UNICEF u Srbiji:
Ostati zajedno

Na današnji dan, 11. decembra 1946. godine, osnovan je UNICEF, međunarodna organizacija čija je misija zaštita prava deteta. Svojim programima pomaže deci u 190 zemalja sveta, a programi su prilagođeni potrebama svake od njih. UNICEF u Srbiji je, na primer, usredsređen na socijalnu inkluziju kao bitan problem našeg društva

Pokazatelji govore da većina dece u Srbiji ostvaruje svoja prava – da su zdrava, dobro uhranjena, obrazovana i zaštićena, ali da postoji veliki jaz između te većine i marginalizovane dece – najsiromašnijih, sa smetnjama u razvoju, dece romskih zajednica. Zato se mnogi projekti UNICEF-a u Srbiji tiču inkluzivnog obrazovanja, povezivanja zdravstvenih ustanova i najugroženije dece, i poboljšanje sistema dečje zaštite.

Pravo svakog deteta je da živi u svojoj porodici. Zahvaljujući uticaju UNICEF-a i njegovoj saradnji sa vladom Srbije, doneta su podzakonska akta kojima se zabranjuje smeštaj dece mlađe od tri godine u domove, i kojima se preporučuje da dete odrasta u instituciji samo ako ne postoji drugo rešenje. Da bi se ova odluka što bolje ostvarila u praksi, potrebno je pomoći porodici da odgaji svoje dete. Jedna od usluga kojima se pruža pomoć porodici u okviru socijalne zaštite je projekat "Porodični saradnik". Pokrenut je prošle godine u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Uslugu koncipiraju, razvijaju, pilotiraju i unapređuju u partnerstvu ustanove socijalne zaštite iz četiri grada, sa Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu na čelu. To su Ustanova za smeštaj dece i mladih "Duško Radović" iz Niša, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Beograda, SOS "Dečje selo" Sremska Kamenica i Centar za lokalne usluge "Kneginja Ljubica" iz Kragujevca. Usluga se razvija kao integralni deo plana da se četiri doma za decu bez roditeljskog staranja u četiri grada transformišu u centre za decu i porodicu, gde bi se najpre radilo na podršci porodici, a ako porodica i pored toga ne može da se brine o svom detetu, sledilo bi izmeštanje deteta.

POMOĆ "PORODIČNOG SAVETNIKA": "Porodični saradnik" je nova usluga u našem sistemu zaštite. Cilj joj je očuvanje porodice u riziku i prevencija odvajanja dece od njihovih porodica, odnosno obezbeđenje povratka dece koja su privremeno boravila u hraniteljskoj porodici u sopstvenu. Iniciranjem i učestvovanjem u ovom projektu, UNICEF pokušava da podrži sistem socijalne zaštite u kome ta zaštita igra ključnu i vodeću ulogu u zaštiti prava najugroženije dece i promovisanju i podršci socijalne inkluzije. Na taj način socijalna zaštita predstavlja demokratiju na delu, jer insistira da se glas najugroženijih porodica i dece uzme u obzir i da se pruži šansa porodicama u kojima postoji višestruka deprivacija. Fondacija "Novak Đoković", u partnerstvu sa UNICEF-om, u projektu "Porodični saradnik" je prepoznala dobru ideju i omogućila njenu realizaciju.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, do ovog septembra u program usluge porodičnog saradnika uključeno je 173 porodice. Porodica Useinovski je jedna od njih. Bećir Useinovski (45) i Samira Haljilji (37) su pre 13 meseci dobili Atinu. Oboje su nezaposleni, narušenog zdravlja i bez krova nad glavom. Ubrzo nakon rođenja Atina je naglo počela da gubi na težini i u Centru socijalne zaštite je procenjeno da postoji rizik da porodica nema uslova da sama podiže svoju bebu, odnosno da bi Atinu trebalo institucionalizovati. "Ja sam tada izašao iz zatvora i nisam radio. Ja i ne mogu da radim, imam epilepsiju i visok šećer, pa se ne zna kad ću da padnem. Nisam primao nikakvu socijalnu pomoć", priča Bećir. Kosta Gajić, porodični saradnik koji pomaže porodici Useinovski od rođenja Atine, kaže da se ispostavilo da Bećir i Samira imaju potencijala koji bi, uz društvenu pomoć, mogli da dostignu nivo neophodnih uslova na osnovu kojih bi Atina mogla da ostane u svojoj porodici, pa im je ponuđena usluga porodičnog saradnika. "Oni su je odmah prihvatili. Do sada su prošli kroz mnoge promene, od edukativnih do socijalnih", navodi Gajić.

Osim jake volje da promene svoje živote i da se potpuno posvete Atini, važan potencijal Useinovskih je Bećirova mnogobrojna porodica, najviše baka Salija, koja je bila voljna da im pomogne. Sad Atina trči u dupku između mame, tate i bake, vesela je, radoznala, traži da bude uključena u sve što se dešava oko nje, veoma je lepa. "Dobro nam je, da nije bilo Koste i Centra za socijalni rad, ne znam šta bi bilo sa nama", kaže Bećir. Samira objašnjava da je na početku bilo teško, da nisu znali oko bebe, ali da je sada sve u redu. "Kosta nas je puno naučio. I dalje teško živimo, ali smo zajedno."

