ulica i puteva i ako neće da uči. Zemlja će da procveta kad ta sirotinja počne da se uz rad obrazuje.

Drugi ministri ćute i – kisnu. A i kad progovore bilo bi im bolje da su ćutali. Tako se aktuelni ministar policije istakao zahtevom da se javni servis, RTS, izvinjava zbog desanta nekog radikala iz Žarkova pred kamerama ove televizije na kojoj je obezbedio svojih pet sekundi sumnjive slave vređajući Aleksandra Vučića.

Dogodi se to, posebno ako policija ne radi svoj posao, ali mene je više zabrinulo što RTS nije posle tog očiglednog ponižavanja od strane ministra izdao saopštenje i rekao mu gde mu je mesto, nego je iskoristio saopštenje NUNS-a da mu to kaže. Slutim da se Aleksandar Tijanić prevrće u grobu. Sve je manje kurčevitih, a deficit, ne samo budžetski, sve je veći.