Stanuju u kućici na kraju zemljanog puteljka koji se odvaja od Beočinske ulice. Od tri prostorije koriste samo jednu koja se greje. "Ložimo šporet, star je sigurno 30 godina, ali šta da se radi. Kosta nam je doneo drva, pre toga smo imali prazan šporet", priča Bećir. "Drva držim u kući zato što su počeli da mi ih kradu. Držim ih u onoj sobi koju ne koristimo. Ja sam hteo da spavam tamo kako bi ovde bilo više mesta za suprugu, Atinu i majku, ali ne može se, mnogo je hladno. Dole je beton, samo se ne vidi zato što sam stavio ove tepihe. Ne damo Atini da puzi, mnogo vuče odozdo. Doktorka mi kaže da ne treba da je puštamo u dubak, da mora da hoda. Ona hoće, sve se ovako popne na prstiće, ali onda počne da puzi pa se bojim – prehladiće se."

ŽIVOT NA CRTU: Osim šporeta, u sobi su televizor, dva kauča i dve fotelje, i regal na kome je mnogo ukrasa, pa i "Keramička rukavica", druga nagrada u boksu u lakoj kategoriji, koju je Bećir osvojio na međunarodnom prvenstvu, još u Jugoslaviji. "Bio sam i prvak Srbije, i vicešampion Beograda, imam i puno medalja i pehara, eno ih još uvek na zidu u Domu ‘Vasa Stajić’. Ali sam uradio jednu glupost i otišao u zatvor. Sad više nema boksa", priča Bećir. Po zidovima je okačeno mnogo goblena i slika. "Sve je to iz kante. Neki komšija ostavio, a mi pokupili i okačili da nam bude lepo", kaže Bećir. U kući porodice Useinovski je sve čisto i na svom mestu. "Volim čisto, dece mi moje. Dok sam bila zdrava, ja sam radila po gospođama", kaže baka Salija. "Godinama sam radila kod Savke Radić, ako je znate, ona je sudija. Ovaj regal mi je ona dala, i astal i stolice. Sad više ne mogu da radim, sad mi je ćerka kod nje." Salija kaže da ima osmoro dece, "i svi su živi". "Nisu školovani, ali jedan sin mi radi u Gradsku čistoću, a jedan je šofer. Kad mogu, oni nas pomažu."

Porodica Useinovski živi od socijalne pomoći, dečjeg dodatka i bakine penzije. Ukupno – 25.000 dinara. "Živimo na crtu, daju nam tu u prodavnici. Kad baki stigne penzija, mi vratimo šta smo tamo dužni, a kad stigne socijalna pomoć platimo struju, pa šta ostane to je za nas. Atina voli sve da jede, i krompir i sve", priča Bećir. "Juče joj je moj brat doneo grisine, i to voli. Kosta nas posećuje i donosi pomoć za dete, pa nam je mnogo bolje nego dok nismo imali porodičnog saradnika. On nam je sada kao naš." Bećir se brine kako će kad padne sneg zato što prozori i vrata nisu dobro izolovani, a teško im je što nemaju frižider ni veš-mašinu. "Atina voli muziku, čim čuje na televizoru, ona se okrene i gleda u ekran. Ne mogu da joj pojačam ton zato što neće da se pojača, a imamo samo ovaj jedan program na kome nema crtaća", kaže Bećir.

Porodica Useinovski je završila UNICEF--ov program usluge porodičnog saradnika. Šta će posle? "Moraćemo sami da se snađemo. Kosta nam je pomogao osnovno. Brinem se da li ću moći Atini da omogućim kompjuter. Kako će moje dete da uči bez kompjutera? Azbuka nije teška, to mogu i ja da je naučim. Ali znam da to nije dovoljno. Moraću to da rešim."

Sonja Ćirić

Davanje sigurnosti porodicama "VREME": Kakva je uloga porodičnog saradnika? KOSTA GAJIĆ: Stav države, reformski stav, jeste da pomogne porodici u krizi za dobrobit deteta, zato što odvajanje od porodice može da bude pogubno po njegov razvoj. Uloga porodičnog saradnika je preventivna, mi pomažemo porodici raznim savetima kako da organizuju život s detetom, povezujemo ih sa socijalnim ustanovama, vrtićima, školom, pomažemo im u prikupljanju dokumenata, ostvarivanju prava na socijalnu zaštitu, odlasku kod lekara. Sve to daje sigurnost porodici i ona se više ne oseća odbačeno. O kojim porodicama je reč? To su porodice sa velikim životnim problemima. U jednoj porodici nikad nije samo jedan problem – uz lošu materijalnu situaciju tu su i poremećeni odnosi, upitan zdravstveni status, nasilje. Sve su to rizici zbog kojih se razmišlja o institucionalizaciji deteta. Međutim, ako se u takvoj porodici prepozna potencijal za koji se proceni da uz društvenu podršku može da ojača porodicu tako da ona prevaziđe svoj problem, onda joj se pomogne da u tome i uspe. Naravno, preduslov je da porodica hoće saradnju sa porodičnim saradnikom. U tom slučaju pravimo zajednički plan kako da postignemo ciljeve koji će poboljšati uslove njihovog života. Program traje godinu dana, prvih šest meseci je reč o intenzivnoj usluzi, koja se potom smanjuje. Cilj nam je da nakon završetka programa porodica ostane u kontaktu sa ljudima u lokalnoj zajednici i da nastavi saradnju sa njima. Kako sarađujete sa UNICEF-om na ovom projektu? UNICEF ima vodeću ulogu u osmišljavanju i realizaciji ovog projekta. Njima je ta vrsta posla bliska, prvenstveno zbog njihove misije u svetu. Nama, koji se bavimo socijalnim programom, vrlo je važno da postoji neko ko može da utiče na sistem. A UNICEF upravo to radi.